08/10/2026

Интервју гувернера Јоргованке Табаковић за НИН, 8. октобар 2026.

Јоргованка Табаковић, гувернер Народне банке Србије за НИН: Наш привредни раст је један од најбољих у Европи

Једино је Ђорђе Вајферт дуже био на функцији гувернера Народне банке Србије од Јоргованке Табаковић. Изабрана је 2012. године, када је њена Српска напредна странка дошла на власт. Месечник The Banker, који ове године слави 100 година постојања, изабрао ју је 2020. за најбољег европског и светског гувернера. Током њеног мандата, Народна банка Србије је успела да стабилизује курс динара, да инфлацију спусти на прихватљив ниво, девизне резерве су највеће у историји Србије. Госпођа Табаковић је у интервјуу за НИН одговарала на питања о монетарној политици, расту привреде, курсу динара, инфлацији, незапослености...


– Како оцењујете рад Народне банке Србије у претходном периоду? Главни проблем је било враћање инфлације у предвиђени оквир, она сада износи 2,2 одсто. Да ли сте задовољни? Критичари често истичу да је Србији требало знатно више времена да обузда скок цена него западним земљама...


– Никада нећу моћи да прихватим да се стабилност коју смо успели да обезбедимо и у најтежим глобалним околностима подразумева. Критичари које помињете можда ће рећи – и они претходни су имали околности... Чак и да је тако, постоји нешто што нас суштински разликује, а то су постигнути резултати: постигнута и очувана стабилност, поверење у систем. И то је оно што ме чини задовољном. У условима интензивираних глобалних трошковних притисака доносили смо одлуке које су обезбедиле силазну путању инфлације, а нису успориле привредни раст. Од априла 2023. инфлација се налазила на опадајућој путањи, у границе циља од 3 ± 1,5% вратила се у мају 2024. и од тада се готово све време налази у тим границама. И током периода најјачих притисака, понављам – глобалних, чинили смо све да ограничимо пренос виших цена хране и енергената на остале цене, и да очувамо усидрена инфлациона очекивања. Да смо били успешни у томе, показује чињеница да су се инфлациона очекивања за годину и две године унапред вратила у границе циља и пре повратка инфлације у те границе, још крајем 2023. и почетком 2024. године, а да су се очекивања за три године унапред све време кретала у границама циља. То указује на очувано поверење у одлучност и способност Народне банке Србије да обезбеди стабилност цена, које смо и оправдали.


– Како оцењујете економску политику Владе у протеклом периоду? Како и да ли велика државна улагања у инфраструктурне пројекте утичу на напоре Народне банке Србије да сузбије инфлацију?


– Управо је пуна координација мера економске политике Владе и Народне банке Србије омогућила да негативне ефекте економских изазова на глобалном нивоу сведемо на најмању могућу меру. Поред тога што смо очували снажан привредни раст – један од најбољих резултата у Европи када је у питању кумулативни раст бруто домаћег производа, успели смо да побољшамо и животни стандард грађана растом плата и пензија. Вишеструко смо повећали девизне резерве и ојачали њихову структуру и оне се налазе знатно изнад свих критеријума. Влада је одговорном фискалном политиком повећала и унутрашње резерве и обезбедила и очувала опадајућу путању јавног дуга. Велика државна капитална улагања су најпродуктивнија категорија расхода у буџету која доприноси привредном расту, повећавају производни потенцијал и немају значајан утицај на инфлацију.


– Да ли је у периоду подизања каматних стопа било сугестија из Владе да Народна банка Србије успори с тим мерама како држави не би поскупело финансирање планираних пројеката?


– Није било таквих сугестија нити наша сарадња с Владом функционише на тим принципима. Поред наших основних циљева – очувања ценовне и финансијске стабилности, не мање важан циљ је подршка економској политици Владе. То значи да у нашим анализама увек имамо у виду ефекте монетарне политике на услове финансирања привреде и државе, али они нису били разлог за одлагање или успоравање мера које су биле потребне за очување ценовне стабилности.


– Какав ће бити маневарски простор централне банке у наредне две године? Другим речима, какав утицај на одлуке Народне банке Србије очекујете услед тренутног глобалног тренда повећања каматних стопа у Европи и САД?


