07/11/2024
Питања: Поводом информација о томе да је штедња грађана у последњих девет месеци повећана, према подацима УБС, за око 117,3 милијарде динара или за милијарду евра, молим за одговор како то коментаришете. Да ли је већа динарска или девизна штедња и која је просечна вредност штедног улога?
Одговор: Укупна штедња (и динарска и девизна) крајем септембра 2024. износила је 1.944,1 милијарду динара (тј. прерачунато у евре – 16,6 милијарди евра), што је за 117,0 милијарди динара (тј. за 1,0 милијарди евра) више него крајем прошле године.
Генерално посматрано, штедња као концепт постоји одавно и њен раст је одраз и економског и друштвеног развоја. Раст штедње треба посматрати као позитивну друштвено-економску појаву, која пре свега показује да грађани имају слободна средства и да размишљају о својој будућности, јер на тај начин обезбеђују себи одређену сигурност за нека можда тежа и неизвесна времена или једноставно омогућавају себи средства за будућу потрошњу. Због тога је важно штедети, без обзира који износ је у питању. Управо такав позитиван тренд постоји у Србији сада већ дужи низ година, пошто и динарска и девизна штедња из године у годину расте. О поверењу грађана у банке сведочи и чињеница да, упркос епизодама глобалних нестабилности кроз које је читав свет пролазио протеклих година, штедња наставља свој дугорочни растући тренд. Изузетно је важно истаћи да улога и значај штедње у банкама, као доминантан начин очувања реалне вредности и физичке сигурности финансијске имовине у Републици Србији, посебно долази до изражаја у турбулентним периодима.
Последњих година динарска штедња је атрактивнија од девизне штедње. Већој профитабилности штедње у домаћој валути доприноси макроекономска и финансијска стабилност (релативно стабилан курс динара према евру, девизне резерве на рекордном нивоу), више каматне стопе на динарску штедњу него на штедњу у еврима, као и неопорезивање камате на динарску штедњу (док се камата на штедњу у еврима опорезује по стопи од 15%), а свакако и мере монетарне и фискалне политике, које су помогле да се сачува макроекономска стабилност, чак и у условима различитих криза на светком нивоу. Имајући у виду значај штедње и са аспекта појединца, и са аспекта економског система у целини, Народна банка Србије веома позитивно оцењује вишегодишњи тренд раста штедње у нашој земљи. Посебну пажњу посвећујемо промоцији динарске штедње, а један од начина јесу и редовне анализе исплативости штедње. Према последњим анализама Народне банке Србије, у периоду од септембра 2012. до септембра 2024. године било је исплативије штедети у домаћој валути, без обзира на временски оквир штедње, односно и у дугом, и у кратком року (линк).
Када је реч о динарској штедњи, крајем септембра 2024. износила је 174,0 милијарди динара и бележи знатно динамичнији раст од девизне штедње – у девет месеци ове године повећана је за 36,1 милијарду динара, тј. за чак 26,2%, док у претходној години дана расте темпом од готово 50%.
Иако у укупним штедним улозима у домаћим банкама и даље доминира девизна штедња, бржи темпо раста динарске штедње условио је да се учешће динарске штедње у укупној штедњи повећа са испод 2% крајем 2012. године на готово 9%, колико тренутно износи.
Број партија динарске штедње на дан 30. септембра 2024. године износио је 996.662, док је крајем прошле године износио 954.684. Просечан износ динарске штедње по партији 30. септембра 2024. године био је на нивоу од 175.000 динара, што је виши износ него крајем прошле године када је износио 144.000 динара.
У девет месеци ове године девизна штедња је повећана за 702,1 милион евра (4,9%) и на дан 30. септембра 2024. године износила је 15,1 милијарду евра.
Број партија на којима је депонована девизна штедња на дан 30. септембра 2024. године износио је 4.773.650, што је нешто нижи ниво просечног девизног штедног улога него крајем прошле године, када је износио 4.476.916. Просечан износ девизне штедње по партији 30. септембра 2024. године био је на нивоу од 3.167 евра, док је крајем прошле године износио 3.220,1 евро.
Кабинет гувернера
