27/10/2025
Питања: С обзиром на то да је ОТП банка престала да од овог месеца уплаћује дознаке из Руске Федерације, са образложењем да више не може да обрађује те трансакције, да ли је то појединачна одлука ове банке или је Народна банка Србије нешто мењала у својим процедурама и инструкцијама када су у питању дознаке из Руске Федерације? Да ли постоји нека друга забрана или инструкција из Европске уније? Преко којих банака су до сада стизале дознаке из Русије? Колика је вредност дознака из Руске Федерације била прошле године, а колика од почетка ове године? Колика је укупна вредност дознака из свих земаља била прошле године и од почетка ове године?
Одговор: Примена међународних санкција према Руској Федерацији, посебно према њеном финансијском сектору, снажно утиче и на обављање платног промета с том земљом. Kао што је познато, Република Србија није увела санкције Руској Федерацији и није обуставила платни промет са овом земљом. Банке које послују у Републици Србији и које своју пословну политику утврђују самостално и у складу са сопственом проценом ризика, као и на основу података којима Народна банка Србије, располаже нису мењале своје процедуре и инструкције када су у питању дознаке уплаћене из Руске Федерације за кориснике у Републици Србији. Међутим, напоменули бисмо да, ако није била могућа реализација одређених трансакција из Руске Федерације, узрок се пре свега може наћи у одлукама и ограничењима иностраних кореспондентских банака, које, у оквиру сопствених процена и усклађености с применом међународних санкција, могу обуставити обраду плаћања из Руске Федерације. Међународне санкције се врло често проширују и на листу санкционисаних ентитета и појединаца из Руске Федерације додају се нови, а међу њима се најчешће налази велики број руских банака које до тог тренутка нису биле обухваћене санкцијама, што додатно утиче на могућности обављања платног промета са овом земљом. Прилив дознака из Русије забележен је преко банака које послују с Руском Федерацијом, а имајући у виду статистичку поверљивост података, нисмо у могућности да вам доставимо детаљније информације. У току 2024. године прилив дознака из Русије износио је око 5,5% укупног прилива дознака, односно 271,6 милиона евра, док је током прва два тромесечја 2025. тај прилив износио 5,3% укупног прилива дознака, или 123,3 милиона евра (у истом периоду претходне године прилив је износио 154,8 милиона евра). Према подацима Народне банке Србије, током 2024. године забележен је прилив дознака у Србију у износу од 4.897,8 милиона евра, што је незнатно мање у односу на 2023, када је прилив износио 4.997,6 милиона евра. Током периода јануар–август 2025. године прилив дознака (лични трансфери) у Србију је износио 3.363,5 милиона евра и био је на сличном нивоу као и у истом периоду претходне године, када је прилив износио 3.400,2 милиона евра (смањење за 36,7 милиона евра, односно за 1,1% међугодишње), али је важно истаћи да приливи дознака током године могу бележити различиту месечну динамику. Подсећамо да Народна банка Србије користи методологију платног биланса Међународног монетарног фонда (BPM6), према којој су дознаке обухваћене ставком која се назива лични трансфери и која обухвата: дознаке радника, пензије и друга социјална примања, као и помоћи и поклоне из иностранства, упућене физичким лицима резидентима Србије. Подаци о укупном приливу дознака (лични трансфери) могу се наћи на сајту НБС у оквиру табела статистике платног биланса (у позицији 1.C.2.1.а).
Кабинет гувернера
