16.10.2026.
Pitanja: Kako Narodna banka Srbije ocenjuje pristupačnost stanova u Srbiji u odnosu na zarade i uslove stambenog kreditiranja? Koliko bi cene stanova morale da padnu da bi kupovina postala dostupnija osobi s medijalnom zaradom ili domaćinstvu s dve takve plate? U kojoj meri rast kamate može da poništi korist od niže cene stana? Možete li dati konkretan primer? Koje pokazatelje građani treba da prate kako bi procenili mogu li dugoročno da podnesu stambeni kredit? Koje mere iz nadležnosti Narodne banke Srbije mogu da doprinesu pristupačnijim stambenim kreditima, uz očuvanje finansijske stabilnosti?
Odgovor NBS: Iako ne može direktno da utiče na cene kvadrata, koje diktiraju ponuda i tražnja na tržištu nekretnina, Narodna banka Srbije (NBS) u okvirima svoje nadležnosti kontinuirano i proaktivno utiče na uslove stambenog kreditiranja kako bi se povećala dostupnost i pristupačnost stambenih kredita za naše građane, prepoznajući da je rešavanje stambenih potreba jedan od ključnih elemenata dugoročnog podizanja životnog standarda naših građana. U tom pogledu, na predlog NBS, u februaru prošle godine usvojen je nov Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, kojim je uspostavljeno sistemsko i trajno rešenje za regulisanje kamatnih stopa na sve kredite, uključujući i stambene, i sprečavanje ugovaranja i naplate previsokih kamatnih stopa koje ne odgovaraju tržišnim uslovima, čime se štiti standard građana, povećava iznos raspoloživog dohotka za druge potrebe, jača stabilnost bankarskog sektora i obezbeđuje dugoročno stabilno stambeno kreditiranje. Takođe, visina kredita zavisi i od vrednosti stambene nepokretnosti, tako da, u skladu s propisima koje je donela NBS, iznos odobrenog kredita ne može biti veći od 80% vrednosti nepokretnosti, ali u određenim slučajevima može biti i do 90% (kredit za kupovinu prve stambene nepokretnosti), odnosno 99% vrednosti nepokretnosti (ako je kredit odobren u okviru državnog programa stambenih kredita za mlade).
Uvažavajući značaj rešavanja stambenog pitanja za naše građane, a naročito mlade, NBS je 2025. godine izmenama propisa iz svoje nadležnosti podržala državni program stambenih kredita za mlade. Program je omogućio da naši državljani do 35 godina starosti, bez obzira na status zaposlenja mogu da konkurišu za stambeni kredit za kupovinu prve stambene nepokretnosti, uz garanciju države u prvih deset godina otplate, subvenciju dela kamate u prvih šest godina otplate i minimalno učešće od svega 1%. Od početka primene Zakona o utvrđivanju garantne šeme i subvencionisanju dela kamate kao mera podrške mladima u kupovini prve stambene nepokretnosti, a zaključno s krajem avgusta 2026. godine, odobreno je preko 8.400 stambenih kredita iz ovog programa, u ukupnom iznosu od preko 670 miliona evra.
Prilikom donošenja odluke o uzimanju stambenog kredita, građani bi trebalo da razmotre ponude više različitih banaka kako bi uporedili i sagledali razlike u uslovima kreditiranja, a naročito u pogledu: visine i načina utvrđivanja kamatne stope, maksimalnog roka otplate, zahtevanih dodatnih sredstava obezbeđenja, mogućnosti prevremene otplate i dr. Pored toga, trebalo bi da realno sagledaju koliki deo mesečnih prihoda planiraju da odvoje za otplatu kredita kako ne bi došlo do prekomerne kreditne zaduženosti, koja može otežati otplatu u slučaju povećanja mesečne rate ili smanjenja prihoda. Stepen kreditne zaduženosti izračunava se kao odnos ukupnih mesečnih kreditnih obaveza i redovnih neto mesečnih prihoda dužnika, a banke svojim aktima utvrđuju maksimalni stepen kreditne zaduženosti pri odobravanju kredita i u toku otplate.
Kabinet guvernera
