07.11.2024.
Pitanja: Povodom informacija o tome da je štednja građana u poslednjih devet meseci povećana, prema podacima UBS, za oko 117,3 milijarde dinara ili za milijardu evra, molim za odgovor kako to komentarišete. Da li je veća dinarska ili devizna štednja i koja je prosečna vrednost štednog uloga?
Odgovor: Ukupna štednja (i dinarska i devizna) krajem septembra 2024. iznosila je 1.944,1 milijardu dinara (tj. preračunato u evre – 16,6 milijardi evra), što je za 117,0 milijardi dinara (tj. za 1,0 milijardi evra) više nego krajem prošle godine.
Generalno posmatrano, štednja kao koncept postoji odavno i njen rast je odraz i ekonomskog i društvenog razvoja. Rast štednje treba posmatrati kao pozitivnu društveno-ekonomsku pojavu, koja pre svega pokazuje da građani imaju slobodna sredstva i da razmišljaju o svojoj budućnosti, jer na taj način obezbeđuju sebi određenu sigurnost za neka možda teža i neizvesna vremena ili jednostavno omogućavaju sebi sredstva za buduću potrošnju. Zbog toga je važno štedeti, bez obzira koji iznos je u pitanju. Upravo takav pozitivan trend postoji u Srbiji sada već duži niz godina, pošto i dinarska i devizna štednja iz godine u godinu raste. O poverenju građana u banke svedoči i činjenica da, uprkos epizodama globalnih nestabilnosti kroz koje je čitav svet prolazio proteklih godina, štednja nastavlja svoj dugoročni rastući trend. Izuzetno je važno istaći da uloga i značaj štednje u bankama, kao dominantan način očuvanja realne vrednosti i fizičke sigurnosti finansijske imovine u Republici Srbiji, posebno dolazi do izražaja u turbulentnim periodima.
Poslednjih godina dinarska štednja je atraktivnija od devizne štednje. Većoj profitabilnosti štednje u domaćoj valuti doprinosi makroekonomska i finansijska stabilnost (relativno stabilan kurs dinara prema evru, devizne rezerve na rekordnom nivou), više kamatne stope na dinarsku štednju nego na štednju u evrima, kao i neoporezivanje kamate na dinarsku štednju (dok se kamata na štednju u evrima oporezuje po stopi od 15%), a svakako i mere monetarne i fiskalne politike, koje su pomogle da se sačuva makroekonomska stabilnost, čak i u uslovima različitih kriza na svetkom nivou. Imajući u vidu značaj štednje i sa aspekta pojedinca, i sa aspekta ekonomskog sistema u celini, Narodna banka Srbije veoma pozitivno ocenjuje višegodišnji trend rasta štednje u našoj zemlji. Posebnu pažnju posvećujemo promociji dinarske štednje, a jedan od načina jesu i redovne analize isplativosti štednje. Prema poslednjim analizama Narodne banke Srbije, u periodu od septembra 2012. do septembra 2024. godine bilo je isplativije štedeti u domaćoj valuti, bez obzira na vremenski okvir štednje, odnosno i u dugom, i u kratkom roku (link).
Kada je reč o dinarskoj štednji, krajem septembra 2024. iznosila je 174,0 milijardi dinara i beleži znatno dinamičniji rast od devizne štednje – u devet meseci ove godine povećana je za 36,1 milijardu dinara, tj. za čak 26,2%, dok u prethodnoj godini dana raste tempom od gotovo 50%.
Iako u ukupnim štednim ulozima u domaćim bankama i dalje dominira devizna štednja, brži tempo rasta dinarske štednje uslovio je da se učešće dinarske štednje u ukupnoj štednji poveća sa ispod 2% krajem 2012. godine na gotovo 9%, koliko trenutno iznosi.
Broj partija dinarske štednje na dan 30. septembra 2024. godine iznosio je 996.662, dok je krajem prošle godine iznosio 954.684. Prosečan iznos dinarske štednje po partiji 30. septembra 2024. godine bio je na nivou od 175.000 dinara, što je viši iznos nego krajem prošle godine kada je iznosio 144.000 dinara.
U devet meseci ove godine devizna štednja je povećana za 702,1 milion evra (4,9%) i na dan 30. septembra 2024. godine iznosila je 15,1 milijardu evra.
Broj partija na kojima je deponovana devizna štednja na dan 30. septembra 2024. godine iznosio je 4.773.650, što je nešto niži nivo prosečnog deviznog štednog uloga nego krajem prošle godine, kada je iznosio 4.476.916. Prosečan iznos devizne štednje po partiji 30. septembra 2024. godine bio je na nivou od 3.167 evra, dok je krajem prošle godine iznosio 3.220,1 evro.
Kabinet guvernera
