Saradnja sa Evropskom unijom

Priključenje Evropskoj uniji (EU), kao najvažnijoj evropskoj integraciji s jedinstvenim tržištem robe, kapitala, usluga i ljudi, predstavlja strateški prioritet Republike Srbije (RS), a pouzdana i efikasna centralna banka snažna je podrška RS u ostvarivanju ovog prioriteta.

Od početka procesa evropskih integracija RS Narodna banka Srbije (NBS) je aktivan učesnik u svim njegovim fazama, a usklađivanje pravnog i institucionalnog okvira s kriterijumima i standardima EU jedan je od prioriteta NBS. 

Proces stabilizacije i pridruživanja RS EU


Prvi korak na putu evropskih integracija RS bilo je uključivanje u Proces stabilizacije i pridruživanja i otvaranje perspektive članstva u EU.

Proces stabilizacije i pridruživanja naše zemlje formalno je započeo 2000, a Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između evropskih zajednica i njihovih država članica, s jedne strane, i RS, s druge stranestupio je na snagu 1. septembra 2013. godine.

Među najvažnijim ciljevima pridruživanja je postepeno uspostavljanje zone slobodne trgovine između RS i EU, kao i usklađivanje domaćih propisa s pravnim tekovinama EU (acquis).

Radi praćenja primene SSP-a, NBS učestvuje u radu tela nadležnih za njegovo sprovođenje, i to:

  • Pododbora za unutrašnje tržište i zaštitu konkurencije, i
  • Pododbora za ekonomska i finansijska pitanja i statistiku.
Opširnije

Proces pristupanja RS EU


Nakon stupanja na snagu SSP-a, RS je započela i pregovore o pristupanju EU.

Proces je formalno počeo održavanjem prve Međuvladine konferencije o pristupanju 21. januara 2014. godine. Pregovori se vode u okviru međuvladine konferencije između RS, s jedne, i država članica EU, s druge strane, uz koordinaciju Evropske komisije. Tokom do sada održanih jedanaest međuvladinih konferencija o pristupanju, RS je otvorila osamnaest, a privremeno zatvorila dva poglavlja.

S obzirom na značaj i ulogu centralne banke u pregovaračkom procesu, učešće predstavnika NBS predviđeno je u svim telima koordinacione strukture RS za proces pristupanja EU, i to u:

  • Koordinacionom telu, koje razmatra najvažnija pitanja u procesu pregovora (učešće guvernera NBS),
  • Savetu Koordinacionog tela,
  • pregovaračkim grupama,
  • kao i u Pregovaračkom timu RS.

Najveći deo aktivnosti tokom pregovora sprovodi se u okviru 35 pregovaračkih grupa. Kao jedna od centralnih banaka koja je najaktivnije uključena u navedeni proces, NBS učestvuje u radu 11 pregovaračkih grupa, koje pokrivaju sledeće oblasti pravnih tekovina EU:

  • Slobodno kretanje radnika (PG 2),
  • Poslovno nastanjivanje i sloboda pružanja usluga (PG 3),
  • Slobodno kretanje kapitala (PG 4),
  • Pravo privrednih društava (PG 6),
  • Politika konkurencije (PG 8),
  • Finansijske usluge (PG 9),
  • Ekonomska i monetarna politika (PG 17),
  • Statistika (PG 18),
  • Zaštita potrošača i zaštita zdravlja (PG 28),
  • Finansijski nadzor (PG 32), i
  • Finansijska i budžetska pitanja (PG 33).

Po potrebi, NBS je uključena i u rad drugih pregovaračkih grupa (PG 23 – Pravosuđe i osnovna prava i PG 24 – Pravda, sloboda i bezbednost).

Za pregovore u oblasti Finansijske usluge i Ekonomska i monetarna politika, NBS je predsedavajuća institucija, dok je za pregovore u oblasti Slobodno kretanje kapitala drugonadležna. Sva navedena pregovaračka poglavlja su otvorena za pregovore.

Pored vodeće uloge u pregovorima za navedena poglavlja, NBS ima važnu ulogu i u radu drugih pregovaračkih grupa, posebno u PG 18 - Statistika, PG 28 - Zaštita potrošača i zaštita zdravlja (oblast Zaštita korisnika finansijskih usluga) i PG 32 - Finansijski nadzor (oblast Zaštita evra od falsifikovanja).

Opširnije