22.12.2025.

Portal BBC na srpskom – pitanja u vezi sa štampanjem novčanica

Pitanja: Po kojim kriterijumima se odlučuje kada je potrebno da se štampa novi papirni novac ili kuju nove kovanice? Kako Narodna banka Srbije određuje kolika količina gotovog novca treba da bude u opticaju? Koji su najčešći razlozi zbog kojih se uvode nove novčanice odnosno kovanice ili menjaju postojeće? Koliko u proseku traje proces od odluke da se štampa novac do njegovog puštanja u opticaj i šta utiče na tu dinamiku? Kako se prati istrošenost postojećeg novca i na osnovu čega se odlučuje kada je vreme da se zameni novim?

Odgovor: Zakonom o Narodnoj banci Srbije definisano je, između ostalog, da je jedna od osnovnih funkcija Narodne banke Srbije izdavanje novčanica i kovanog novca i upravljanje tokovima gotovine (čl. 55. i 58a. Narodnoj banci Srbije). U tom smislu, obezbeđenje adekvatnog obima, kvaliteta i apoenske strukture novčanica i kovanog novca u opticaju osnovni su kriterijumi na osnovu kojih se odlučuje kada je potrebno da se štampaju novčanice i/ili kuje novac.

Određivanje koja je količina novčanica i kovanog novca potrebna za zadovoljavanje potreba gotovinskog platnog prometa definiše se na osnovu sveobuhvatnog praćenja tokova gotovog novca po količini, apoenskoj strukturi i kvalitetu novčanica.

To podrazumeva praćenje tendencije kretanja gotovog novca u opticaju po godinama, praćenje obima i strukture isplata gotovog novca bankama, obima i strukture uplata gotovog novca od banaka, praćenje dinamike i obima obrade/sortiranja novčanica i po tom osnovu odvajanje novčanica podobnih za opticaj i nepodobnih za opticaj, praćenje uništaja novčanica nepodobnih za opticaj i praćenje makroekonomskih parametara koji mogu uticati na potrebe za gotovim novcem u opticaju.

Na osnovu toga, Narodna banka Srbije, u skladu sa ovlašćenjem iz člana 58a. Zakona o Narodnoj banci Srbije, planira izdavanje novčanica i gotovog novca i upravlja tokovima gotovine snabdevanjem banaka novčanicama i kovanim novcem i preuzimanjem od banaka novčanica i kovanog novca. 

Uvođenje novih novčanica ili kovanica, kao i izmene postojećih, predstavljaju standardnu praksu centralnih banaka i monetarnih vlasti širom sveta. Ove aktivnosti uslovljene su kombinacijom bezbednosnih, ekonomskih, tehnoloških i društvenih faktora. Ključni razlozi mogu se grupisati na sledeći način:

1. Unapređenje zaštite od falsifikovanja – Jedan od najvažnijih razloga za uvođenje novih ili redizajniranih novčanica jeste potreba da se poveća nivo zaštite od falsifikata. Napredak tehnologija štampe i digitalne reprodukcije zahteva kontinuirano unapređivanje zaštitnih elemenata (npr. napredne hologramske trake, optički promenljive boje, mikrotekst i latentne slike i sl.);
2. Povećanje trajnosti i smanjenje troškova – Nove serije novčanica često se uvode s ciljem povećanja njihovog životnog veka u opticaju. Upotreba izdržljivijih materijala i boljih tehnika izrade doprinosi manjem broju oštećenih novčanica, nižim troškovima zamene i logistike i efikasnijem upravljanju gotovinom. Kod kovanog novca, uobičajen razlog je promena legura usled rasta cena metala ili optimizacije proizvodnih troškova.
3. Prilagođavanje inflaciji i strukturi apoena – Promene u ekonomskim uslovima, pre svega inflacija i rast nominalnih zarada i cena, mogu dovesti do potrebe za uvođenjem novih, viših apoena, povlačenjem apoena koji su izgubili praktičnu upotrebnu vrednost, izmenom odnosa između papirnih i kovanih apoena. Ovakve mere imaju za cilj da olakšaju gotovinske transakcije i smanje troškove rukovanja novcem;
4. Poboljšanje funkcionalnosti i pristupačnosti – Savremeni dizajn novčanica sve više uključuje elemente koji olakšavaju upotrebu svim kategorijama stanovništva, posebno osobama sa oštećenim vidom. To omogućava jasnije razlikovanje veličina i boja apoena, taktilne oznake, bolju čitljivost nominalne vrednosti.
5. Simbolički i identitetski razlozi – Novac ima i snažnu simboličku ulogu. Izmene dizajna često prate značajne istorijske događaje, jačanje nacionalnog ili kulturnog identiteta.

