03.10.2025.
Pitanja: Prema poslednjim podacima kojima raspolažete, koliko je SDI uloženo u Srbiji ove godine do sada (u evrima) i za koliko je to niže u odnosu na isti period 2024? Krajem prošle godine govorilo se da su se SDI iz Azije i Evropske unije u 2024. prvi put gotovo izjednačile. Možete li precizno da nam kažete koliko su za prošlu godinu iznosile SDI iz Azije (izraženo u evrima i u procentualnom udelu koji imaju u ukupnim SDI u Srbiji), a koliko SDI iz Evropske unije (takođe izraženo u evrima i u procentualnom udelu koji imaju u ukupnim SDI). Prema podacima koje imate za ovu godinu do sada, kakav je u tom smislu odnos snaga Azije i Evropske unije u 2025. godini (izraženo u evrima i procentualnim udelima)? Pošto se proteklih meseci dosta govorilo o ukupnom padu SDI u Srbiji, možete li nam reći da li su azijske i evropske SDI jednako/proporcionalno pale u odnosu na 2024. godinu ili su SDI iz jednog od ova dva regiona značajnije pale u poređenju s drugim regionom? Šta očekujete do kraja godine – koliko bi SDI ukupno mogle da iznose u 2025? Takođe, koliki procenat SDI vidite da će u 2025. doći iz Azije, a koliki iz Evropske unije? Može li ovo biti prva godina da azijske SDI preteknu evropske (ukoliko je već bilo ranijih takvih slučajeva, molim Vas da mi navedete u kojim godinama se to dešavalo)? Šta je uzrok jačanja azijskih SDI u Srbiji i šta će biti potencijalni faktori za njihov rast u narednom periodu?
Odgovor: Prema preliminarnim podacima Narodne banke Srbije, u periodu januar–jul 2025. godine zabeležen je priliv stranih direktnih investicija (SDI) od 1.888,9 miliona evra, dok je u istom periodu prošle godine, koji je bio iznadprosečan, taj priliv iznosio 3.162,7 miliona evra.
Kada je reč o geografskoj strukturi SDI u toku 2024. godine, SDI u Srbiju iz evropskih zemalja iznosile su 3.195,6 miliona evra, odnosno 61,1% ukupnih priliva SDI, pri čemu su SDI iz Evropske unije iznosile 2.049,5 miliona evra (39,2%), a iz azijskih zemalja – 1.825,5 miliona evra (34,9%). Prilikom analiziranja priliva SDI po geografskim regionima važno je imati u vidu da se oni evidentiraju iz zemalja iz kojih oni dolaze, odnosno gde su registrovane kompanije, pri čemu zemlja porekla kompanije može biti drugačija. U tom smislu, ukazujemo na to da iz Holandije dolaze značajna ulaganja i zbog toga što pojedini strani investitori, usled poreskih olakšica, svoja ulaganja realizuju iz podružnica u Holandiji, iako je sedište matične kompanije u drugoj zemlji.
Prema raspoloživim podacima za prvih šest meseci 2025. godine, posmatrano po zemljama i regionima, najveće SDI u Srbiju zabeležene su iz evropskih zemalja u iznosu od 1.317,8 miliona evra (85,0%), odnosno Evropske unije u iznosu od 1.063,8 miliona evra (68,6%), a iz azijskih zemalja u iznosu od 143,8 miliona evra (9,3%). Važno je istaći da se tokom godine učešća pojedinih regiona menjaju, s obzirom na to da na dinamiku ulaganja, pored ekonomskih i geopolitičkih kretanja, utiče i dinamika realizacije određenih projekata, tako da se na osnovu kretanja samo u jednom ili dva tromesečja ne mogu procenjivati trendovi u kretanju SDI i donositi zaključci o dugoročnijim kretanjima.
Investicije iz azijskih zemalja beleže značajniji rast od 2018. godine i u proseku u prethodne tri godine iznosile su oko 35% ukupnih SDI. Istovremeno, SDI iz Evropske unije u toku prethodne tri godine iznosile su u proseku oko 40% ukupnih investicija. Što se tiče pitanja o tome da li su SDI iz Azije bile u nekoj godini dominantne, ističemo da je to bio slučaj u 2022. godini, kada su SDI iz azijskih zemalja iznosile 1.671,6 miliona evra i bile veće od investicija iz Evropske unije (1.393,7 miliona evra), ali ne i iz evropskih zemalja ukupno posmatrano (2.581,4 miliona evra).
U vezi sa očekivanjima do kraja godine, napominjemo da se u poslednja dva meseca uočava da se dinamika priliva SDI približava prosečnim mesečnim ostvarenjima iz prethodne godine, tako da je realno očekivati da u nastavku godine priliv SDI bude veći nego u prvoj polovini godine. Narodna banka Srbije očekuje da će prilivi SDI u narednim godinama biti oko 5% BDP-a, ali ne izrađuje projekciju priliva SDI po regionima i po zemljama.
Rastu priliva SDI u Srbiju u prethodnom periodu doprinosili su makroekonomska i finansijska stabilnost i povoljni izgledi rasta, povoljan geostrateški položaj, sklopljeni bilateralni sporazumi o saradnji s mnogim zemljama, kvalitetna radna snaga i kreiranje povoljnog investicionog ambijenta. Zadržavanje takvih trendova treba da doprinese nastavku rasta SDI i ukupno posmatrano i iz azijskih zemalja. Naravno, važan preduslov rasta SDI jeste i smanjenje globalne neizvesnosti i jačanje globalnog investicionog poverenja. Važnost azijskih investicija u Srbiji ogleda se u većoj geografskoj i proizvodnoj diversifikaciji našeg izvoza, a time i dugoročnoj održivosti eksterne pozicije Republike Srbije.
Podsećamo da sve javno raspoložive platnobilansne podatke o prilivima SDI možete naći na internet prezentaciji Narodne banke Srbije, na linku.
Podaci o ukupnim prilivima i odlivima SDI nalaze se u okviru tabela Platni bilans, a na sajtu su trenutno raspoloživi podaci zaključno s julom 2025. godine. Podatke o prilivima SDI po zemljama i delatnostima za period 2010–2024 i P1 2025. godinu takođe možete naći na navedenom linku, u okviru tabela Strana direktna ulaganja, po zemljama i Strana direktna ulaganja po delatnostima.
Kabinet guvernera
