06/03/2026
У новом издању рубрике „Корисно је да знате”, Константин Сорак, истраживач у Сектору за економска истраживања и статистику, говорио је о томе какви су ефекти инфлације на домаћинства с различитом структуром потрошачке корпе. У питању су резултати анализе у којој су испитивани редистрибутивни ефекти инфлације на различите групе домаћинстава. То је постигнуто посматрањем показатеља који узимају у обзир структуру њихове потрошње и њиховим коришћењем за добијање слике о реалном дохотку.
Када говоримо о инфлацији, најчешће подразумевамо општи раст малопродајних цена производа и услуга у корпи просечног потрошача, које изражавамо у стопама раста индекса потрошачких цена. Међутим, структура потрошње није иста за сва домаћинства. Разлике у нивоу дохотка и потрошње условљавају и разлике у уделу појединих категорија производа и услуга у њиховој потрошачкој корпи. Сходно томе, поставља се питање у којој мери укупна инфлација одражава утицај раста цена на различите групе становништва. Полазећи од тог питања, спровели смо анализу с циљем да се утврди како се ефекти инфлације разликују између група становништва различитог нивоа потрошње, а самим тим и дохотка.
Који подаци су коришћени у анализи?
У анализи су коришћени подаци из Анкете о потрошњи домаћинстава. Она су подељена у пет једнаких група према висини потрошње, тзв. квинтила. Први квинтил обухвата 20% домаћинстава с најнижом потрошњом, а пети квинтил 20% домаћинстава с највишим нивоом потрошње.
За сваку од ових група конструисана је посебна мера инфлације. То се постиже коришћењем пондера, тј. учешћа појединих производа и услуга на бази структуре потрошње по квинтилима. На тај начин добијене су стопе инфлације које ближе одражавају искуство појединих група становништва. Анализу смо радили за период од 2020. године закључно с прошлом годином. Овај период карактерисала је повећана глобална неизвесност и већи број шокова који су погодили глобалну економију и преносили се и на Србију.
Шта нам показују резултати анализе?
Резултати показују да је током периода најизраженијих инфлаторних притисака, посебно током 2022. и прве половине 2023. године, инфлација релативно више погађала домаћинства у Србији с нижим нивоом потрошње. Другим речима, остварена инфлација за ову групу домаћинстава била је већа од инфлације код домаћинстава с већим нивоом потрошње. Основни разлог за то је структура издатака ове групе домаћинстава. Храна и комуналне услуге чине већи део буџета домаћинстава из првог квинтила, а управо су цене у тим категоријама највише расле. То је била последица глобалних поремећаја на тржиштима енергената и хране, опоравкa тражње након пандемије и ескалације геополитичких тензија.
С друге стране, расле су и цене категорија транспорта, угоститељства и рекреација, које имају већи удео у потрошњи домаћинстава с вишом потрошњом. То је деловало у смеру ублажавања јаза између мере инфлације за оне с најнижим и највишим нивоом потрошње.
Највећи јаз између инфлације првог и петог квинтила забележен је средином 2023. године и износио је око 2,6 процентна поена, тј. за толико је била виша инфлација за категорије становништва с нижим нивоом дохотка и потрошње.
Од почетка 2024. године инфлација успорава, чему су допринели заоштравање монетарне политике и ефекат високе базе. Како се успоравање у знатној мери односило на стабилизацију цена хране, међугодишња инфлација је, релативно посматрано, брже успоравала код домаћинстава с нижом потрошњом. Таква динамика кретања инфлације настављена је и током највећег дела 2025. године, чему је у последњем тромесечју допринело увођење уредбе о ограничењу маржи, која се одразила на пад цена хране. Изузетак је био период од маја до августа, када услед неповољних временских прилика цене хране, пре свега воћа и поврћа, бележе приличан раст.
Утицај инфлације на реални раст зарада
Посебан део анализе односио се на процену утицаја инфлације на реални раст зарада домаћинстава. Конкретно, конструисане мере инфлације по квинтилима, коришћене су за дефлационирање номиналног раста зарада по доходовним групама како би се добила апроксимација реалног дохотка различитих група домаћинстава. Притом, треба имати у виду да је кретање номиналних зарадa првог квинтила, а вероватно и другог квинтила, у великој мери опредељено динамиком минималне зараде.
У 2022. години готово све групе забележиле су реалну стагнацију или пад зарада, при чему је пад био најизраженији код домаћинстава с најнижим дохотком. Током 2023. године та група бележи стагнацију, док остале групе остварују умерен реални раст зарада.
У 2024. и 2025. години долази до повољније динамике за домаћинства с нижим дохотком. Томе су допринели успоравање инфлације и раст минималне зараде.
Покривеност минималне потрошачке корпе минималном зарадом
Додатни увид пружа индикатор покривености минималне потрошачке корпе минималном зарадом. Након благог пада у 2022. години и стагнације током 2023, у 2024. и током осам месеци 2025. године долази до побољшања, при чему покривеност достиже приближно 95%.
Из ове анализе могло би се закључити да инфлација нема униформне ефекте на све групе становништва. Разлике у структури потрошње условљавају и разлике у изложености ценовним шоковима. Разумевање ових дистрибутивних ефеката од посебног је значаја у периодима изражених инфлаторних притисака. Оно нам омогућава свеобухватнију оцену утицаја инфлације на животни стандард и економска кретања.
Двосмерни утицај донетих мера државе на реалан животни стандард грађана
Заустављањем раста цена хране и довођењем инфлације у оквир циља, створени су услови за интензивније испољавање двосмерног утицаја донетих мера државе на реалан животни стандард грађана. Синхронизовани ефекат на побољшање животног стандарда, нарочито становништва с нижим нивоом дохотка, потиче од раста минималне зараде и од нижих цена хране, на које се одразила примена Уредбе о ограничењу трговачких маржи. То је резултирало и пуном покривеношћу просечне потрошачке корпе просечном зарадом и готово пуне покривености минималне потрошачке корпе минималном зарадом.
Кабинет гувернера
