26/02/2026
Питања: Пошто се у Стратегији Народне банке Србије на пољу финансијског образовања за период 2016–2020. године помињу и испитивања јавног мњења, имате ли можда неке податке о стопи финансијске писмености у том периоду? Наравно, ако имате и свежије податке, из каснијих истраживања. Које је све активности Народна банка Србије спроводила реализујући Стратегију и да ли је било велико интересовање за те активности (трибине, радионице и слично)? Да ли је у плану нова стратегија и како се тренутно Србија рангира у свету по критеријуму финансијске писмености?
Одговор: Народна банка Србије је, ради сагледавања, развоја и циљаног усмеравања активности на спровођењу финансијске едукације, крајем 2012. године спровела истраживање – мерење финансијске писмености становништва Србије. Истраживањем је, путем одговарајућег узорка, обухваћено целокупно становништво Србије, укључујући све образовне, старосне и имовинске структуре у урбаним и руралним срединама. Резултати истраживања показали су да становници Србије поседују релативно висок ниво финансијског знања. С друге стране, исти резултати сведоче о недостатку планирања дугорочних финансијских циљева код већег дела становника. Скоро половина грађана Србије старости 18 и више година суочила се у блиској прошлости са ситуацијом „састављања краја с крајем”, што указује на релативно висок степен ризика од презадужености. Овај проблем је најизраженији код сиромашнијег и ниже образованог дела популације, с нестабилним и ниским примањима. Најслабији резултати односе се на финансијско планирање, које подразумева навику штедње и одвајање средстава за будуће циљеве. Степен финансијске контроле и планирање повезани су с годинама: код млађе популације, старосне доби од 25 до 45 година, доминантан је потрошачки став – „новац је ту да би се трошио”, док старији становници показују већи ниво дисциплине. Најбољи познаваоци финансијских производа јесу радно активни становници старости од 26 до 65 година, који иначе и користе највећи број финансијских производа. Степен познавања производа компатибилан је с образовним и имовинским статусом. Када је у питању одабир финансијских производа, присутна су два обрасца понашања: део грађана показује одговорно и пожељно понашање – 39% разматра више опција пре закључења уговора, док значајан број корисника (29%) уопште не разматра друге производе нити бира између више финансијских институција. Имајући у виду ову чињеницу, Народна банка Србије саветује све кориснике финансијских услуга да се упознају с понудом финансијских институција пре него што се одлуче за одређени производ.
Народна банка Србије је и пре доношења стратегије покренула прве едукативне активности, у почетку намењене најмлађима као будућим активним учесницима економског живота у нашој земљи, с циљем да допринесе подизању општег нивоа знања о основним финансијским појмовима. Наредни корак у информисању грађана и даљим едукативним активностима било је оснивање Информативног (кол) центра, који и данас свакодневно пружа одговоре корисницима финансијских услуга. Путем овог центра грађани се могу информисати о погодностима и ризицима које је потребно узети у обзир приликом коришћења финансијских производа и услуга. Оснивањем Сектора за заштиту корисника финансијских услуга 2007. године, Народна банка Србије додатно је оснажила активности с циљем финансијске добробити грађана. Банка пружа детаљне и свеобухватне информације о концепту новца, финансијском тржишту и финансијским производима, припрема нове мултимедијалне и интерактивне едукативне материјале, константно унапређује онлајн садржаје посвећене финансијској едукацији и одржава едукативне радионице и презентације широм Србије. Важан канал комуникације с грађанима је сајт посвећен финансијској едукацији: www.tvojnovac.nbs.rs. Имајући у виду потребу грађана за директном комуникацијом са едукаторима, Народна банка Србије је отворила Канцеларије за финансијску едукацију у својим филијалама, које организују и спроводе трибине за кориснике финансијских услуга широм Србије. У овом периоду одржано је више стотина трибина, интерактивних радионица, као и предавања за ученике, средњошколце и студенте, којима је присуствовало више хиљада грађана.
