29/02/2016
Питања: Како би се евентуално укидање ове новчанице одразило на нас? Да ли, према подацима НБС, Срби воле кеш? Односно, који удео у новчаној маси чини готовина, а који безготовинко плаћање? Колико кошта штампање кеша? Којих апоена је највише у оптицају? Да ли је то хиљадарка? Имате ли податке о томе колико је укупно банкнота у оптицају? Колико папирних новчаница циркулише у нашем платном промету? Колики је животни век једне новчанице?
Колико кошта кеш, односно коју камату НБС плаћа у репо операцијама комерцијалним банкама?
Одговор НБС: У случају повлачења новчанице од 500 евра из оптицаја, Народна банка Србије би у зависности од броја новчаница које грађани држе у сефовима код банака или код својих кућа, организовала замену ових новчаница за ситније апоене у еврима код Европске централне банке, у временском периоду који ће одредити Европска централна банка за вршење ове замене.
У зависности од обима понуде новчаница за замену, Народна банка Србије би размотрила да ли ће грађани вршити ову замену искључиво преко банака, овлашћених мењача и јавног поштанског оператора или ће се у процес замене укључити и Народна банка Србије.
Истовремено, кроз процес замене апоена од 500 евра, поред контроле и откривања евентуалних фалсификата новчаница овог апоена, могла би да се врши контрола, евидентирање и провера лица која би мењала неуобичајено велике количине новчаница овог апоена, а што би могло да указује и на питање порекла новца са становишта примене Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма. Наиме, овим законом је прописано да су обвезници дужни да предузимају одређене радње и мере у вези са спречавањем прања новца и финансирања тероризма, које укључују примену показатеља за препознавање лица и трансакција за које постоји основана сумња да се ради о прању новца и финансирању тероризма. Као један од показатеља наведен је и следећи: “странка у великим износима врши замену новчаница у већи апоенима за новчанице малих апоена или замену новчаница малих апоена за новчанице већих апоена у истој валути (уситњавање или укрупњавање новчаница), нарочито ако такве трансакције нису карактеристичне за странку”, у ком случају обвезник из закона може да обавести Управу за спречавање прања новца.
Законом о Народној банци Србије утврђена је и једна од основних функција Народне банке Србије - издавање новчаница и кованог новца и управљање токовима готовине, и у том смислу одржавање обима, квалитета и апоенске структуре готовог новца на оптималном нивоу. Активности Народне банке Србије усмерене су ка смањивању свих трошкова који се односе на послове с готовином, па самим тим и на послове израде новца, његово чување и дистрибуцију.
Заступљеност готовине у платном промету зависи од различитих економских, политичких, социолошких и културолошких чинилаца, као и старосне структуре и навика становништва, нивоа цена роба и услуга и сл. Према подацима Народне банке Србије, на дан 31. 12. 2015. године, готов новац је учествовао у новчаној маси са 34,3%. Такође, истичемо да подаци показују да учешће готовог новца у новчаној маси показује сталну тенденцију пада – 45,1% (2011.); 44,5% (2012.); 38,4% (2013.) и 37,0% (2014.), што је свакако и резултат предузимања и низа активности од стране Народне банке Србије, усмерених ка афирмацији безготовинског платног промета, како би се на тај начин трошкови у вези с готовим новцем свели на мању меру.
Народна банка Србије, у протекле три године не представља више изузетак од најбоље праксе модерних европских централних банака које пружају снажан подстицај развоју безготовинског плаћања и дају му значајнију предност у односу на плаћања у готовом новцу. Основни разлог за то су бројни позитивни ефекти безготовинског плаћања на укупан макроекономски амбијент. Већи удео ових плаћања у укупним трансакцијама обављеним у једној земљи повећава депозитну основу, а тиме и потенцијал за кредитне активности, доприноси спровођењу мера монетарне политике, битно утиче на легализацију „сивих“ новчаних токова а тиме и на веће пореске приходе, омогућава праћење новчаних токова чиме се олакшава борба против криминалних активности и сл.
