28/08/2026
Питања: Колики су укупни депозити становништва код банака у Србији, према последњим доступним подацима? Колико тај износ представља по становнику Србије и, уколико располажете податком, како се тај показатељ кретао у последњих пет година? Колики део депозита становништва чине динарски, а колики девизни депозити? Колики је удео орочених депозита, а колики депозита по виђењу? Како се укупна штедња становништва променила током последњих годину дана и који фактори су највише утицали на то кретање? Да ли располажете подацима о расподели депозита према њиховој висини, односно колико је штедња концентрисана међу депонентима?
Одговор: Према последњим оперативним подацима за 20. август 2026. године, грађани на својим рачунима у банкама држе укупно 17.043 милиона евра и 1.058 милијарди динара (од тога се 244,2 милијарде динара односе на штедне депозите у локалној валути). Прерачунато у динаре, то је 3.058,1 милијарда динара, односно 26.057 милиона евра (укључујући све депозите становништва – на текућим рачунима и орочене депозите, тј. штедњу). Просечан износ депозита (динарских и/или девизних) по становнику тренутно износи 468,2 хиљада динара и повећава се из године у годину. То је за 44% виши износ него крајем 2022. (приликом обрачуна коришћена је последња процена броја становника Републичког завода за статистику, за крај године, при чему се последњи расположиви податак односи на крај 2025). Када је реч о динарској штедњи (која не укључује средства на текућим рачунима грађана), просечан износ депозита по становнику у последњих пет година такође расте: тренутно износи 37,3 хиљаде динара, што је 2,6 пута више него крајем 2022, док код девизне штедње овај показатељ износи 2.609 евра, уз умеренији раст (за 1,3 пута). Ипак, релевантније је девизну и динарску штедњу посматрати у односу на број штедних партија. Просечан девизни депозит (износ девизне штедње подељен бројем штедних партија), према подацима за крај јула 2026. године, износи 4.435 евра, док просечан динарски депозит износи 214 хиљада динара. У структури укупних депозита становништва, динарски депозити (који укључују трансакционе динарске депозите и динарску штедњу) чине 34,6% укупних депозита, а девизни депозити 65,4%. Уколико се разматрање ограничи само на штедњу становништва, учешће динарске штедње (која не укључује стање на динарским текућим рачунима грађана) мање је и износи 10,9%, док преостали део (89,1%) чини девизна штедња. При томе, услед релативно бржег раста динарске штедње, које је присутно годинама уназад, учешће динарске штедње у укупној штедњи постепено се повећавало, са 1,9%, колико је износило 2012. године, када је Народна банка Србије заједно с Владом Републике Србије потписала и почела да спроводи Меморандум о стратегији динаризације финансијског система Србије. Према прелиминарним подацима за 20. август, динарски депозити по виђењу (обухватају трансакционе депозите и штедњу по виђењу) доминирају у структури динарских депозита становништва (са 80,9%), док преостали износ (19,1%) чине орочени динарски депозити. Ово је нормално зато што стања на текућим динарским рачунима служе за обављање плаћања. Међутим, посматрано само кроз динарску штедњу – највећи део ње чине динарски депозити орочени на период од шест месеци до једне године (138,6 милијарди динара, или 57,2% укупне динарске штедње). Када је реч о девизној штедњи (према подацима од 20. августа 2026. године), највеће учешће имају депозити по виђењу, који износе 11 милијарди евра (64,3% укупне девизне штедње). Затим следе депозити рочности од шест месеци до годину дана, који износе 4,6 милијарди евра (27,2%), депозити рочности од једног месеца до шест месеци, који износе 670,9 милиона евра (3,9%), док се 781,3 милиона евра (4,6%) односи на девизну штедњу рочности преко годину дана. Упркос присутним геополитичким тензијама, које у одређеној мери утичу и на сентимент домаћег становништва, укупна динарска штедња у последњој години знатно расте – за чак 41,6 милијарди динара (односно 20,5%) међугодишње, при чему је 92% тог раста (тј. 38,1 милијарда динара) остварен од почетка 2026. Када је реч о девизној штедњи, релативни раст (процентуално посматрано) умеренији је: у последњој години повећана је за 1,2 милијарде евра (7,8%), а од почетка 2026. године за 880,2 милиона евра. Међу факторима који утичу на раст и динарске и девизне штедње свакако се издваја привредни раст, повећање запослености и зарада, као и присутно поверење у стабилност банкарског сектора, коме својим мерама и активностима доприноси и Народна банка Србије. Од посебне важности је и чињеница да динарска штедња расте брже од девизне штедње, а као што редовно истичемо у нашим Анализама исплативости динарске и девизне штедње, макроекономска и финансијска стабилност, стабилан курс динара према евру, више каматне стопе на динарску штедњу него на штедњу у еврима, као и неопорезивање камате на динарску штедњу (док се камата на штедњу у еврима опорезује по стопи од 15%) представљају главне факторе који иду у прилог већој исплативости штедње у динарима, и у дугом и у кратком року.
Према последњим доступним подацима, за 31. јул 2026, у структури динарске штедње по висини улога, најзаступљенији су улози веће вредности (преко једног милиона динара) у укупном износу од 206,8 милијарде динара и чине 85,3% укупне динарске штедње, а овај износ распоређен је на свега 4,2% укупног броја партија. С друге стране, улози најниже вредности (до 10 хиљада динара) са 0,6 милијарди динара чине 0,2% вредности динарске штедње, а са 83,7% у броју партија. Према подацима за 20. август 2026. године, укупан број девизних штедних партија износи 3.841.584 партија. При том, највише је партија које припадају категорији до 500 евра, и то 2.744.755 партија (71,5% укупног броја партија), које по вредности (112,1 милион евра), међутим, учествују са свега 0,7% у укупној девизној штедњи.
Посматрано према висини девизне штедње, више од две трећине односи се на партије чија је вредност између 10 хиљада евра и 500 хиљада евра – које чине 77% укупне девизне штедње (13.125,2 милиона евра). Партије чија је вредност између 10 хиљада евра и 500 хиљада евра учествују са 9,8% (376.012 партија) у укупном броју штедних партија.
Кабинет гувернера
