22/05/2016
Питања : Колико НБС има резерви у злату? Где купујемо злато? Да ли грађани могу да купе злато на тржишту? Да ли НБС планира да и даље купује злато за резерве? По количини злата на ком смо месту у региону и Европи? Која земља има највише злата у резервама на свету? Од чега зависи да ли ће централна банка куповати злато?
Одговор: Народна банка Србије, у складу са Законом о Народној банци Србије, одлучује о формирању и коришћењу девизних резерви, као и о управљању и располагању тим резервама, у складу с монетарном и девизном политиком, Стратегијом управљања девизним резервама и смерницама за управљање девизним резервама. Злато чини део девизних резерви Народне банке Србије и, према подацима за крај априла 2016. године, у укупној структури девизних резерви Народне банке Србије учешће злата износило је 7,17%, тј. 18,37 тона. Народна банка Србије откупљује полуге злата из домаћих извора и наставиће с досадашњом праксом куповине злата, уважавајући понуду ове класе активе на домаћем тржишту, а имајући у виду одредбе члана 52. Закона, којим је, између осталог, прописано да Народна банка Србије може у земљи куповати и продавати златне полуге, а може користити и услуге претапања и изливања златних полуга. Законом о рударству и геолошким истраживањима прописано je да физичка лица која имају решење Министарства рударства и енергетике којим се одобрава ручно испирање племенитих метала и других минерала из речних наноса – имају обавезу да све испране количине племенитих метала месечно понуде Народној банци Србије по тржишним ценама, те у том случају Народна банка Србије може откупљивати и испирачко злато од физичких лица.
Народна банка Србије није надлежна да прописује услове и начин под којим грађани могу да купују и продају злато на тржишту у Републици. Имајући у виду да је реч о једној од најсигурнијих класа активе (safe haven) девизних резерви, Народна банка Србије наставиће с досадашњом праксом куповине ове класе активе на бази понуде злата на домаћем тржишту. По количини злата у резервама, Србија се налази на 62. месту у свету, према подацима Светског Савета за злато (World Gold Council). Од свих суседних земаља, само Румунија (са 103,70 тона злата, 10,4% девизних резерви) и Бугарска (са 40,20 тона злата, 6,6% девизних резерви) имају већу количину злата у својим девизним резервама у односу на Србију, али ако се посматра учешће ове класе у девизним резервама, на другом смо месту у региону. САД се налазе на првом месту по количини злата у свету, са 8.133,50 тона злата, које у њиховим укупним девизним резервама учествују са скоро 75%. Злато је, историјски, представљало средство тезаурације, односно очувања вредности услед свог safe haven статуса, те се зато велики број централних банака одлучује да у својим девизним резервама има и злато. Да ли ће нека централна банка куповати ову класу активе, зависи од начина на који централна банка управља својим девизним резервама, односно да ли је усвојеним инвестиционим оквиром за улагање девизних резерви предвиђено улагање у злато и на који начин и у ком облику. Злато, као класа активе у структури девизних резерви неке централне банке, омогућава смањење ризика и очување вредности инвестиција. Поред тога, ниска корелација злата с традиционалним облицима активе у којима се држе девизне резерве, а нарочито с резервним валутама попут долара, чини овај племенити метал корисном активом у сврху додатне диверсификације портфеља. Такође, треба истаћи и значај злата као облика активе који даје могућност за остваривање додатног приноса иако није алтернатива уобичајеним облицима резервних актива и валута, јер са евентуалним растом цена племенитих метала у будућности, могло би доћи до остваривања додатног приноса продајом дела злата из девизних резерви Народне банке Србије по знатно вишим ценама у односу на цене по којима је то исто злато куповано у претходном периоду. Поред тога, на овај облик активе теже је утицати политиком каматних стопа различитих монетарних власти, док оно уобичајено служи као облик заштите од инфлације на дужи рок. Коначно, овај племенити метал служи и као гаранција поверења у централну банку, нарочито у условима нестабилности на финансијским тржиштима. Инвестициони оквир Народне банке Србије дефинисан у претходно наведеним документима, којима су прецизно утврђени финансијски инструменти у које је дозвољено улагање девизних резерви и лимити и ограничења за инвестирање у одређене класе активе, предвиђа улагање у злато. У дефинисању услова инвестирања Народна банка Србије руководи се тржишним условима који владају на међународном финансијском тржишту, као и очекивањима која прате ова дешавања, с тим што одлучивање о формирању и коришћењу и управљању и располагању девизним резервама (па и златом) врши се у складу с монетарном и девизном политиком, на начин којим се доприноси несметаном испуњавању обавеза које Република Србија има према иностранству.
Кабинет гувернера