U Republici Srbiji izmene i uvođenje novih novčanica i kovanica najčešće su bile uslovljene:

• potrebom za povećanjem zaštite od falsifikovanja dinara, što se ogleda u postepenom uvođenju novih serija sa savremenijim zaštitnim elementima;
• ekonomskim kretanjima i promenama kupovne moći, što je dovelo do uvođenja viših apoena (npr. novčanica od 2000 i 5000 dinara);
• usklađivanjem s međunarodnim standardima u oblasti dizajna, bezbednosti i pristupačnosti gotovog novca.

Imajući u vidu period visoke inflacije (hiperinflaciju) i intenzivne procese državne transformacije tokom devedesetih godina prošlog veka na našem području procesi povezani s tim događajima u prošlosti bili su glavni uzročnik uvođenja novih novčanica i kovanica.

Kada je u pitanju uvođenje u opticaj nove serije novčanica i kovanog novca ili samo pojedinih novih apoena, period od razrade i usvajanja idejnog likovnog rešenja novčanica i kovanog novca, izrade alata za štampanje i kovanje, preko nabavke papira i ostalih repromaterijala za izradu novčanica i rondela / metalnih pločica za izradu kovanog novca, štampe, kovanja i transporta traje najmanje dve do tri godine.

Kada je u pitanju realizacija programa izrade novčanica i kovanog novca, sve aktivnosti (sagledavanje potreba, usvajanje programa izrade, nabavka svih komponenata za štampu i kovanje, štampa/kovanje, transport i smeštaj u trezor Narodne banke Srbije) mogu se realizovati u toku jedne kalendarske godine.

Proces povlačenja iz opticaja i zamene novčanica nepodobnih za opticaj (pohabane i oštećene novčanice) traje kontinuirano. Upotrebni vek novčanica počinje distribucijom iz trezora Narodne banke Srbije, a zatim dalje bankama, ovlašćenim menjačima, privrednim subjektima i građanima.

Banke predaju Narodnoj banci Srbije viškove novčanica i kovanog novca koje im nisu neophodne za njihov operativni rad. Sve količine novčanica iz banaka se obrađuju/sortiraju na specijalnim mašinama za obradu novčanica. Na tim sistemima odvajaju se novčanice podobne za dalji opticaj od novčanica koje su nepodobne za opticaj. Sortiranje se vrši na osnovu definisanih kriterijuma kvaliteta novčanica za opticaj, koji se ugrađuju u softver na sistemima, a sve u skladu s minimalnim standardima za automatsku proveru fizičkih osobina novčanica za opticaj na mašinama za rukovanje novčanicama, koje utvrđuje Narodna banka Srbije. Kriterijumi za automatsku proveru podobnosti novčanica za opticaj odnose se i na fizički izgled novčanica, i na parametre koji su ugrađeni u papir (dimenzije, zaprljanost, mrlje, grafiti, izbledelost, izgužvanost, mlitavost, zacepljenja, rupe, vidljiva oštećenja, prljavština, tvrdoća papira, elementi zaštite u papiru i sl.).

Prosečni vek trajanja novčanica u opticaju za novčanice manje nominalne vrednosti je do 24 meseca (apoeni od 10, 20, 50, 100 i 200 dinara), do 36 meseci za novčanice apoena od 500 i 1000 dinara, dok je optimalni vek trajanja novčanice apoena od 5000 dinara 36 meseci i više. Vek trajanja novčanica zavisi od brzine obrtaja (učestalosti upotrebe) u gotovinskom platnom prometu i platežne moći tih apoena.

Kabinet guvernera