26.02.2026.
Pitanja: Pošto se u Strategiji Narodne banke Srbije na polju finansijskog obrazovanja za period 2016–2020. godine pominju i ispitivanja javnog mnjenja, imate li možda neke podatke o stopi finansijske pismenosti u tom periodu? Naravno, ako imate i svežije podatke, iz kasnijih istraživanja. Koje je sve aktivnosti Narodna banka Srbije sprovodila realizujući Strategiju i da li je bilo veliko interesovanje za te aktivnosti (tribine, radionice i slično)? Da li je u planu nova strategija i kako se trenutno Srbija rangira u svetu po kriterijumu finansijske pismenosti?
Odgovor: Narodna banka Srbije je, radi sagledavanja, razvoja i ciljanog usmeravanja aktivnosti na sprovođenju finansijske edukacije, krajem 2012. godine sprovela istraživanje – merenje finansijske pismenosti stanovništva Srbije. Istraživanjem je, putem odgovarajućeg uzorka, obuhvaćeno celokupno stanovništvo Srbije, uključujući sve obrazovne, starosne i imovinske strukture u urbanim i ruralnim sredinama. Rezultati istraživanja pokazali su da stanovnici Srbije poseduju relativno visok nivo finansijskog znanja. S druge strane, isti rezultati svedoče o nedostatku planiranja dugoročnih finansijskih ciljeva kod većeg dela stanovnika. Skoro polovina građana Srbije starosti 18 i više godina suočila se u bliskoj prošlosti sa situacijom „sastavljanja kraja s krajem”, što ukazuje na relativno visok stepen rizika od prezaduženosti. Ovaj problem je najizraženiji kod siromašnijeg i niže obrazovanog dela populacije, s nestabilnim i niskim primanjima. Najslabiji rezultati odnose se na finansijsko planiranje, koje podrazumeva naviku štednje i odvajanje sredstava za buduće ciljeve. Stepen finansijske kontrole i planiranje povezani su s godinama: kod mlađe populacije, starosne dobi od 25 do 45 godina, dominantan je potrošački stav – „novac je tu da bi se trošio”, dok stariji stanovnici pokazuju veći nivo discipline. Najbolji poznavaoci finansijskih proizvoda jesu radno aktivni stanovnici starosti od 26 do 65 godina, koji inače i koriste najveći broj finansijskih proizvoda. Stepen poznavanja proizvoda kompatibilan je s obrazovnim i imovinskim statusom. Kada je u pitanju odabir finansijskih proizvoda, prisutna su dva obrasca ponašanja: deo građana pokazuje odgovorno i poželjno ponašanje – 39% razmatra više opcija pre zaključenja ugovora, dok značajan broj korisnika (29%) uopšte ne razmatra druge proizvode niti bira između više finansijskih institucija. Imajući u vidu ovu činjenicu, Narodna banka Srbije savetuje sve korisnike finansijskih usluga da se upoznaju s ponudom finansijskih institucija pre nego što se odluče za određeni proizvod.
Narodna banka Srbije je i pre donošenja strategije pokrenula prve edukativne aktivnosti, u početku namenjene najmlađima kao budućim aktivnim učesnicima ekonomskog života u našoj zemlji, s ciljem da doprinese podizanju opšteg nivoa znanja o osnovnim finansijskim pojmovima. Naredni korak u informisanju građana i daljim edukativnim aktivnostima bilo je osnivanje Informativnog (kol) centra, koji i danas svakodnevno pruža odgovore korisnicima finansijskih usluga. Putem ovog centra građani se mogu informisati o pogodnostima i rizicima koje je potrebno uzeti u obzir prilikom korišćenja finansijskih proizvoda i usluga. Osnivanjem Sektora za zaštitu korisnika finansijskih usluga 2007. godine, Narodna banka Srbije dodatno je osnažila aktivnosti s ciljem finansijske dobrobiti građana. Banka pruža detaljne i sveobuhvatne informacije o konceptu novca, finansijskom tržištu i finansijskim proizvodima, priprema nove multimedijalne i interaktivne edukativne materijale, konstantno unapređuje onlajn sadržaje posvećene finansijskoj edukaciji i održava edukativne radionice i prezentacije širom Srbije. Važan kanal komunikacije s građanima je sajt posvećen finansijskoj edukaciji: www.tvojnovac.nbs.rs. Imajući u vidu potrebu građana za direktnom komunikacijom sa edukatorima, Narodna banka Srbije je otvorila Kancelarije za finansijsku edukaciju u svojim filijalama, koje organizuju i sprovode tribine za korisnike finansijskih usluga širom Srbije. U ovom periodu održano je više stotina tribina, interaktivnih radionica, kao i predavanja za učenike, srednjoškolce i studente, kojima je prisustvovalo više hiljada građana.
