29.02.2016.
Pitanja: Kako bi se eventualno ukidanje ove novčanice odrazilo na nas? Da li, prema podacima NBS, Srbi vole keš? Odnosno, koji udeo u novčanoj masi čini gotovina, a koji bezgotovinko plaćanje? Koliko košta štampanje keša? Kojih apoena je najviše u opticaju? Da li je to hiljadarka? Imate li podatke o tome koliko je ukupno banknota u opticaju? Koliko papirnih novčanica cirkuliše u našem platnom prometu? Koliki je životni vek jedne novčanice?
Koliko košta keš, odnosno koju kamatu NBS plaća u repo operacijama komercijalnim bankama?
Odgovor NBS: U slučaju povlačenja novčanice od 500 evra iz opticaja, Narodna banka Srbije bi u zavisnosti od broja novčanica koje građani drže u sefovima kod banaka ili kod svojih kuća, organizovala zamenu ovih novčanica za sitnije apoene u evrima kod Evropske centralne banke, u vremenskom periodu koji će odrediti Evropska centralna banka za vršenje ove zamene.
U zavisnosti od obima ponude novčanica za zamenu, Narodna banka Srbije bi razmotrila da li će građani vršiti ovu zamenu isključivo preko banaka, ovlašćenih menjača i javnog poštanskog operatora ili će se u proces zamene uključiti i Narodna banka Srbije.
Istovremeno, kroz proces zamene apoena od 500 evra, pored kontrole i otkrivanja eventualnih falsifikata novčanica ovog apoena, mogla bi da se vrši kontrola, evidentiranje i provera lica koja bi menjala neuobičajeno velike količine novčanica ovog apoena, a što bi moglo da ukazuje i na pitanje porekla novca sa stanovišta primene Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma. Naime, ovim zakonom je propisano da su obveznici dužni da preduzimaju određene radnje i mere u vezi sa sprečavanjem pranja novca i finansiranja terorizma, koje uključuju primenu pokazatelja za prepoznavanje lica i transakcija za koje postoji osnovana sumnja da se radi o pranju novca i finansiranju terorizma. Kao jedan od pokazatelja naveden je i sledeći: “stranka u velikim iznosima vrši zamenu novčanica u veći apoenima za novčanice malih apoena ili zamenu novčanica malih apoena za novčanice većih apoena u istoj valuti (usitnjavanje ili ukrupnjavanje novčanica), naročito ako takve transakcije nisu karakteristične za stranku”, u kom slučaju obveznik iz zakona može da obavesti Upravu za sprečavanje pranja novca.
Zakonom o Narodnoj banci Srbije utvrđena je i jedna od osnovnih funkcija Narodne banke Srbije - izdavanje novčanica i kovanog novca i upravljanje tokovima gotovine, i u tom smislu održavanje obima, kvaliteta i apoenske strukture gotovog novca na optimalnom nivou. Aktivnosti Narodne banke Srbije usmerene su ka smanjivanju svih troškova koji se odnose na poslove s gotovinom, pa samim tim i na poslove izrade novca, njegovo čuvanje i distribuciju.
Zastupljenost gotovine u platnom prometu zavisi od različitih ekonomskih, političkih, socioloških i kulturoloških činilaca, kao i starosne strukture i navika stanovništva, nivoa cena roba i usluga i sl. Prema podacima Narodne banke Srbije, na dan 31. 12. 2015. godine, gotov novac je učestvovao u novčanoj masi sa 34,3%. Takođe, ističemo da podaci pokazuju da učešće gotovog novca u novčanoj masi pokazuje stalnu tendenciju pada – 45,1% (2011.); 44,5% (2012.); 38,4% (2013.) i 37,0% (2014.), što je svakako i rezultat preduzimanja i niza aktivnosti od strane Narodne banke Srbije, usmerenih ka afirmaciji bezgotovinskog platnog prometa, kako bi se na taj način troškovi u vezi s gotovim novcem sveli na manju meru.
Narodna banka Srbije, u protekle tri godine ne predstavlja više izuzetak od najbolje prakse modernih evropskih centralnih banaka koje pružaju snažan podsticaj razvoju bezgotovinskog plaćanja i daju mu značajniju prednost u odnosu na plaćanja u gotovom novcu. Osnovni razlog za to su brojni pozitivni efekti bezgotovinskog plaćanja na ukupan makroekonomski ambijent. Veći udeo ovih plaćanja u ukupnim transakcijama obavljenim u jednoj zemlji povećava depozitnu osnovu, a time i potencijal za kreditne aktivnosti, doprinosi sprovođenju mera monetarne politike, bitno utiče na legalizaciju „sivih“ novčanih tokova a time i na veće poreske prihode, omogućava praćenje novčanih tokova čime se olakšava borba protiv kriminalnih aktivnosti i sl.
