14/01/2022
Питања: Председник државе изјавио је да стране директне инвестиције у 2021. износе рекордних 3,9 милијарди евра. Шта кажу подаци Народне банке Србије о томе? У које делатности (привредне гране) је највише страних директних инвестиција стигло? Шта је у погледу страних директних инвестиција другачије него ранијих година? Да ли су више инвестирали постојећи страни инвеститори или су за раст заслужне нове инвестиције? Колике су стране директне инвестиција биле раније, у неком референтном периоду од десет или 15 година? Очигледно да на прилив страних директних инвестиција није утицала економска криза изазвана пандемијом. Како то објашњавате? Да ли су можда прекинути ланци снабдевања утицали на то да се код нас повећају инвестиције?
Одговор: Према прелиминарним подацима Народне банке Србије, у 2021. забележен је прилив страних директних инвестиција од 3,9 милијарди евра, чиме је премашен досадашњи рекорд из 2019. године. У односу на 2020, прилив страних директних инвестиција већи је за 27,1%, док је у односу на рекордну 2019. већи за 1,2%.
Подаци показују да је највећи део страних директних инвестиција отишао у размењиве секторе, пре свега прерађивачку индустрију, што сматрамо кључним за наставак двоцифреног раста српског извоза и у наредним годинама. Као и у претходним годинама, током 2021. страни инвеститори су улагали и у нове пројекте, и у већ постојеће.
Пандемија вируса корона није знатније утицала на прилив страних директних инвестиција у Србију. Током две пандемијске године (у 2020. и 2021), Србија је привукла 6,9 милијарди евра страних директних инвестиција, што је пре свега резултат тога што је и пре пандемије и током пандемије очувана макроекономска, финансијска и фискална стабилност, у основи чега је пре свега стабилност девизног курса. Поред тога, процењујемо да је кључну улогу у остваривању овако високог прилива страних директних инвестиција имало доношење пакета монетарних и фискалних мера за помоћ грађанима и привреди на самом почетку пандемије. Пакет који је у том тренутку донет био је не само један од најобимнијих сразмерно величини економије већ и један од најбрже донетих у Европи. Захваљујући томе, у време највеће неизвесности, на самом почетку пандемије (март, април и мај 2020), спречен је већи пад пословног, потрошачког и инвестиционог поверења и обезбеђено је нормално функционисање привреде и наставак инвестиционог циклуса и државе и приватног сектора.
Када је реч о Вашем питању везаном за утицај проблема у ланцима снабдевања на повећање прилива страних директних инвестиција у Србију, не искључујемо могућност да је скраћивање ланаца снабдевања позитивно допринело приливу инвестиција у Србију, али наше анализе за сада не показују да је тај ефекат био значајан.
Када је реч о страним директним инвестицијама у дужем временском периоду, просечан годишњи прилив у десетогодишњем периоду – почевши од 2007. закључно с 2016. годином износио је 2,1 милијарду евра, док је у претходних пет година просечан годишњи прилив страних директних инвестиција повећан за преко 50%. Почевши од 2017. закључно с прелиминарним подацима за 2021. годину, просечан годишњи прилив износио је преко 3,3 милијарде евра (укупан прилив страних директних инвестиција током последњих пет година износио је 16,7 милијарди евра). Поред тога, треба имати у виду да је и структура страних директних инвестиција знатно повољнија, у смислу да је за разлику од ранијег периода, а нарочито периода пре 2012. године, знатно више инвестиција усмерено у разменљиве секторе. Период до 2012. године обележили су приливи по основу великих приватизација, продаје мобилних оператера и лиценце за мобилног оператера, приватизације банкарског сектора, трговинских кућа, као и продаја једног од домаћих трговинских ланаца белгијској компанији Delhaize 2011. године. Имајући то у виду, приливе у појединим годинама, попут 2011. године, треба узети с резервом, јер се ради само о промени власништва без значајних директних економских ефеката.
Као резултат снажног прилива страних директних инвестиција који смо остварили у претходном периоду, као и услед повећања инвестиција државе у инфраструктуру, број формално запослених у приватном сектору је од краја 2014. године до данас повећан за преко 24%, односно за 329 хиљада људи. Крајем 2014. године у приватном сектору у Србији формално су радила 1.356.704 запослена, док смо у новембру 2021. године достигли цифру од 1.685.283. Поред тога, раст запослености забележен је у кључним секторима – у прерађивачкој индустрији, грађевинарству, трговини, ИКТ услугама и осталим услугама претежно приватног сектора. Просечна плата у приватном сектору у истом периоду повећана је за преко 55% – са око 40 хиљада динара крајем 2014. на 63,4 хиљаде динара, колико је износила према последњим подацима за 2021.
У истом периоду, извоз роба и услуга повећан је са 14,5 милијарди евра, колико је износио 2014. године, на преко 28 милијарди евра, колико процењујемо да је износио у 2021. години, при чему је највећи део тог раста резултат повећања извоза прерађивачке индустрије и најзначајнијих сегмената услуга попут информационо-комуникационих, пословних и транспортних услуга, као и услуга туризма.
У наставку достављамо табелу с подацима о приливу страних директних инвестиција од 2007. до 2020, који су јавно објављени и које можете наћи на интернет презентацији Народне банке Србије.
Напомињемо да су подаци дати по методологији BPM6 Међународног монетарног фонда, која укључује улагања у власнички капитал, реинвестирану добит нерезидената и међукомпанијске кредите.
Кабинет гувернера
