14.01.2022.
Pitanja: Predsednik države izjavio je da strane direktne investicije u 2021. iznose rekordnih 3,9 milijardi evra. Šta kažu podaci Narodne banke Srbije o tome? U koje delatnosti (privredne grane) je najviše stranih direktnih investicija stiglo? Šta je u pogledu stranih direktnih investicija drugačije nego ranijih godina? Da li su više investirali postojeći strani investitori ili su za rast zaslužne nove investicije? Kolike su strane direktne investicija bile ranije, u nekom referentnom periodu od deset ili 15 godina? Očigledno da na priliv stranih direktnih investicija nije uticala ekonomska kriza izazvana pandemijom. Kako to objašnjavate? Da li su možda prekinuti lanci snabdevanja uticali na to da se kod nas povećaju investicije?
Odgovor: Prema preliminarnim podacima Narodne banke Srbije, u 2021. zabeležen je priliv stranih direktnih investicija od 3,9 milijardi evra, čime je premašen dosadašnji rekord iz 2019. godine. U odnosu na 2020, priliv stranih direktnih investicija veći je za 27,1%, dok je u odnosu na rekordnu 2019. veći za 1,2%.
Podaci pokazuju da je najveći deo stranih direktnih investicija otišao u razmenjive sektore, pre svega prerađivačku industriju, što smatramo ključnim za nastavak dvocifrenog rasta srpskog izvoza i u narednim godinama. Kao i u prethodnim godinama, tokom 2021. strani investitori su ulagali i u nove projekte, i u već postojeće.
Pandemija virusa korona nije znatnije uticala na priliv stranih direktnih investicija u Srbiju. Tokom dve pandemijske godine (u 2020. i 2021), Srbija je privukla 6,9 milijardi evra stranih direktnih investicija, što je pre svega rezultat toga što je i pre pandemije i tokom pandemije očuvana makroekonomska, finansijska i fiskalna stabilnost, u osnovi čega je pre svega stabilnost deviznog kursa. Pored toga, procenjujemo da je ključnu ulogu u ostvarivanju ovako visokog priliva stranih direktnih investicija imalo donošenje paketa monetarnih i fiskalnih mera za pomoć građanima i privredi na samom početku pandemije. Paket koji je u tom trenutku donet bio je ne samo jedan od najobimnijih srazmerno veličini ekonomije već i jedan od najbrže donetih u Evropi. Zahvaljujući tome, u vreme najveće neizvesnosti, na samom početku pandemije (mart, april i maj 2020), sprečen je veći pad poslovnog, potrošačkog i investicionog poverenja i obezbeđeno je normalno funkcionisanje privrede i nastavak investicionog ciklusa i države i privatnog sektora.
Kada je reč o Vašem pitanju vezanom za uticaj problema u lancima snabdevanja na povećanje priliva stranih direktnih investicija u Srbiju, ne isključujemo mogućnost da je skraćivanje lanaca snabdevanja pozitivno doprinelo prilivu investicija u Srbiju, ali naše analize za sada ne pokazuju da je taj efekat bio značajan.
Kada je reč o stranim direktnim investicijama u dužem vremenskom periodu, prosečan godišnji priliv u desetogodišnjem periodu – počevši od 2007. zaključno s 2016. godinom iznosio je 2,1 milijardu evra, dok je u prethodnih pet godina prosečan godišnji priliv stranih direktnih investicija povećan za preko 50%. Počevši od 2017. zaključno s preliminarnim podacima za 2021. godinu, prosečan godišnji priliv iznosio je preko 3,3 milijarde evra (ukupan priliv stranih direktnih investicija tokom poslednjih pet godina iznosio je 16,7 milijardi evra). Pored toga, treba imati u vidu da je i struktura stranih direktnih investicija znatno povoljnija, u smislu da je za razliku od ranijeg perioda, a naročito perioda pre 2012. godine, znatno više investicija usmereno u razmenljive sektore. Period do 2012. godine obeležili su prilivi po osnovu velikih privatizacija, prodaje mobilnih operatera i licence za mobilnog operatera, privatizacije bankarskog sektora, trgovinskih kuća, kao i prodaja jednog od domaćih trgovinskih lanaca belgijskoj kompaniji Delhaize 2011. godine. Imajući to u vidu, prilive u pojedinim godinama, poput 2011. godine, treba uzeti s rezervom, jer se radi samo o promeni vlasništva bez značajnih direktnih ekonomskih efekata.
Kao rezultat snažnog priliva stranih direktnih investicija koji smo ostvarili u prethodnom periodu, kao i usled povećanja investicija države u infrastrukturu, broj formalno zaposlenih u privatnom sektoru je od kraja 2014. godine do danas povećan za preko 24%, odnosno za 329 hiljada ljudi. Krajem 2014. godine u privatnom sektoru u Srbiji formalno su radila 1.356.704 zaposlena, dok smo u novembru 2021. godine dostigli cifru od 1.685.283. Pored toga, rast zaposlenosti zabeležen je u ključnim sektorima – u prerađivačkoj industriji, građevinarstvu, trgovini, IKT uslugama i ostalim uslugama pretežno privatnog sektora. Prosečna plata u privatnom sektoru u istom periodu povećana je za preko 55% – sa oko 40 hiljada dinara krajem 2014. na 63,4 hiljade dinara, koliko je iznosila prema poslednjim podacima za 2021.
U istom periodu, izvoz roba i usluga povećan je sa 14,5 milijardi evra, koliko je iznosio 2014. godine, na preko 28 milijardi evra, koliko procenjujemo da je iznosio u 2021. godini, pri čemu je najveći deo tog rasta rezultat povećanja izvoza prerađivačke industrije i najznačajnijih segmenata usluga poput informaciono-komunikacionih, poslovnih i transportnih usluga, kao i usluga turizma.
U nastavku dostavljamo tabelu s podacima o prilivu stranih direktnih investicija od 2007. do 2020, koji su javno objavljeni i koje možete naći na internet prezentaciji Narodne banke Srbije.
Napominjemo da su podaci dati po metodologiji BPM6 Međunarodnog monetarnog fonda, koja uključuje ulaganja u vlasnički kapital, reinvestiranu dobit nerezidenata i međukompanijske kredite.
Kabinet guvernera