Od krucijalnog značaja u tom segmentu je primena Zakona o platnim uslugama, donetog na predlog Narodne banke Srbije. U cilju povećanja raznovrsnosti i kvaliteta platnih usluga, ovim zakonom je obezbeđen pravni okvir za pojavu inovativnih rešenja u domenu izvršavanja platnih transakcija i stvorene su odgovarajuće pravne pretpostavke za pouzdano i efikasno izvršavanje najsavremenijih oblika bezgotovinskih plaćanja, čime se daje podsticaj njihovoj upotrebi nasuprot plaćanjima u gotovini. Prethodno zakonsko rešenje nije propisivalo moderne instrumente plaćanja, odnosno postojale su suštinske pravne nejasnoće u tom smislu i veliki broj zakonskih ograničenja. Zakonom o platnim uslugama na detaljan, sveobuhvatan i izbalansiran način obezbeđena je veća zaštita korisnika platnih usluga, bez obzira koji platni instrument koriste, što takođe nije bio slučaj sa prethodnim zakonskim rešenjem. Navedena zaštita prava naročito obuhvata prava građana kod informisanja, naplate naknada, izmena i dopuna ugovora, izvršavanja platnih transakcija, korišćenja platnih instrumenata.
Od ukupne količine novčanica u opticaju, novčanice apoena 1000 dinara zastupljene su sa 22,61%, novčanice apoena od 2000 dinara sa 11,03%, zastupljenost novčanica apoena od 50, 100, 200 i 500 dinara je od 6,70 do 8,70% i ti apoeni u gotovinskom platnom prometu ukupno učestvuju sa 31,02%, novčanice apoena od 20 dinara učestvuju sa 13,80%, a novčanice apoena od 10 dinara sa 20,56%. Razumljivo, najmanje je učešće novčanica apoena od 5000 – 1,00%. Puštanjem u opticaj novčanica apoena od 2000 dinara, o čemu je odluka doneta 22. decembra 2011. godine, smanjeno je učešće novčanica apoena od 1000 dinara u opticaju sa 36% na sadašnjih 22,61%, odnosno postignut je njihov optimalni nivo. Osnovni argumenti za izradu i uvođenje u opticaj novčanice apoena od 2000 dinara bili su upotpunjenje apoenske strukture novčanica u opticaju, lakše poslovanje gotovim novcem u platnom prometu, smanjenje ukupne količine novčanica u opticaju, lakša i jednostavnija manipulacija novcem (brojanje, obrada, transport, smeštaj u trezore i sl.), manji troškovi izrade i dr. Dakle, novčanice apoena od 1000 dinara, uz apoen od 2000 dinara (ukupno učestvuju sa 33,64%), imaju svoje mesto i ulogu u gotovinskom platnom prometu za obavljanje krupnijih gotovinskih transakcija koje odgovaraju nivou cena u Republici Srbiji, dok apoeni od 10, 20, 50, 100, 200 i 500 dinara u gotovinskom platnom prometu učestvuju ukupno sa 65,38% i, pored plaćanja manjih transakcija, služe i za vraćanje kusura za krupnije apoene.
Na dan 25. februara 2016. godine u opticaju se nalazi 292,54 miliona komada novčanica svih apoena.
Na osnovu sagledavanja tokova gotovog novca, životni vek novčanica traje od dve do tri godine, u zavisnosti od apoena. Novčanice manje nominalne vrednosti (apoeni od 10, 20, 50, 100 i 200 dinara) imaju kraći vek trajanja - do dve godine, dok je životni vek novčanica krupnijih apoena (500, 1000, 2000 i 5000 dinara) nešto duži - do tri godine. Razlog tome je i što se novčanice manje nominalne vrednosti češće obrću u gotovinskom platnom prometu i time se više habaju i oštećuju, dok se za plaćanje većih gotovinskih transakcija (uslovno rečeno) koristi manja količina novčanica veće nominalne vrednosti. Za životni vek novčanica bitno je i ophođenje građana prema novcu, tako da je taj odnos prema novčanicama veće nominalne vrednosti na daleko višem nivou (manje se prljaju, gužvaju, cepaju i sl.) što u krajnjem slučaju utiče na njihov životni vek.
Prilikom sprovođenja repo operacija prodaje hartija od vrednosti, kojima se redovno povlače viškovi likvidnosti bankarskog sektora, Narodna banka Srbije se rukovodi referentnom kamatnom stopom, kao osnovnim instrumentom svoje monetarne politike. Referentna kamatna stopa je najviša kamatna stopa koju Narodna banka Srbije može platiti bankama u reverznim repo operacijama, a konkretna kamatna stopa koju NBS plaća zavisi od odnosa ponude i tražnje na svakoj repo aukciji, pri čemu se ona u proseku kreće nešto iznad stope na depozitne olakšice banaka kod NBS – koja trenutno iznosi 2,5%. Na poslednjoj repo aukciji održanoj 24. februara ove godine prosečna repo kamatna stopa je iznosila 2,53%, dok su se od početka 2016. godine kamatne stope na repo aukcijama kretale u rasponu od 2,53% do 2,55%. Referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije posle smanjenja trenutno iznosi 4,25%.
Kabinet guvernera