Од круцијалног значаја у том сегменту је примена Закона о платним услугама, донетог на предлог Народне банке Србије. У циљу повећања разноврсности и квалитета платних услуга, овим законом је обезбеђен правни оквир за појаву иновативних решења у домену извршавања платних трансакција и створене су одговарајуће правне претпоставке за поуздано и ефикасно извршавање најсавременијих облика безготовинских плаћања, чиме се даје подстицај њиховој употреби насупрот плаћањима у готовини. Претходно законско решење није прописивало модерне инструменте плаћања, односно постојале су суштинске правне нејасноће у том смислу и велики број законских ограничења. Законом о платним услугама на детаљан, свеобухватан и избалансиран начин обезбеђена је већа заштита корисника платних услуга, без обзира који платни инструмент користе, што такође није био случај са претходним законским решењем. Наведена заштита права нарочито обухвата права грађана код информисања, наплате накнада, измена и допуна уговора, извршавања платних трансакција, коришћења платних инструмената.
Од укупне количине новчаница у оптицају, новчанице апоена 1000 динара заступљене су са 22,61%, новчанице апоена од 2000 динара са 11,03%, заступљеност новчаница апоена од 50, 100, 200 и 500 динара је од 6,70 до 8,70% и ти апоени у готовинском платном промету укупно учествују са 31,02%, новчанице апоена од 20 динара учествују са 13,80%, а новчанице апоена од 10 динара са 20,56%. Разумљиво, најмање је учешће новчаница апоена од 5000 – 1,00%. Пуштањем у оптицај новчаница апоена од 2000 динара, о чему је одлука донета 22. децембра 2011. године, смањено је учешће новчаница апоена од 1000 динара у оптицају са 36% на садашњих 22,61%, односно постигнут је њихов оптимални ниво. Основни аргументи за израду и увођење у оптицај новчанице апоена од 2000 динара били су употпуњење апоенске структуре новчаница у оптицају, лакше пословање готовим новцем у платном промету, смањење укупне количине новчаница у оптицају, лакша и једноставнија манипулација новцем (бројање, обрада, транспорт, смештај у трезоре и сл.), мањи трошкови израде и др. Дакле, новчанице апоена од 1000 динара, уз апоен од 2000 динара (укупно учествују са 33,64%), имају своје место и улогу у готовинском платном промету за обављање крупнијих готовинских трансакција које одговарају нивоу цена у Републици Србији, док апоени од 10, 20, 50, 100, 200 и 500 динара у готовинском платном промету учествују укупно са 65,38% и, поред плаћања мањих трансакција, служе и за враћање кусура за крупније апоене.
На дан 25. фебруара 2016. године у оптицају се налази 292,54 милиона комада новчаница свих апоена.
На основу сагледавања токова готовог новца, животни век новчаница траје од две до три године, у зависности од апоена. Новчанице мање номиналне вредности (апоени од 10, 20, 50, 100 и 200 динара) имају краћи век трајања - до две године, док је животни век новчаница крупнијих апоена (500, 1000, 2000 и 5000 динара) нешто дужи - до три године. Разлог томе је и што се новчанице мање номиналне вредности чешће обрћу у готовинском платном промету и тиме се више хабају и оштећују, док се за плаћање већих готовинских трансакција (условно речено) користи мања количина новчаница веће номиналне вредности. За животни век новчаница битно је и опхођење грађана према новцу, тако да је тај однос према новчаницама веће номиналне вредности на далеко вишем нивоу (мање се прљају, гужвају, цепају и сл.) што у крајњем случају утиче на њихов животни век.
Приликом спровођења репо операција продаје хартија од вредности, којима се редовно повлаче вишкови ликвидности банкарског сектора, Народна банка Србије се руководи референтном каматном стопом, као основним инструментом своје монетарне политике. Референтна каматна стопа је највиша каматна стопа коју Народна банка Србије може платити банкама у реверзним репо операцијама, а конкретна каматна стопа коју НБС плаћа зависи од односа понуде и тражње на свакој репо аукцији, при чему се она у просеку креће нешто изнад стопе на депозитне олакшице банака код НБС – која тренутно износи 2,5%. На последњој репо аукцији одржаној 24. фебруара ове године просечна репо каматна стопа је износила 2,53%, док су се од почетка 2016. године каматне стопе на репо аукцијама кретале у распону од 2,53% до 2,55%. Референтна каматна стопа Народне банке Србије после смањења тренутно износи 4,25%.
Кабинет гувернера
