13/06/2008

Извештај о стању спољног дуга Србије за први квартал 2008. године

Укупан спољни дуг Републике Србије на крају првог квартала ове године износио је 17.957 милиона евра и повећан је за 0,9 одсто у односу на крај 2007. Међутим, спољни дуг јавног сектора у износу од 6.035 милиона евра, који учествује у укупном дугу са 33,6 одсто, смањен је у односу на крај прошле године за 1,6 одсто.

Спољни дуг банака износио је 3.430 милиона евра и током првог квартала 2008. смањен је за 13,5 одсто. Истовремено, само по основу дугорочних иностраних кредита банкарски сектор се нето раздужио у износу од 45 милиона евра, за колико су отплате главнице биле веће од коришћења кредита. У истом периоду прошле године банке су се по истом основу нето задужиле у износу од 41 милион евра. 

Спољни дуг предузећа износио је 8.492 милиона евра и у односу на крај прошле године повећан је за 10,4 одсто. Нето задужење сектора предузећа у првом кварталу 2008. године износило је 525 милиона евра, што представља наставак тренда иностраног задужења из истог периода прошле године када је износило 477 милиона евра.

У спољном дугу Републике Србије, према подацима за 31. март 2008. године, дугорочни дуг учествује са 94 одсто, или са 16.886 милиона евра и његово учешће је повећано  за 1,5 процентних поена у односу на 31. децембар 2007. Са учешћем од 6 одсто у укупном спољном дугу, краткорочни дуг је на крају првог квартала износио 1.071 милион евра.

У поменутом  периоду учешће евра у валутној структури укупног дуга није промењено и оно износи 80,5 одсто. У доларима је деноминовано 13,7 одсто спољног дуга Србије, у швајцарским францима 4,6 одсто, док је 0,6 одсто дуг у јапанским јенима, 0,2 одсто у осталим валутама и 0,4 одсто у клириншким доларима.

Према критеријумима Светске банке Република Србија се може сврстати у средње задужене земље, пошто је учешће спољног дуга у бруто друштвеном производу на крају првог квартала 2008. године износило 58,5 одсто, а укупне отплате у односу на извоз роба и услуга 20,9 одсто. Имајући у виду да је однос девизних резерви према краткорочном дугу истовремено износио 891,9 одсто, може се закључити да  Република Србија има повољну позицију са становишта ликвидности и да је способна да одговори обавезама према иностранству које доспевају у кратком року.

Кабинет гувернера