16/06/2026

Портал Н1 – питања у вези са ограничавањем готовинског пословања

Питања: Каква је ситуација у Србији по питању ограничавања готовинског пословања? Према Закону о спречавању прања новца, и у Србији постоји забрана да продавац робе, услуга и непокретности прими готов новац у износу од 10.000 евра и више, али се истовремено наводи да се уплата готовог новца у износу од 10.000 евра или више у динарској противвредности на рачун тог продавца отвореног код банке не сматра примањем готовог новца. Да ли се у Србији очекују промене сличне онима у Црној Гори, поготово што се указује да већина европских држава прописује ниже ограничење од 10.000 евра (попут Словеније, на пример, где је ово ограничење 5.000 евра)? Према истом закону, у Србији подлежу провери све уплате готовине у износу од 15.000 евра навише. Да ли се ту очекују неке промене прописа?

Одговор: Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма већ је усаглашен с релевантним међународним стандардима којима се уређује спречавање прања новца, финансирања тероризма и финансирања ширења оружја за масовно уништење. У складу са одредбама члана 46. став 1. Закона, лице које се бави продајом робе и непокретности или пружањем услуга у Републици Србији не сме од странке или трећег лица да прими готов новац за њихово плаћање у износу од 10.000 евра или више у динарској противвредности, без обзира на то да ли се ради о једној или више међусобно повезаних готовинских трансакција или једном или више уговора у периоду од годину дана, већ се наведени новчани износ мора уплатити на рачун отворен код банке.

Ставом 2. истог члана прописано је да се ово ограничење односи и на физичко лице које прима готов новац по основу уговора о зајму или уговора о купопродаји непокретности. Наведеним законом је прописано и да се уплата готовог новца у износу од 10.000 евра или више у динарској противвредности, на рачун лица из става 1. и 2. овог члана отвореног код банке не сматра примањем готовог новца у смислу овог члана у односу на та лица.

Наведено ограничење у овом контексту значи да лице за услугу коју врши у оквиру својих услужних делатности не сме да прими готов новац у износу од 10.000 евра или више у динарској противвредности, већ се наведени новчани износ мора уплатити на рачун лица које врши услугу отворен код банке. Поред тога, наплата у ефективном страном новцу у Републици Србији може се вршити само изузетно, и у то у случајевима који су експлицитно предвиђени подзаконским актом који је Народна банка Србије донела на основу Закона о девизном пословању (на пример, продаја робе на међународном аеродрому, продаја горива и мазива страним ваздухопловима и бродовима, продаја путничких карта и прехрамбених производа у међународном путничком превозу, наплата путарине за возила стране регистрације). С обзиром на изнето, наплата за пружене услуге у земљи, као и по основу продаје непокретности у Републици Србији, не може се обавити у ефективном страном новцу, независно од износа. Наведеним законом прописана је обавеза пријављивања готовинских трансакција у износу од 15.000 евра или више.

Обвезници Закона, међу којима су банке, овлашћени мењачи и привредни субјекти који мењачке послове обављају на основу посебног закона којим се уређује њихова делатност, платне институције, посредници у промету и закупу непокретности и други субјекти наведени у члану 4. Закона, дужни су да Управи за спречавање прања новца достављају прописане податке о свакој готовинској трансакцији у износу од 15.000 евра или више у динарској противвредности, као и о свакој сумњивој трансакцији без обзира на износ (члан 47. став 1. и 2).

С тим у вези, ако се у складу са анализом ризика од прања новца, финансирања тероризма и финансирања ширења оружја за масовно уништење, коју је банка обавезна да изради и редовно ажурира, утврди да у вези са странком постоји висок ризик од прања новца, финансирања тероризма или финансирања ширења оружја за масовно уништење, у обавези је да прибави и процени веродостојност информација о пореклу имовине која је или ће бити предмет пословног односа, односно трансакције, што не ограничава банку да унутрашњим актима пропише да и у случајевима ниског или средњег ризика странке, односно за трансакције одређеног типа или изнад одређеног лимита (који је одређен унутрашњим актом банке), прикупи податке и информације о пореклу имовине. Да ли ће у вези са странком постојати висок ризик од прања новца или финансирања тероризма или ће банка и за друга лица захтевати доказе о пореклу имовине, зависи од низа фактора који се односе на ризик странке, географски ризик, ризик трансакције, ризик услуге и друге факторе.

Банка је дужна да усвоји и примени одговарајућа унутрашња акта којима ће обухватити радње и мере познавања и праћења странке, којима, поред осталог, дефинише поступак прибављања и процене информација о пореклу имовине која је или ће бити предмет пословног односа, односно трансакције, у складу с проценом ризика. Ако банка, на основу спроведених активности утврђених унутрашњим актима, не може да утврди све прописане радње и мере познавања и праћења странке (укључујући и прибављање и процену веродостојности информација о пореклу имовине која је или ће бити предмет пословног односа, односно трансакције) дужна је одбије понуду за успостављање пословног односа, као и извршење трансакције.

У погледу могућих измена прописа, нису нам познате иницијативе за измене Закона које би предвиђале смањење лимита из члана 46. Закона или измену прага од 15.000 евра за обавезно извештавање о готовинским трансакцијама. Напомињемо да Закон прописује да су мењачи приликом обављања мењачких послова дужни да код обављања трансакција у износу од 5.000 евра или више у динарској противвредности, без обзира на то да ли се ради о једној или више међусобно повезаних трансакција, спроводе радње и мере познавања и праћења странке (утврде и провере идентитет странке, прибаве и процене информацију о сврси и намени трансакције, као и информацију о пореклу имовине, односно трансакције, у складу с проценом ризика и друге радње и мере из члана 7. Закона).

Кабинет гувернера