06.03.2026.
U novom izdanju rubrike „Korisno je da znate”, Konstantin Sorak, istraživač u Sektoru za ekonomska istraživanja i statistiku, govorio je o tome kakvi su efekti inflacije na domaćinstva s različitom strukturom potrošačke korpe. U pitanju su rezultati analize u kojoj su ispitivani redistributivni efekti inflacije na različite grupe domaćinstava. To je postignuto posmatranjem pokazatelja koji uzimaju u obzir strukturu njihove potrošnje i njihovim korišćenjem za dobijanje slike o realnom dohotku.
Kada govorimo o inflaciji, najčešće podrazumevamo opšti rast maloprodajnih cena proizvoda i usluga u korpi prosečnog potrošača, koje izražavamo u stopama rasta indeksa potrošačkih cena. Međutim, struktura potrošnje nije ista za sva domaćinstva. Razlike u nivou dohotka i potrošnje uslovljavaju i razlike u udelu pojedinih kategorija proizvoda i usluga u njihovoj potrošačkoj korpi. Shodno tome, postavlja se pitanje u kojoj meri ukupna inflacija odražava uticaj rasta cena na različite grupe stanovništva. Polazeći od tog pitanja, sproveli smo analizu s ciljem da se utvrdi kako se efekti inflacije razlikuju između grupa stanovništva različitog nivoa potrošnje, a samim tim i dohotka.
Koji podaci su korišćeni u analizi?
U analizi su korišćeni podaci iz Ankete o potrošnji domaćinstava. Ona su podeljena u pet jednakih grupa prema visini potrošnje, tzv. kvintila. Prvi kvintil obuhvata 20% domaćinstava s najnižom potrošnjom, a peti kvintil 20% domaćinstava s najvišim nivoom potrošnje.
Za svaku od ovih grupa konstruisana je posebna mera inflacije. To se postiže korišćenjem pondera, tj. učešća pojedinih proizvoda i usluga na bazi strukture potrošnje po kvintilima. Na taj način dobijene su stope inflacije koje bliže odražavaju iskustvo pojedinih grupa stanovništva. Analizu smo radili za period od 2020. godine zaključno s prošlom godinom. Ovaj period karakterisala je povećana globalna neizvesnost i veći broj šokova koji su pogodili globalnu ekonomiju i prenosili se i na Srbiju.
Šta nam pokazuju rezultati analize?
Rezultati pokazuju da je tokom perioda najizraženijih inflatornih pritisaka, posebno tokom 2022. i prve polovine 2023. godine, inflacija relativno više pogađala domaćinstva u Srbiji s nižim nivoom potrošnje. Drugim rečima, ostvarena inflacija za ovu grupu domaćinstava bila je veća od inflacije kod domaćinstava s većim nivoom potrošnje. Osnovni razlog za to je struktura izdataka ove grupe domaćinstava. Hrana i komunalne usluge čine veći deo budžeta domaćinstava iz prvog kvintila, a upravo su cene u tim kategorijama najviše rasle. To je bila posledica globalnih poremećaja na tržištima energenata i hrane, oporavka tražnje nakon pandemije i eskalacije geopolitičkih tenzija.
S druge strane, rasle su i cene kategorija transporta, ugostiteljstva i rekreacija, koje imaju veći udeo u potrošnji domaćinstava s višom potrošnjom. To je delovalo u smeru ublažavanja jaza između mere inflacije za one s najnižim i najvišim nivoom potrošnje.
Najveći jaz između inflacije prvog i petog kvintila zabeležen je sredinom 2023. godine i iznosio je oko 2,6 procentna poena, tj. za toliko je bila viša inflacija za kategorije stanovništva s nižim nivoom dohotka i potrošnje.
Od početka 2024. godine inflacija usporava, čemu su doprineli zaoštravanje monetarne politike i efekat visoke baze. Kako se usporavanje u znatnoj meri odnosilo na stabilizaciju cena hrane, međugodišnja inflacija je, relativno posmatrano, brže usporavala kod domaćinstava s nižom potrošnjom. Takva dinamika kretanja inflacije nastavljena je i tokom najvećeg dela 2025. godine, čemu je u poslednjem tromesečju doprinelo uvođenje uredbe o ograničenju marži, koja se odrazila na pad cena hrane. Izuzetak je bio period od maja do avgusta, kada usled nepovoljnih vremenskih prilika cene hrane, pre svega voća i povrća, beleže priličan rast.
Uticaj inflacije na realni rast zarada
Poseban deo analize odnosio se na procenu uticaja inflacije na realni rast zarada domaćinstava. Konkretno, konstruisane mere inflacije po kvintilima, korišćene su za deflacioniranje nominalnog rasta zarada po dohodovnim grupama kako bi se dobila aproksimacija realnog dohotka različitih grupa domaćinstava. Pritom, treba imati u vidu da je kretanje nominalnih zarada prvog kvintila, a verovatno i drugog kvintila, u velikoj meri opredeljeno dinamikom minimalne zarade.
U 2022. godini gotovo sve grupe zabeležile su realnu stagnaciju ili pad zarada, pri čemu je pad bio najizraženiji kod domaćinstava s najnižim dohotkom. Tokom 2023. godine ta grupa beleži stagnaciju, dok ostale grupe ostvaruju umeren realni rast zarada.
U 2024. i 2025. godini dolazi do povoljnije dinamike za domaćinstva s nižim dohotkom. Tome su doprineli usporavanje inflacije i rast minimalne zarade.
Pokrivenost minimalne potrošačke korpe minimalnom zaradom
Dodatni uvid pruža indikator pokrivenosti minimalne potrošačke korpe minimalnom zaradom. Nakon blagog pada u 2022. godini i stagnacije tokom 2023, u 2024. i tokom osam meseci 2025. godine dolazi do poboljšanja, pri čemu pokrivenost dostiže približno 95%.
Iz ove analize moglo bi se zaključiti da inflacija nema uniformne efekte na sve grupe stanovništva. Razlike u strukturi potrošnje uslovljavaju i razlike u izloženosti cenovnim šokovima. Razumevanje ovih distributivnih efekata od posebnog je značaja u periodima izraženih inflatornih pritisaka. Ono nam omogućava sveobuhvatniju ocenu uticaja inflacije na životni standard i ekonomska kretanja.
Dvosmerni uticaj donetih mera države na realan životni standard građana
Zaustavljanjem rasta cena hrane i dovođenjem inflacije u okvir cilja, stvoreni su uslovi za intenzivnije ispoljavanje dvosmernog uticaja donetih mera države na realan životni standard građana. Sinhronizovani efekat na poboljšanje životnog standarda, naročito stanovništva s nižim nivoom dohotka, potiče od rasta minimalne zarade i od nižih cena hrane, na koje se odrazila primena Uredbe o ograničenju trgovačkih marži. To je rezultiralo i punom pokrivenošću prosečne potrošačke korpe prosečnom zaradom i gotovo pune pokrivenosti minimalne potrošačke korpe minimalnom zaradom.
Kabinet guvernera
