22/12/2025

Портал BBC на српском – питања у вези са штампањем новчаница

Питања: По којим критеријумима се одлучује када је потребно да се штампа нови папирни новац или кују нове кованице? Kако Народна банка Србије одређује колика количина готовог новца треба да буде у оптицају? Kоји су најчешћи разлози због којих се уводе нове новчанице односно кованице или мењају постојеће? Kолико у просеку траје процес од одлуке да се штампа новац до његовог пуштања у оптицај и шта утиче на ту динамику? Како се прати истрошеност постојећег новца и на основу чега се одлучује када је време да се замени новим?

Одговор: Законом о Народној банци Србије дефинисанo је, између осталог, да је једна од основних функција Народне банке Србије издавање новчаница и кованог новца и управљање токовима готовине (чл. 55. и 58а. Народној банци Србије). У том смислу, обезбеђење адекватног обима, квалитета и апоенске структуре новчаница и кованог новца у оптицају основни су критеријуми на основу којих се одлучује када је потребно да се штампају новчанице и/или кује новац.

Одређивање која је количина новчаница и кованог новца потребна за задовољавање потреба готовинског платног промета дефинише се на основу свеобухватног праћења токова готовог новца по количини, апоенској структури и квалитету новчаница.

То подразумева праћење тенденције кретања готовог новца у оптицају по годинама, праћење обима и структуре исплата готовог новца банкама, обима и структуре уплата готовог новца од банака, праћење динамике и обима обраде/сортирања новчаница и по том основу одвајање новчаница подобних за оптицај и неподобних за оптицај, праћење уништаја новчаница неподобних за оптицај и праћење макроекономских параметара који могу утицати на потребе за готовим новцем у оптицају.

На основу тога, Народна банка Србије, у складу са овлашћењем из члана 58а. Закона о Народној банци Србије, планира издавање новчаница и готовог новца и управља токовима готовине снабдевањем банака новчаницама и кованим новцем и преузимањем од банака новчаница и кованог новца. 

Увођење нових новчаница или кованица, као и измене постојећих, представљају стандардну праксу централних банака и монетарних власти широм света. Ове активности условљене су комбинацијом безбедносних, економских, технолошких и друштвених фактора. Кључни разлози могу се груписати на следећи начин:

1. Унапређење заштите од фалсификовања – Један од најважнијих разлога за увођење нових или редизајнираних новчаница јесте потреба да се повећа ниво заштите од фалсификата. Напредак технологија штампе и дигиталне репродукције захтева континуирано унапређивање заштитних елемената (нпр. напредне холограмске траке, оптички променљиве боје, микротекст и латентне слике и сл.);
2. Повећање трајности и смањење трошкова – Нове серије новчаница често се уводе с циљем повећања њиховог животног века у оптицају. Употреба издржљивијих материјала и бољих техника израде доприноси мањем броју оштећених новчаница, нижим трошковима замене и логистике и ефикаснијем управљању готовином. Код кованог новца, уобичајен разлог је промена легура услед раста цена метала или оптимизације производних трошкова.
3. Прилагођавање инфлацији и структури апоена – Промене у економским условима, пре свега инфлација и раст номиналних зарада и цена, могу довести до потребе за увођењем нових, виших апоена, повлачењем апоена који су изгубили практичну употребну вредност, изменом односа између папирних и кованих апоена. Овакве мере имају за циљ да олакшају готовинске трансакције и смање трошкове руковања новцем;
4. Побољшање функционалности и приступачности – Савремени дизајн новчаница све више укључује елементе који олакшавају употребу свим категоријама становништва, посебно особама са оштећеним видом. То омогућава јасније разликовање величина и боја апоена, тактилне ознаке, бољу читљивост номиналне вредности.
5. Симболички и идентитетски разлози – Новац има и снажну симболичку улогу. Измене дизајна често прате значајне историјске догађаје, јачање националног или културног идентитета.

У Републици Србији измене и увођење нових новчаница и кованица најчешће су биле условљене:

• потребом за повећањем заштите од фалсификовања динара, што се огледа у постепеном увођењу нових серија са савременијим заштитним елементима;
• економским кретањима и променама куповне моћи, што је довело до увођења виших апоена (нпр. новчаница од 2000 и 5000 динара);
• усклађивањем с међународним стандардима у области дизајна, безбедности и приступачности готовог новца.

Имајући у виду период високе инфлације (хиперинфлацију) и интензивне процесе државне трансформације током деведесетих година прошлог века на нашем подручју процеси повезани с тим догађајима у прошлости били су главни узрочник увођења нових новчаница и кованица.

Када је у питању увођење у оптицај нове серије новчаница и кованог новца или само појединих нових апоена, период од разраде и усвајања идејног ликовног решења новчаница и кованог новца, израде алата за штампање и ковање, преко набавке папира и осталих репроматеријала за израду новчаница и рондела / металних плочица за израду кованог новца, штампе, ковања и транспорта траје најмање две до три године.

Када је у питању реализација програма израде новчаница и кованог новца, све активности (сагледавање потреба, усвајање програма израде, набавка свих компонената за штампу и ковање, штампа/ковање, транспорт и смештај у трезор Народне банке Србије) могу се реализовати у току једне календарске године.

Процес повлачења из оптицаја и замене новчаница неподобних за оптицај (похабане и оштећене новчaнице) траје континуирано. Употребни век новчаница почиње дистрибуцијом из трезора Народне банке Србије, а затим даље банкама, овлашћеним мењачима, привредним субјектима и грађанима.

Банке предају Народној банци Србије вишкове новчаница и кованог новца које им нису неопходне за њихов оперативни рад. Све количине новчаница из банака се обрађују/сортирају на специјалним машинама за обраду новчаница. На тим системима одвајају се новчанице подобне за даљи оптицај од новчаница које су неподобне за оптицај. Сортирање се врши на основу дефинисаних критеријума квалитета новчаница за оптицај, који се уграђују у софтвер на системима, а све у складу с минималним стандардима за аутоматску проверу физичких особина новчаница за оптицај на машинама за руковање новчаницама, које утврђује Народна банка Србије. Критеријуми за аутоматску проверу подобности новчаница за оптицај односе се и на физички изглед новчаница, и на параметре који су уграђени у папир (димензије, запрљаност, мрље, графити, избледелост, изгужваност, млитавост, зацепљења, рупе, видљива оштећења, прљавштина, тврдоћа папира, елементи заштите у папиру и сл.).

Просечни век трајања новчаница у оптицају за новчанице мање номиналне вредности је до 24 месеца (апоени од 10, 20, 50, 100 и 200 динара), до 36 месеци за новчанице апоена од 500 и 1000 динара, док је оптимални век трајања новчанице апоена од 5000 динара 36 месеци и више. Век трајања новчаница зависи од брзине обртаја (учесталости употребе) у готовинском платном промету и платежне моћи тих апоена.

Кабинет гувернера