07/06/2016
Питања: Које године је Народна банка Србије укинула могућност да банке продају дугове грађана специјализованим агенцијама за наплату дугова и због чега? Од кад до кад је та могућност постојала? Да ли се размишља о поновном увођењу тог начина наплате дугова? Шта је са кредитима које су агенције преузеле пре одлуке државе да банке не могу да им продају дугове грађана? Да ли агенције имају право да потражују те дугове, а ако не у чијој су надлежности, да ли уопште могу бити наплаћени?
Одговор: Уступање потраживања које банка има према физичком лицу – кориснику финансијске услуге по основу уговора о кредиту прецизније је уређено 2011. године доношењем Законом о заштити корисника финансијских услуга. Тај Закон је ступио на снагу 3. јуна 2011. године, али је почео да се примењује после истека шест месеци од дана његовог ступања на снагу, односно 5. децембра 2011. године. У складу с тим законом, банка потраживање од корисника који је физичко лице може уступити само другој банци, при чему корисник задржава сва права која су уговорена, као и право истицања приговора према другој банци које је имао и према првој банци. Друга банка не може корисника довести у неповољнији положај од оног који би имао да то потраживање није пренето и корисник због тога не може бити изложен додатним трошковима. Такође, банка је дужна да о овом уступању обавести корисника. Пре доношења Закона о заштити корисника финансијских услуга и његове примене, на уступање потраживања од физичких лица примењивала су се правила Закона о облигационим односима која уређују промене дужничко-поверилачких односа и која не познају наведена ограничења, као и одредбе тада важеће Одлуке о управљању ризицима банке, коју је донела Народна банка Србије. Тим одредбама је било прописано да банка може доспело потраживање да уступи правном лицу у Републици Србији, које се претежно бави финансијском делатношћу, да би умањила кредитни ризик и могућност настанка негативних ефеката на свој финансијски резултат и капитал због неизвршавања обавеза дужника према банци. Услов је био да је банка потраживање покушала да наплати од дужника, при чему банка и правно лице којем уступа потраживање не могу бити повезана лица у смислу закона којим се уређују банке, нити банка може то потраживање истовремено уступити већем броју правних лица. Ова Одлука о управљању ризицима банке престала је да важи 31. децембра 2011. године ступањем на снагу и почетком примене сада важеће Одлуке о управљању ризицима банке. Имајући у виду то да је у случају потраживања уступљених – продатих пре 5. децембра 2011. године већ дошло до промене на страни повериоца у уговорном односу, као и да се питање више не односи на могућност уступања, већ на наплату већ стеченог потраживања, правне сметње за намирење поверилаца тј. агенција за наплату потраживања у овим случајевима не постоје. У погледу потенцијалне либерализације важећег регулаторног оквира, истичемо да је Народна банка Србије у складу са акционим планом за спровођење Стратегије за решавање проблематичних кредита идентификовала различитe нивоe ограничења и модалитете уступања потраживања од физичких лица у упоредној пракси, специфичности националне регулативе и карактеристике домаћег тржишта, као и ризике и потенцијална решења. Водећи рачуна о ризицима којима су грађани као корисници кредита изложени, а посебно не доводећи у питање успостављени ниво заштите корисника финансијских услуга, Народна банка Србије разматра модел недепозитних кредитних институција којима би, поред банака, било дозвољено да откупљују ову врсту кредита. У оквиру Народне банке Србије формирана је Радна група са задатком израде предлога регулаторног оквира за недепозитне финансијске институције, по угледу на регулаторни оквир којим се уређује пословање оваквих институција у Европској унији. Још једном истичемо да грађанима не би била ускраћена, нити умањена било која права, као и да Закон о заштити корисника финансијских услуга гарантује да дужник не може ничим бити доведен у неповољнији положај од положаја у коме би био да потраживање није пренето.
Кабинет гувернера