– Своје одлуке не везујемо за одлуке главних централних банака по аутоматизму, већ смо одмереним приступом створили простор да наше реакције на измењена монетарна кретања буду постепене и прилагођене домаћој економији. Децембра 2012. године креирали смо флексибилан монетарни оквир, у коме можемо да реагујемо брзо и ефикасно, и монетарне инструменте којима можемо да утичемо на услове ликвидности и висину каматних стопа. Геополитика је последњих година постала кључни фактор неизвесности. У таквим околностима, примењујемо посебно опрезан и постепен приступ у прилагођавању монетарних услова, и то и у периодима ублажавања, и у периодима затезања монетарне политике.


– На који начин Народна банка Србије планира мере и политику у периоду након завршетка изложбе „Експо”? Шта ће бити кључни приоритети када се оконча та манифестација и наступи природно успоравање привредних активности?


– Наши приоритети ће и након завршетка изложбе „Експо” бити очување средњорочне ценовне и финансијске стабилности. То је најбољи начин да централна банка допринесе одрживом привредном расту. При томе је релативна стабилност курса важно сидро те стабилности јер доприноси истовременом постизању оба циља. Тако ћемо наставити да подржавамо економску политику Владе, повољне услове финансирања и животни стандард грађана.


– Курс динара је стабилан више од једне деценије. Колико, је по Вашем мишљењу, стабилан курс домаће валуте битан за државе у транзицији?


– Висока инфлација, скупљи производи, веће рате кредита, више проблематичних кредита, грађани који ујутру прво погледају курсну листу, па временску прогнозу – то није сценарио који морамо да измаштамо, већ реалност у којој смо због погрешне политике претходне власти и нестабилног курса живели до половине 2012. године. Тек стабилизацијом домаће валуте створили смо услове да се смире инфлаторни притисци, спусте каматне стопе, домаћи банкарски сектор ослободи беспотребног терета, створе услови за успешну фискалну консолидацију и економија продише и почне да расте и развија се. То је резултирало и приливом капитала у земљу, подизањем рејтинга до инвестиционог ранга и подизањем стандарда грађана и услова за пословање у земљи.


– Откуд прича да курс динара није реалан? Поједини економисти тврде да је динар прецењен и да би евро морао да кошта око 150 динара.


– Имајући у виду да од 2017. године на нашем тржишту преовладавају притисци ка јачању домаће валуте, слободно могу да кажем да су то нагађања која нису утемељена на озбиљним анализама. Ако је у том периоду Народна банка Србије нето купила 11 милијарди евра да не би дозволила да динар превише ојача, одакле потичу тврдње да је динар прецењен и да курс треба да буде на вишем нивоу? То је питање на које „поједини економисти” нису до сада дали добар одговор. За динар не можемо да говоримо ни да је јак ни да је слаб, ни да је прецењен нити да је потцењен, већ да је пре свега релативно стабилан, и да од те стабилности користи имају сви.


– Примедбе су да стабилан курс доноси корист само увозницима, јер појефтињује робу из увоза, док истовремено штети домаћим извозницима.


– Неко запамти једну реченицу из неке књиге у вези с курсом и извозом и мисли: то је Библија. Чињенице да извоз у амбијенту деценијске стабилности курса расте по високим стопама и у континуитету – не упркос, него управо због очуване стабилности и извесности пословања, и да је покривеност увоза извозом робе и услуга на рекордних 95%, оповргавају овакве наводе. Имајући у виду да су у нашој земљи велики извозници углавном уједно и велики увозници, утицај слабљења домаће валуте би на подстицање извоза био врло ограничен и мали, док би у средњем року преовладали раст инфлације, пад поверења и лошији пословни резултати целе привреде.


– Међу основне задатке сваке централне банке спадају контрола цена и незапослености, мада се код нас фокус пребацио на курс... Када ће целокупан економски систем у Србији бити толико стабилан да се променом референтне каматне стопе утиче на ниво незапослености?


– Молим вас да не заборавимо да је у Србији незапосленост тренутно на најнижем нивоу и да ми сада више имамо проблем с недостатком радне снаге у појединим областима. Одржавањем стабилности цена ми индиректно доприносимо и остваривању других важних економских циљева – одрживом привредном расту, већој запослености и вишем животном стандарду грађана.


