03/10/2025
Питања: Према последњим подацима којима располажете, колико је СДИ уложено у Србији ове године до сада (у еврима) и за колико је то ниже у односу на исти период 2024? Крајем прошле године говорило се да су се СДИ из Азије и Европске уније у 2024. први пут готово изједначиле. Можете ли прецизно да нам кажете колико су за прошлу годину износиле СДИ из Азије (изражено у еврима и у процентуалном уделу који имају у укупним СДИ у Србији), а колико СДИ из Европске уније (такође изражено у еврима и у процентуалном уделу који имају у укупним СДИ). Према подацима које имате за ову годину до сада, какав је у том смислу однос снага Азије и Европске уније у 2025. години (изражено у еврима и процентуалним уделима)? Пошто се протеклих месеци доста говорило о укупном паду СДИ у Србији, можете ли нам рећи да ли су азијске и европске СДИ једнако/пропорционално пале у односу на 2024. годину или су СДИ из једног од ова два региона значајније пале у поређењу с другим регионом? Шта очекујете до краја године – колико би СДИ укупно могле да износе у 2025? Такође, колики проценат СДИ видите да ће у 2025. доћи из Азије, а колики из Европске уније? Може ли ово бити прва година да азијске СДИ претекну европске (уколико је већ било ранијих таквих случајева, молим Вас да ми наведете у којим годинама се то дешавало)? Шта је узрок јачања азијских СДИ у Србији и шта ће бити потенцијални фактори за њихов раст у наредном периоду?
Одговор: Према прелиминарним подацима Народне банке Србије, у периоду јануар–јул 2025. године забележен је прилив страних директних инвестиција (СДИ) oд 1.888,9 милиона евра, док је у истом периоду прошле године, који је био изнадпросечан, тај прилив износио 3.162,7 милиона евра.
Када је реч о географској структури СДИ у току 2024. године, СДИ у Србију из европских земаља износиле су 3.195,6 милиона евра, односно 61,1% укупних прилива СДИ, при чему су СДИ из Европске уније износиле 2.049,5 милиона евра (39,2%), а из азијских земаља – 1.825,5 милиона евра (34,9%). Приликом анализирања прилива СДИ по географским регионима важно је имати у виду да се они евидентирају из земаља из којих они долазе, односно где су регистроване компаније, при чему земља порекла компаније може бити другачија. У том смислу, указујемо на то да из Холандије долазе значајна улагања и због тога што поједини страни инвеститори, услед пореских олакшица, своја улагања реализују из подружница у Холандији, иако је седиште матичне компаније у другој земљи.
Према расположивим подацима за првих шест месеци 2025. године, посматрано по земљама и регионима, највеће СДИ у Србију забележене су из европских земаља у износу од 1.317,8 милиона евра (85,0%), односно Европске уније у износу од 1.063,8 милиона евра (68,6%), а из азијских земаља у износу од 143,8 милиона евра (9,3%). Важно је истаћи да се током године учешћа појединих региона мењају, с обзиром на то да на динамику улагања, поред економских и геополитичких кретања, утиче и динамика реализације одређених пројеката, тако да се на основу кретања само у једном или два тромесечја не могу процењивати трендови у кретању СДИ и доносити закључци о дугорочнијим кретањима.
Инвестиције из азијских земаља бележе значајнији раст од 2018. године и у просеку у претходне три године износиле су око 35% укупних СДИ. Истовремено, СДИ из Европске уније у току претходне три године износиле су у просеку око 40% укупних инвестиција. Што се тиче питања о томе да ли су СДИ из Азије биле у некој години доминантне, истичемо да је то био случај у 2022. години, када су СДИ из азијских земаља износиле 1.671,6 милиона евра и биле веће од инвестиција из Европске уније (1.393,7 милиона евра), али не и из европских земаља укупно посматрано (2.581,4 милиона евра).
У вези са очекивањима до краја године, напомињемо да се у последња два месеца уочава да се динамика прилива СДИ приближава просечним месечним остварењима из претходне године, тако да је реално очекивати да у наставку године прилив СДИ буде већи него у првој половини године. Народна банка Србије очекује да ће приливи СДИ у наредним годинама бити око 5% БДП-а, али не израђује пројекцију прилива СДИ по регионима и по земљама.
Расту прилива СДИ у Србију у претходном периоду доприносили су макроекономска и финансијска стабилност и повољни изгледи раста, повољан геостратешки положај, склопљени билатерални споразуми о сарадњи с многим земљама, квалитетна радна снага и креирање повољног инвестиционог амбијента. Задржавање таквих трендова треба да допринесе наставку раста СДИ и укупно посматрано и из азијских земаља. Наравно, важан предуслов раста СДИ јесте и смањење глобалне неизвесности и јачање глобалног инвестиционог поверења. Важност азијских инвестиција у Србији огледа се у већој географској и производној диверсификацији нашег извоза, а тиме и дугорочној одрживости екстерне позиције Републике Србије.
Подсећамо да све јавно расположиве платнобилансне податке о приливима СДИ можете наћи на интернет презентацији Народне банке Србије, на линку.
Подаци о укупним приливима и одливима СДИ налазе се у оквиру табела Платни биланс, а на сајту су тренутно расположиви подаци закључно с јулом 2025. године. Податке о приливима СДИ по земљама и делатностима за период 2010–2024 и П1 2025. годину такође можете наћи на наведеном линку, у оквиру табела Страна директна улагања, по земљама и Страна директна улагања по делатностима.
Кабинет гувернера
