Palata Narodne banke, izgrađena u stilu neorenesansnog akademizma, predstavlja jedno od najvećih i najlepših ostvarenja u Beogradu u 19. veku, zbog čega je svrstana u spomenike kulture pod zaštitom države...
13.06.2008.
Ukupan spoljni dug Republike Srbije na kraju prvog kvartala ove godine iznosio je 17.957 miliona evra i povećan je za 0,9 odsto u odnosu na kraj 2007. Međutim, spoljni dug javnog sektora u iznosu od 6.035 miliona evra, koji učestvuje u ukupnom dugu sa 33,6 odsto, smanjen je u odnosu na kraj prošle godine za 1,6 odsto.
Spoljni dug banaka iznosio je 3.430 miliona evra i tokom prvog kvartala 2008. smanjen je za 13,5 odsto. Istovremeno, samo po osnovu dugoročnih inostranih kredita bankarski sektor se neto razdužio u iznosu od 45 miliona evra, za koliko su otplate glavnice bile veće od korišćenja kredita. U istom periodu prošle godine banke su se po istom osnovu neto zadužile u iznosu od 41 milion evra.
Spoljni dug preduzeća iznosio je 8.492 miliona evra i u odnosu na kraj prošle godine povećan je za 10,4 odsto. Neto zaduženje sektora preduzeća u prvom kvartalu 2008. godine iznosilo je 525 miliona evra, što predstavlja nastavak trenda inostranog zaduženja iz istog perioda prošle godine kada je iznosilo 477 miliona evra.
U spoljnom dugu Republike Srbije, prema podacima za 31. mart 2008. godine, dugoročni dug učestvuje sa 94 odsto, ili sa 16.886 miliona evra i njegovo učešće je povećano za 1,5 procentnih poena u odnosu na 31. decembar 2007. Sa učešćem od 6 odsto u ukupnom spoljnom dugu, kratkoročni dug je na kraju prvog kvartala iznosio 1.071 milion evra.
U pomenutom periodu učešće evra u valutnoj strukturi ukupnog duga nije promenjeno i ono iznosi 80,5 odsto. U dolarima je denominovano 13,7 odsto spoljnog duga Srbije, u švajcarskim francima 4,6 odsto, dok je 0,6 odsto dug u japanskim jenima, 0,2 odsto u ostalim valutama i 0,4 odsto u klirinškim dolarima.
Prema kriterijumima Svetske banke Republika Srbija se može svrstati u srednje zadužene zemlje, pošto je učešće spoljnog duga u bruto društvenom proizvodu na kraju prvog kvartala 2008. godine iznosilo 58,5 odsto, a ukupne otplate u odnosu na izvoz roba i usluga 20,9 odsto. Imajući u vidu da je odnos deviznih rezervi prema kratkoročnom dugu istovremeno iznosio 891,9 odsto, može se zaključiti da Republika Srbija ima povoljnu poziciju sa stanovišta likvidnosti i da je sposobna da odgovori obavezama prema inostranstvu koje dospevaju u kratkom roku.
Kabinet guvernera