– Златне резерве Србије су вишеструко увећане и достигле су 55,1 тону, што чини рекордних 22 одсто укупних девизних резерви земље. Како одговарате на оцене да је учешће у злату сигурна лука само док берзанске цене расту, али да оно дугорочно носи скривени трошак пропуштене добити јер не доноси никакву камату ни редован принос?


– Народна банка Србије злато купује континуирано на домаћем тржишту, из динара, чиме директно утичемо на повећање девизних резерви, а у неколико наврата куповали смо га и на међународном тржишту. Међународне куповине злата спровели смо октобра 2019, новембра 2020. и јула 2024. године у укупној количини око 17 тона. А као одговор на ваше питање, изнећу податке: од тренутка куповине тих полуга до данас, вредност тих златних резерви је више него удвостручена. Уз просечну цену од 1.824 долара по финој унци и укупно плаћену цену од 1 милијарде долара (односно око 900 милиона евра), те полуге при садашњој цени од око 4.178 долара по финој унци вреде 2,3 пута више – 2,3 милијарде долара (око 2 милијарде евра).


– Народна банка Србије је донела мере којима се трајно ограничавају камате на стамбене и кеш кредите, као и на минусе и кредитне картице. Каква су искуства, да ли је смањено одобравање нових позајмица грађанима и привреди?


– Додала бих да смо овим мерама заштитили наше грађане од наглог раста камата, који је могао да знатно повећа њихове месечне рате и, у крајњој инстанци, доведе и до раста проблематичних кредита. Истовремено су смањене камате на нове стамбене и готовинске кредите, прекорачења и кредитне картице. Досадашња искуства показују да овакав систем ограничења није смањио кредитне активности банака. Напротив, кредитирање становништва наставило је да расте. Кредитирање привреде наставља да расте по двоцифреним међугодишњим стопама, при чему је раст вођен инвестиционим кредитима, као и кредитима за ликвидност и обртна средства.


– Домаћи привредници тврде да би им национална развојна банка омогућила да више инвестирају, а била би и гарант одрживог раста бруто домаћег производа. Да ли би, по Вашем мишљењу, требало основати националну развојну банку?


– Повремено се у нашој јавности може чути теза да нашој привреди недостаје новца. То, једноставно, није тачно. Банкарски сектор спреман је да одговори на потребе привреде, о чему сведоче подаци. Инвестициони кредити домаћој привреди бележе двоцифрени раст (16,5% међугодишње у јулу), као и кредити за ликвидност и обртна средства (11,0%). Међугодишњи номинални раст кредита микро, малим и средњим привредним друштвима такође је убрзан од средине 2024. године и у 2026. години просечно је износио око 8%. Наше тржиште је одлично покривено и средствима међународних финансијских институција. У Србији већ постоје и Фонд за развој, Агенција за осигурање и финансирање извоза и регионални и гарантни фондови.


– Да ли је у било ком од ових тендера прекршен Закон о јавним набавкама и постоји ли било какав доказ да сте Ви утицали на услове тендера, комисију или избор понуђача?


– Мој утицај се огледа у одлуци саопштеној првог дана – да се нећу лажно представљати као гувернер, а препустити да се одлуке о монетарној политици, курсу и управљању девизним резервама доносе на неком другом месту. Исто важи и за IT, безбедност платних система и инфраструктуру Народне банке Србије. Све јавне набавке спроведене су у отвореним поступцима, с јавно објављеним условима, а на њима су радиле надлежне стручне комисије. Број формално запослених није исто што и стручни капацитет: стручњаци су законито ангажовани коришћењем капацитета група понуђача, а Народна банка Србије је уговорно заштитила своја права над интелектуалном својином. Све нове технологије развијене су на Open Source платформама ради технолошке независности и значајних уштеда. Сви ови системи резултат су српске памети, знања и искуства, а Народнa банкa Србије је власник апликација и програмског кода, чиме чува суверенитет критичне финансијске инфраструктуре. Модернизована Дина картица – бесконтактно плаћање, DinaCard Secure, DinaCard Switch, Directory Server и Access Control Server; у току су токенизација и омогућавање плаћања Дина картицом широм света. Изграђен је IPS НБС са НБС IPS QR кодом, IPS Skeniraj, IPS Pokaži и Prenesi, као и електронско уговарање и видео-идентификација. Развијени су CREM, контрола девизног пословања и регистар задужења грађана, завршен AnaCredit, а Србија је ушла у подручје SEPA. Интерни процеси су дигитализовани: ERP, еПисарница, деловодник, еАрхива и DMS. Изграђен је и значајно унапређен Дата центар Народне банке Србије. Колико је све ово важно, показало се и у време санкција, када су DinaCard и IPS омогућили наставак безготовинског плаћања на пумпама НИС-а.


