22.05.2016.
Pitanja : Koliko NBS ima rezervi u zlatu? Gde kupujemo zlato? Da li građani mogu da kupe zlato na tržištu? Da li NBS planira da i dalje kupuje zlato za rezerve? Po količini zlata na kom smo mestu u regionu i Evropi? Koja zemlja ima najviše zlata u rezervama na svetu? Od čega zavisi da li će centralna banka kupovati zlato?
Odgovor: Narodna banka Srbije, u skladu sa Zakonom o Narodnoj banci Srbije, odlučuje o formiranju i korišćenju deviznih rezervi, kao i o upravljanju i raspolaganju tim rezervama, u skladu s monetarnom i deviznom politikom, Strategijom upravljanja deviznim rezervama i smernicama za upravljanje deviznim rezervama. Zlato čini deo deviznih rezervi Narodne banke Srbije i, prema podacima za kraj aprila 2016. godine, u ukupnoj strukturi deviznih rezervi Narodne banke Srbije učešće zlata iznosilo je 7,17%, tj. 18,37 tona. Narodna banka Srbije otkupljuje poluge zlata iz domaćih izvora i nastaviće s dosadašnjom praksom kupovine zlata, uvažavajući ponudu ove klase aktive na domaćem tržištu, a imajući u vidu odredbe člana 52. Zakona, kojim je, između ostalog, propisano da Narodna banka Srbije može u zemlji kupovati i prodavati zlatne poluge, a može koristiti i usluge pretapanja i izlivanja zlatnih poluga. Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima propisano je da fizička lica koja imaju rešenje Ministarstva rudarstva i energetike kojim se odobrava ručno ispiranje plemenitih metala i drugih minerala iz rečnih nanosa – imaju obavezu da sve isprane količine plemenitih metala mesečno ponude Narodnoj banci Srbije po tržišnim cenama, te u tom slučaju Narodna banka Srbije može otkupljivati i ispiračko zlato od fizičkih lica.
Narodna banka Srbije nije nadležna da propisuje uslove i način pod kojim građani mogu da kupuju i prodaju zlato na tržištu u Republici. Imajući u vidu da je reč o jednoj od najsigurnijih klasa aktive (safe haven) deviznih rezervi, Narodna banka Srbije nastaviće s dosadašnjom praksom kupovine ove klase aktive na bazi ponude zlata na domaćem tržištu. Po količini zlata u rezervama, Srbija se nalazi na 62. mestu u svetu, prema podacima Svetskog Saveta za zlato (World Gold Council). Od svih susednih zemalja, samo Rumunija (sa 103,70 tona zlata, 10,4% deviznih rezervi) i Bugarska (sa 40,20 tona zlata, 6,6% deviznih rezervi) imaju veću količinu zlata u svojim deviznim rezervama u odnosu na Srbiju, ali ako se posmatra učešće ove klase u deviznim rezervama, na drugom smo mestu u regionu. SAD se nalaze na prvom mestu po količini zlata u svetu, sa 8.133,50 tona zlata, koje u njihovim ukupnim deviznim rezervama učestvuju sa skoro 75%. Zlato je, istorijski, predstavljalo sredstvo tezauracije, odnosno očuvanja vrednosti usled svog safe haven statusa, te se zato veliki broj centralnih banaka odlučuje da u svojim deviznim rezervama ima i zlato. Da li će neka centralna banka kupovati ovu klasu aktive, zavisi od načina na koji centralna banka upravlja svojim deviznim rezervama, odnosno da li je usvojenim investicionim okvirom za ulaganje deviznih rezervi predviđeno ulaganje u zlato i na koji način i u kom obliku. Zlato, kao klasa aktive u strukturi deviznih rezervi neke centralne banke, omogućava smanjenje rizika i očuvanje vrednosti investicija. Pored toga, niska korelacija zlata s tradicionalnim oblicima aktive u kojima se drže devizne rezerve, a naročito s rezervnim valutama poput dolara, čini ovaj plemeniti metal korisnom aktivom u svrhu dodatne diversifikacije portfelja. Takođe, treba istaći i značaj zlata kao oblika aktive koji daje mogućnost za ostvarivanje dodatnog prinosa iako nije alternativa uobičajenim oblicima rezervnih aktiva i valuta, jer sa eventualnim rastom cena plemenitih metala u budućnosti, moglo bi doći do ostvarivanja dodatnog prinosa prodajom dela zlata iz deviznih rezervi Narodne banke Srbije po znatno višim cenama u odnosu na cene po kojima je to isto zlato kupovano u prethodnom periodu. Pored toga, na ovaj oblik aktive teže je uticati politikom kamatnih stopa različitih monetarnih vlasti, dok ono uobičajeno služi kao oblik zaštite od inflacije na duži rok. Konačno, ovaj plemeniti metal služi i kao garancija poverenja u centralnu banku, naročito u uslovima nestabilnosti na finansijskim tržištima. Investicioni okvir Narodne banke Srbije definisan u prethodno navedenim dokumentima, kojima su precizno utvrđeni finansijski instrumenti u koje je dozvoljeno ulaganje deviznih rezervi i limiti i ograničenja za investiranje u određene klase aktive, predviđa ulaganje u zlato. U definisanju uslova investiranja Narodna banka Srbije rukovodi se tržišnim uslovima koji vladaju na međunarodnom finansijskom tržištu, kao i očekivanjima koja prate ova dešavanja, s tim što odlučivanje o formiranju i korišćenju i upravljanju i raspolaganju deviznim rezervama (pa i zlatom) vrši se u skladu s monetarnom i deviznom politikom, na način kojim se doprinosi nesmetanom ispunjavanju obaveza koje Republika Srbija ima prema inostranstvu.
Kabinet guvernera
