06/04/2026
Питања: Стране директне инвестиције су током 2025. године биле на нивоу од око 60 одсто страних директних инвестиција у 2024. години. Какве су прогнозе за 2026. годину? Каква је структура страних директних инвестиција у 2025. и где су највећа одступања у односу на 2024. годину? На који начин ће актуелна геополитичка ситуација утицати на кретање страних директних инвестиција глобално, а како очекујете да ће утицати на прилив страних директних инвестиција у Србију? Колико износи просечан годишњи прилив страних директних инвестиција и када је био највећи, а када најнижи у последњој деценији? Каква је ситуација с капиталним расходима државе у 2025. години?
Одговор: Према прелиминарним подацима Народне банке Србије, у току 2025. године прилив страних директних инвестиција износио је 3.476,9 милиона евра и био је мањи за 33,5% у односу на 2024. годину, када је забележен рекордан прилив у износу од 5.230,9 милиона евра. Мањи прилив у 2025. години био је последица и повећане глобалне неизвесности, што се огледа у глобалном смањењу страних директних инвестиција, а тиме и у земљама региона, али и друштвено-политичких дешавања у земљи, што је све заједно довело до повећане аверзије инвеститора према ризику и одлагања одређених инвестиција. Под претпоставком смиривања геополитичких тензија и глобалне неизвесности, за 2026. годину Народна банка Србије очекује да ће приливи страних директних инвестиција у Србију износити око 4–4,5% бруто домаћег производа. Када је реч о структури, важно је истаћи да се из године у годину мењају учешћа појединих делатности и региона из којих долазе стране директне инвестиције, у складу с динамиком реализације појединачних пројеката, али да је и даље највећи део прилива усмерен у разменљиве секторе. У 2025. години, стране директне инвестиције у Србију одржале су пројектну и географску диверсификованост, што омогућава даљи раст извоза у наредним годинама. Према расположивим подацима за период Т1–Т3 2025. године, највећи део инвестиција био је усмерен у прерађивачку индустрију (24,5%), грађевинарство (17,5%), стручне и научне делатности (17,0%), трговину на велико и мало (14,9%) и рударство (10,9%), док је у току 2024. године највећи прилив страних директних инвестиција био усмерен у рударство (27,8%), грађевинарство (26,4%) и стручне, научне и техничке делатности (11,6%). Актуелна геополитичка ситуација, глобално посматрано, повећава ризик и неизвесност за инвеститоре, што даље може утицати на смањење глобалних токова страних директних инвестиција, а што се одражава и на Србију као отворену економију, која је значајно укључена у глобалне ланце производње. С обзиром на достигнуту економску и финансијску стабилност Србије и њене географске предности, као и одржавање географске и пројектне диверсификације страних директних инвестиција, и уз претпоставку да ће глобална неизвесност бити смањена, очекујемо да ће у току 2026. године бити забележен нешто већи прилив страних директних инвестиција него у току 2025. године. У последњих десет година, у периоду 2016–2025, просечан годишњи прилив страних директних инвестиција износио је 3.658,4 милиона евра. У посматраном периоду, најнижи прилив страних директних инвестиција у Србију био је 2016. године, када је износио 2.126,9 милиона евра, а највиши је био 2024. године, када је износио рекордних 5.230,9 милиона евра. Према подацима Министарства финансија, капитални расходи буџета сектора државе у 2025. години износили су 715,4 милијарде динара и у односу на 2024. били су виши за 1,5%. Мерено учешћем у бруто домаћем производу износили су 6,9%, што је на нивоу просека за период 2022–2024, када је започет снажан инвестициони циклус. Захваљујући релативно високим капиталним расходима државе, настављени су убрзани радови на изградњи сајамског комплекса „Експо”, гради се путна и железничка инфраструктура (ауто-путеви, брзе саобраћајнице и пруге), а паралелно с тим улаже се у енергетску и комуналну инфраструктуру, као и у образовање, здравство, науку итд. Уз то, у средњорочном фискалном оквиру наглашена је стратешка опредељеност фискалне политике ка повећању инфраструктурних улагања на свим нивоима власти, уз посебан фокус на локални ниво, где ће приоритет имати пројекти водоводне и канализационе мреже, управљања отпадом и унапређења локалне путне инфраструктуре, чиме се подстиче равномернији регионални развој и унапређује квалитет живота становништва.
Кабинет гевернера