– Шведске круне не могу да се замене у мењачницама у Србији. Да ли је то због одређене промене у банкарском сектору у Скандинавији и одлуке страних комерцијалних банака да обуставе пријем те валуте? Такође, да ли је сличан случај забележен и с валутом неке друге земље којом се обавља платни промет у Србији?


– Банке из иностранства престале су да откупљују новчанице данске и норвешке круне крајем 2022. и током 2023, а средином 2024. и шведске круне. Пошто ни централне банке тих земаља не обављају откуп готовине од пословних нити централних банака из иностранства, домаће банке смо обавестили да до даљег нећемо примати новчанице у тим валутама. Више пута смо покушали да обновимо сарадњу, али је такав став према свим земљама. У сталном смо контакту са страним пословним и централним банкама и о свим евентуалним променама благовремено ћемо обавештавати банке, мењаче и јавност.


– Може ли дигитални евро дугорочно угрозити динар? Ако дигитални евро постане лако доступан и грађанима држава изван зоне евра, шта ће грађанина Србије економски мотивисати да свој новац држи у динарима, а не у дигиталном евру? Ако Европска централна банка уведе дигитални евро, а друге велике централне банке наставе развој својих дигиталних валута, може ли Србија себи дозволити да нема дигитални динар?


– При разматрању ових питања за мене је мера једноставна: шта тиме добијају грађани и привреда. Јер је наш основни задатак да према њима будемо одговорни. Динар остаје законско средство плаћања и све обавезе у Србији морају се извршавати у динарима, тако да он задржава примарну употребу унутар домаћег система. Ризик од прекомерне конверзије динара у дигитални евро није већи него данас у евро, јер дигитални евро не би носио камату, а трошкови конверзије би постојали. Када је реч о потенцијалном дигиталном динару, његово увођење тренутно није приоритет, јер наша земља већ има изузетно напредан систем за инстант плаћања, који омогућава пренос новца 24/7/365 у реалном времену.


– Може ли вештачка интелигенција једног дана утицати на одлуке Народне банке Србије о каматама? Можете ли замислити тренутак када ће модел вештачке интелигенције давати бољу прогнозу инфлације од економиста Народне банке Србије? Ако се то догоди, ко ће имати последњу реч – алгоритам или Извршни одбор?


– Као што знате, човек машини даје брзину и податке, али не и савест пред одлуком, ни одговорност за њен исход. Мој потпис и потписи чланова Извршног одбора стоје иза одговорности за одлуке Народне банке Србије. Препустити вештачкој интелигенцији одлуке које утичу на животе милиона људи носило би велике ризике, јер монетарна политика није техничко питање оптимизације, већ питање институционалне одговорности и поверења јавности. То не значи да у свом раду нисмо отворени за примену метода које доносе унапређење истраживачких активности и побољшање прогноза.


– Шта ће уопште значити монетарни суверенитет Србије 2035? Некада је монетарни суверенитет значио да држава штампа сопствени новац и одређује каматну стопу. Замислимо Србију 2035. године – SEPA је потпуно интегрисана, дигитални евро широко доступан, финансијске одлуке све више доносе алгоритми. Да ли је могуће да држава задржи динар, Народна банка Србије и формално независну монетарну политику, а да ипак изгуби велики део стварног монетарног суверенитета?


– Народна банка Србије у мом мандату никада није била и неће бити пасивни посматрач, већ се прилагођава променама и делује проактивно да очува свој суверенитет. У сваком случају, већи степен финансијске и економске интеграције са Европском унијом и развој савремених инструмената плаћања не значе сами по себи губитак монетарног суверенитета. Томе у прилог говори чињеница да смо претходних година постигли значајан успех на пољу веће употребе динара у финансијским трансакцијама.

 

Кабинет гувернера