01/03/2026
Питања : Зашто се приликом плаћања у продавницама тражи ПИН код картице само када су у питању износи око 5.000 динара, а не и за мање износе? Зашто се не тражи ПИН код плаћања било за који износ с обзиром на то да корисник може да изгуби картицу или да му буде украдена, а да он то не примети одмах? Да ли корисник може у банци да захтева да се "уведе" ПИН било за који износ? Да ли постоје картице за које се тражи ПИН без обзира на износ? У случају крађе картице, да ли је банка дужна да украдени износ врати кориснику?
Одговор : Лимити за плаћања на продајним местима без аутентификације корисника путем ПИН-а уведени су за картице са бесконтактном чипом (тзв. бесконтактне картице) и примењују се само за трансакције обављене помоћу бесконтактне технологије. Бесконтактна технологија је новија технологија у индустрији картичног плаћања, која је због својих предности, усвојена као стандард од стране глобалних картичних система, али и од стране корисника картица и трговаца који су препознали предности бесконтактног плаћања картицама, пре свега у једноставности и брзини обављања трансакције. Бесконтактно плаћање је уведено како би се скратило време задржавања на продајном месту, што погодује и трговцима и купцима. Лимит представља равнотежу између удобности плаћања и сигурности. Бесконтактна технологија је дизајнирана да задовољи захтеве тржишта за ефикасношћу. Иако постоји теоретски ризик у случају губитка картице, ова технологија не нарушава општу сигурност плаћања, већ је фокус на унапређењу корисничког искуства. Дефинисањем ових лимита, картични системи усклађују високе стандарде безбедности са тржишним трендовима, омогућавајући корисницима неометано и ефикасно искуство плаћања. Корисницима се саветује да редовно проверавају извештаје платних картица, како би на време уочили сумњиве трансакције. Поједине банке пружају услугу активирања обавештења о извршеним трансакцијама платним картицама. Активација обавештења о свакој извршеној трансакцији омогућава корисницима да одмах сазнају ако неко други користи њихову картицу пре него што то сами примете и имају могућност да одмах након извршења сумњиве трансакције или активности, позову банку која је издала картицу и блокирају картицу, чиме се спречава њена евентуална даља злоупотреба. Постоје и додатни модели у функцији заштите од злоупотребе, попут сигурносних лимита картице – који су дефинисани за одређени период или привремене блокаде картице/одређеног канала (ПОС, АТМ, интернет) путем дигиталних апликација. Ова функционалност даје велику флексибилност и пре свега сигурност у коришћењу платних картица корисницима. То подразумева да рецимо канал за интернет плаћања активирамо приликом онлајн плаћања (путем мБанкиг апликације), а након тога га “затварамо” и поново “отварамо” за следеће плаћање. Активација се дешава у реалном времену, што значи да активација/деактивација канала за одређени начин/канал плаћања не умањује квалитет корисничког искуства, нити одузима додатно време корисницима.
Иако бесконтактна плаћања омогућавају трансакције без ПИН-а за мање износе, сигурност је осигурана строгим контролним механизмима. Према важећим прописима, примењују се кумулативни лимити који спречавају неограничено трошење средстава без провере идентитета:
Чим се достигне било који од ова два лимита, систем ће приликом следећег плаћања аутоматски захтевати унос ПИН кода, чиме се врши поуздана аутентификација корисника и ресетују безбедносни бројачи.
Како смо већ навели, лимити су дефинисани од стране картичних система. Одређивање овог лимита је сложен процес који укључује усклађивање безбедносних стандарда са тржишним потребама. У складу са правилима картичних система, ПИН се уобичајено користи за све трансакције обављене помоћу контактног чипа. Бесконтактна технологија представља виши ниво технологије у индустрији платних картица, а будући да картични системи захтевају од банака да прате технолошки напредак преласком са нижег на виши технолошки ниво, од банака се, у конкретном случају, захтева постепена замена картица које садрже само контактни чип картицама које уз контактни чип садрже и бесконтактну технологију. Важно је напоменути да се, упркос овим олакшицама приликом плаћања на ПОС терминалима, ПИН код увек захтева приликом коришћења банкомата без обзира на износ трансакције. Одговорност за неодобрене платне трансакције дефинисана је Законом о платним услугама. Законом је предвиђена избалансирана одговорност пружаоца платне услуге (банке) и платиоца (корисника картице) за неодобрену платну трансакцију, где корисник платне картице сноси губитке који проистичу из извршења неодобрених платних трансакција, до износа 3.000 динара, ако су те трансакције извршене услед коришћења изгубљеног или украденог платног инструмента или платног инструмента који је био злоупотребљен јер платилац није успео да заштити његове персонализоване сигурносне елементе. Законом је, такође, прописана обавеза корисника картице да сноси све губитке који проистичу из извршења неодобрених платних трансакција, ако су те трансакције извршене због преварних радњи корисника картице или ако је пропустио да изврши обавезе из члана 47. Закона (коришћење платне картице у складу са прописаним и уговореним условима, заштита сигурносних елемената и обавештење о крађи или злоупотреби платног инструмента) услед намере или крајње непажње – а све наведено је банка издавалац платне картице дужна да докаже ако жели да се ослободи одговорности. Дакле, одредбе Закона јасно дефинишу одговорност банке и корисника картице у случајевима злоупотребе платне картице.
Кабинет гувернера