Narodna banka Srbije svakodnevno sprovodi aktivnosti na poboljšanju finansijske pismenosti građana. Jedan od najvažnijih načina finansijskog opismenjavanja jeste postupak u kojem građani podnose pritužbe na rad banaka i drugih finansijskih institucija. Naime, Narodna banka Srbije svakom korisniku pruža detaljno objašnjenje njegove situacije, edukujući ga o pravima i obavezama, kao i o tome kako se određena pravila primenjuju u konkretnom slučaju. Uz to, daje i savete o tome kako da finansijske usluge koriste na pravilan način. Ova praksa je, uporedno posmatrano, veoma retka.
Pored toga, u skladu sa strateškim opredeljenjem za razvijanje i sprovođenje programa finansijske edukacije dece i omladine, Odsek za izložbe i edukaciju Narodne banke Srbije realizuje čitav niz aktivnosti, prilagođenih dinamici koja zavisi od zainteresovanosti škola i nastavnika. Programima namenjenim deci i omladini, od predškolskog uzrasta do studenata, osmišljene su brojne radionice za sve uzraste, pokrivajući različite teme – od istorijata novca, preko upravljanja ličnim finansijama, do vođenja monetarne politike. S konceptom i detaljima svake radionice možete se upoznati putem poddomena Centra za posetioce Narodne banke Srbije: https://centarzaposetioce.nbs.rs/edukacija.
Uz rad Centra za posetioce u zgradi Narodne banke Srbije u Ulici kralja Petra 12, koji predstavlja specifičan edukativno-izložbeni prostor, posetioci imaju mogućnost da se upoznaju sa istorijatom Narodne banke Srbije, ulogom, istorijatom novca i najvažnijim ekonomskim mehanizmima. Krajem prošle godine otvorena je i inovirana učionica „Mali muzej”, takođe u zgradi Narodne bankeSrbije u Ulici kralja Petra 12. Učionica obuhvata sadržaj o istorijatu našeg novca, kratku priču o zlatu, biografije ličnosti koje se nalaze na novčanicama uz opis njihove profesije, elemente zaštite novčanica i, kao posebnu zanimljivost, zbirku najrazličitijeg novca koji je ikada korišćen. Osnovna namena učionice je da najmlađi posetioci dobiju informacije o finansijskoj edukaciji u vidu grafičkog prikaza, koji je prijemčiviji od tekstualnog. Skoro sve elemente u vezi sa istorijom novca posetioci sada mogu da dožive i u taktilnom obliku, pored audio-vizuelnog prikaza. Pored dosadašnjih radionica, u budućnosti će za učenike osnovnih škola, pa čak i za predškolce, biti organizovana posebna radionica posvećena štampanju novca. Uz poseban set pečata, učesnici će moći da nanesu slojeve boje, serijski broj i vodeni pečat, čime će steći uvid u proces proizvodnje novca. Pored toga, posetioci će imati na raspolaganju i šablone za iscrtavanje kovanice od jednog dinara.
Izložbeno-edukativne programe i kulturne sadržaje prate deca, učenici i studenti vaspitno-obrazovnih institucija – vrtića, osnovnih i srednjih škola i fakulteta, kako iz Beograda tako i iz drugih gradova širom Srbije. Pored njih, posetioci su i domaći i inostrani gosti Narodne banke Srbije, učesnici seminara i studijskih programa, kao i oni koji svakodnevno individualno ili u turističkim grupama dolaze da pogledaju izložbene sadržaje. Pandemija virusa korona odrazila se i na rad i funkcionisanje Centra za posetioce Narodne banke Srbije. U tom periodu, Centar je nastavio s radom prateći savremene trendove i tehnološki napredak, prilagođavajući svoje sadržaje digitalnim korisnicima putem video materijala i onlajn predavanja. Na taj način, široj javnosti omogućen je virtuelni pristup i izložbenom prostoru i ostalim edukativnim sadržajima. Prema evidenciji, sve navedene programe Narodne banke Srbije, od osnivanja do decembra 2025. godine, ispratilo je više od 340.000 posetioca.
Narodna banka Srbije trenutno radi na sačinjavanju nove strategije, koja će, između ostalog, obuhvatiti potpuno nove digitalne alate, kreiranje zabavnog sadržaja u vezi s finansijskom edukacijom, kao i novu metodologiju za merenje postignutih rezultata. Što se tiče položaja Srbije u odnosu na ostatak sveta, primetno je da globalni izazovi, poput zloupotreba i prevara u digitalnom okruženju, najviše utiču na korisnike u celom svetu i predstavljaju ključan izazov, bilo da je reč o razvijenim zemljama ili zemljama u razvoju. U tom kontekstu, istovremene i koordinirane aktivnosti na zaštiti i edukaciji korisnika od izuzetnog su značaja u periodu koji je pred nama.
Kabinet guvernera
