16/10/2026
Питања: Како Народна банка Србије оцењује приступачност станова у Србији у односу на зараде и услове стамбеног кредитирања? Колико би цене станова морале да падну да би куповина постала доступнија особи с медијалном зарадом или домаћинству с две такве плате? У којој мери раст камате може да поништи корист од ниже цене стана? Можете ли дати конкретан пример? Које показатеље грађани треба да прате како би проценили могу ли дугорочно да поднесу стамбени кредит? Које мере из надлежности Народне банке Србије могу да допринесу приступачнијим стамбеним кредитима, уз очување финансијске стабилности?
Одговор НБС: Иако не може директно да утиче на цене квадрата, које диктирају понуда и тражња на тржишту некретнина, Народна банка Србије (НБС) у оквирима своје надлежности континуирано и проактивно утиче на услове стамбеног кредитирања како би се повећала доступност и приступачност стамбених кредита за наше грађане, препознајући да је решавање стамбених потреба један од кључних елемената дугорочног подизања животног стандарда наших грађана. У том погледу, на предлог НБС, у фебруару прошле године усвојен је нов Закон о заштити корисника финансијских услуга, којим је успостављено системско и трајно решење за регулисање каматних стопа на све кредите, укључујући и стамбене, и спречавање уговарања и наплате превисоких каматних стопа које не одговарају тржишним условима, чиме се штити стандард грађана, повећава износ расположивог дохотка за друге потребе, јача стабилност банкарског сектора и обезбеђује дугорочно стабилно стамбено кредитирање. Такође, висина кредита зависи и од вредности стамбене непокретности, тако да, у складу с прописима које је донела НБС, износ одобреног кредита не може бити већи од 80% вредности непокретности, али у одређеним случајевима може бити и до 90% (кредит за куповину прве стамбене непокретности), односно 99% вредности непокретности (ако је кредит одобрен у оквиру државног програма стамбених кредита за младе).
Уважавајући значај решавања стамбеног питања за наше грађане, а нарочито младе, НБС је 2025. године изменама прописа из своје надлежности подржала државни програм стамбених кредита за младе. Програм је омогућио да наши држављани до 35 година старости, без обзира на статус запослења могу да конкуришу за стамбени кредит за куповину прве стамбене непокретности, уз гаранцију државе у првих десет година отплате, субвенцију дела камате у првих шест година отплате и минимално учешће од свега 1%. Од почетка примене Закона о утврђивању гарантне шеме и субвенционисању дела камате као мера подршке младима у куповини прве стамбене непокретности, а закључно с крајем августа 2026. године, одобрено је преко 8.400 стамбених кредита из овог програма, у укупном износу од преко 670 милиона евра.
Приликом доношења одлуке о узимању стамбеног кредита, грађани би требало да размотре понуде више различитих банака како би упоредили и сагледали разлике у условима кредитирања, а нарочито у погледу: висине и начина утврђивања каматне стопе, максималног рока отплате, захтеваних додатних средстава обезбеђења, могућности превремене отплате и др. Поред тога, требало би да реално сагледају колики део месечних прихода планирају да одвоје за отплату кредита како не би дошло до прекомерне кредитне задужености, која може отежати отплату у случају повећања месечне рате или смањења прихода. Степен кредитне задужености израчунава се као однос укупних месечних кредитних обавеза и редовних нето месечних прихода дужника, а банке својим актима утврђују максимални степен кредитне задужености при одобравању кредита и у току отплате.
Кабинет гувернера