Народна банка Србије свакодневно спроводи активности на побољшању финансијске писмености грађана. Један од најважнијих начина финансијског описмењавања јесте поступак у којем грађани подносе притужбе на рад банака и других финансијских институција. Наиме, Народна банка Србије сваком кориснику пружа детаљно објашњење његове ситуације, едукујући га о правима и обавезама, као и о томе како се одређена правила примењују у конкретном случају. Уз то, даје и савете о томе како да финансијске услуге користе на правилан начин. Ова пракса је, упоредно посматрано, веома ретка.
Поред тога, у складу са стратешким опредељењем за развијање и спровођење програма финансијске едукације деце и омладине, Одсек за изложбе и едукацију Народне банке Србије реализује читав низ активности, прилагођених динамици која зависи од заинтересованости школа и наставника. Програмима намењеним деци и омладини, од предшколског узраста до студената, осмишљене су бројне радионице за све узрасте, покривајући различите теме – од историјата новца, преко управљања личним финансијама, до вођења монетарне политике. С концептом и детаљима сваке радионице можете се упознати путем поддомена Центра за посетиоце Народне банке Србије: https://centarzaposetioce.nbs.rs/edukacija.
Уз рад Центра за посетиоце у згради Народне банке Србије у Улици краља Петра 12, који представља специфичан едукативно-изложбени простор, посетиоци имају могућност да се упознају са историјатом Народне банке Србије, улогом, историјатом новца и најважнијим економским механизмима. Крајем прошле године отворена је и иновирана учионица „Мали музеј”, такође у згради Народне банкеСрбије у Улици краља Петра 12. Учионица обухвата садржај о историјату нашег новца, кратку причу о злату, биографије личности које се налазе на новчаницама уз опис њихове професије, елементе заштите новчаница и, као посебну занимљивост, збирку најразличитијег новца који је икада коришћен. Основна намена учионице је да најмлађи посетиоци добију информације о финансијској едукацији у виду графичког приказа, који је пријемчивији од текстуалног. Скоро све елементе у вези са историјом новца посетиоци сада могу да доживе и у тактилном облику, поред аудио-визуелног приказа. Поред досадашњих радионица, у будућности ће за ученике основних школа, па чак и за предшколце, бити организована посебна радионица посвећена штампању новца. Уз посебан сет печата, учесници ће моћи да нанесу слојеве боје, серијски број и водени печат, чиме ће стећи увид у процес производње новца. Поред тога, посетиоци ће имати на располагању и шаблоне за исцртавање кованице од једног динара.
Изложбено-едукативне програме и културне садржаје прате деца, ученици и студенти васпитно-образовних институција – вртића, основних и средњих школа и факултета, како из Београда тако и из других градова широм Србије. Поред њих, посетиоци су и домаћи и инострани гости Народне банке Србије, учесници семинара и студијских програма, као и они који свакодневно индивидуално или у туристичким групама долазе да погледају изложбене садржаје. Пандемија вируса корона одразила се и на рад и функционисање Центра за посетиоце Народне банке Србије. У том периоду, Центар је наставио с радом пратећи савремене трендове и технолошки напредак, прилагођавајући своје садржаје дигиталним корисницима путем видео материјала и онлајн предавања. На тај начин, широј јавности омогућен је виртуелни приступ и изложбеном простору и осталим едукативним садржајима. Према евиденцији, све наведене програме Народне банке Србије, од оснивања до децембра 2025. године, испратило је више од 340.000 посетиоца.
Народна банка Србије тренутно ради на сачињавању нове стратегије, која ће, између осталог, обухватити потпуно нове дигиталне алате, креирање забавног садржаја у вези с финансијском едукацијом, као и нову методологију за мерење постигнутих резултата. Што се тиче положаја Србије у односу на остатак света, приметно је да глобални изазови, попут злоупотреба и превара у дигиталном окружењу, највише утичу на кориснике у целом свету и представљају кључан изазов, било да је реч о развијеним земљама или земљама у развоју. У том контексту, истовремене и координиране активности на заштити и едукацији корисника од изузетног су значаја у периоду који је пред нама.
Кабинет гувернера
