06.04.2026.
Pitanja: Strane direktne investicije su tokom 2025. godine bile na nivou od oko 60 odsto stranih direktnih investicija u 2024. godini. Kakve su prognoze za 2026. godinu? Kakva je struktura stranih direktnih investicija u 2025. i gde su najveća odstupanja u odnosu na 2024. godinu? Na koji način će aktuelna geopolitička situacija uticati na kretanje stranih direktnih investicija globalno, a kako očekujete da će uticati na priliv stranih direktnih investicija u Srbiju? Koliko iznosi prosečan godišnji priliv stranih direktnih investicija i kada je bio najveći, a kada najniži u poslednjoj deceniji? Kakva je situacija s kapitalnim rashodima države u 2025. godini?
Odgovor: Prema preliminarnim podacima Narodne banke Srbije, u toku 2025. godine priliv stranih direktnih investicija iznosio je 3.476,9 miliona evra i bio je manji za 33,5% u odnosu na 2024. godinu, kada je zabeležen rekordan priliv u iznosu od 5.230,9 miliona evra. Manji priliv u 2025. godini bio je posledica i povećane globalne neizvesnosti, što se ogleda u globalnom smanjenju stranih direktnih investicija, a time i u zemljama regiona, ali i društveno-političkih dešavanja u zemlji, što je sve zajedno dovelo do povećane averzije investitora prema riziku i odlaganja određenih investicija. Pod pretpostavkom smirivanja geopolitičkih tenzija i globalne neizvesnosti, za 2026. godinu Narodna banka Srbije očekuje da će prilivi stranih direktnih investicija u Srbiju iznositi oko 4–4,5% bruto domaćeg proizvoda. Kada je reč o strukturi, važno je istaći da se iz godine u godinu menjaju učešća pojedinih delatnosti i regiona iz kojih dolaze strane direktne investicije, u skladu s dinamikom realizacije pojedinačnih projekata, ali da je i dalje najveći deo priliva usmeren u razmenljive sektore. U 2025. godini, strane direktne investicije u Srbiju održale su projektnu i geografsku diversifikovanost, što omogućava dalji rast izvoza u narednim godinama. Prema raspoloživim podacima za period T1–T3 2025. godine, najveći deo investicija bio je usmeren u prerađivačku industriju (24,5%), građevinarstvo (17,5%), stručne i naučne delatnosti (17,0%), trgovinu na veliko i malo (14,9%) i rudarstvo (10,9%), dok je u toku 2024. godine najveći priliv stranih direktnih investicija bio usmeren u rudarstvo (27,8%), građevinarstvo (26,4%) i stručne, naučne i tehničke delatnosti (11,6%). Aktuelna geopolitička situacija, globalno posmatrano, povećava rizik i neizvesnost za investitore, što dalje može uticati na smanjenje globalnih tokova stranih direktnih investicija, a što se odražava i na Srbiju kao otvorenu ekonomiju, koja je značajno uključena u globalne lance proizvodnje. S obzirom na dostignutu ekonomsku i finansijsku stabilnost Srbije i njene geografske prednosti, kao i održavanje geografske i projektne diversifikacije stranih direktnih investicija, i uz pretpostavku da će globalna neizvesnost biti smanjena, očekujemo da će u toku 2026. godine biti zabeležen nešto veći priliv stranih direktnih investicija nego u toku 2025. godine. U poslednjih deset godina, u periodu 2016–2025, prosečan godišnji priliv stranih direktnih investicija iznosio je 3.658,4 miliona evra. U posmatranom periodu, najniži priliv stranih direktnih investicija u Srbiju bio je 2016. godine, kada je iznosio 2.126,9 miliona evra, a najviši je bio 2024. godine, kada je iznosio rekordnih 5.230,9 miliona evra. Prema podacima Ministarstva finansija, kapitalni rashodi budžeta sektora države u 2025. godini iznosili su 715,4 milijarde dinara i u odnosu na 2024. bili su viši za 1,5%. Mereno učešćem u bruto domaćem proizvodu iznosili su 6,9%, što je na nivou proseka za period 2022–2024, kada je započet snažan investicioni ciklus. Zahvaljujući relativno visokim kapitalnim rashodima države, nastavljeni su ubrzani radovi na izgradnji sajamskog kompleksa „Ekspo”, gradi se putna i železnička infrastruktura (auto-putevi, brze saobraćajnice i pruge), a paralelno s tim ulaže se u energetsku i komunalnu infrastrukturu, kao i u obrazovanje, zdravstvo, nauku itd. Uz to, u srednjoročnom fiskalnom okviru naglašena je strateška opredeljenost fiskalne politike ka povećanju infrastrukturnih ulaganja na svim nivoima vlasti, uz poseban fokus na lokalni nivo, gde će prioritet imati projekti vodovodne i kanalizacione mreže, upravljanja otpadom i unapređenja lokalne putne infrastrukture, čime se podstiče ravnomerniji regionalni razvoj i unapređuje kvalitet života stanovništva.
Kabinet gevernera
