U Republici Srbiji se dugi niz godina kontinuirano sprovodi borba protiv pranja novca i finansiranja terorizma. Intenzivno se prate i dešavanja na međunarodnom planu i primenjuju najbolja regulatorna rešenja.
Krivično delo pranja novca propisano je članom 245. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS”, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09111/09, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019), a krivično delo finansiranja terorizma članom 393. Krivičnog zakonika.
Važeći Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, koji se primenjuje od 1. aprila 2018. godine, predstavlja dalje usaglašavanje domaćeg zakonodavstva s međunarodnim standardima iz ove oblasti, a pre svega s propisima i standardima Evropske unije, u skladu s naporima koji se čine u procesu pridruživanja ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji. Zakon, kao i na osnovu njega doneti podzakonski akti, treba da unapredi postojeći sistem otkrivanja i sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma afirmacijom pristupa zasnovanog na proceni rizika od nastanka tih pojava.
Radi daljeg unapređenja sistema za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma, Vlada Republike Srbije je usvojila Strategiju za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma za period 2020–2024. godine i Akcioni plan za sprovođenje Strategije za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma (2020–2022).
Radi poboljšanja koordinacije i efikasnosti saradnje svih aktera u sistemu borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma, Vlada Republike Srbije je obrazovala Koordinaciono telo za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma ovlašćeno, pored praćenja sprovođenja nacionalne strategije za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma i njenog akcionog plana, za analizu najznačajnijih pitanja, koordinaciju i predlaganje svih aktivnosti u oblasti trajnog sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, kao i za sprovođenje i uzimanje u obzir nacionalne procene rizika od pranja novca i finansiranja terorizma.
U borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma od izuzetnog je značaja učešće svih zainteresovanih strana, koje mogu da se uvrste u tri grupe:
Prvu grupu čine obveznici Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma (član 4):
- banke;
- ovlašćeni menjači i privredni subjekti koji menjačke poslove obavljaju na osnovu posebnog zakona kojim se uređuje njihova delatnost;
- društva za upravljanje investicionim fondovima;
- društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima;
- davaoci finansijskog lizinga;
- društva za osiguranje koja poseduju dozvolu za obavljanje životnih osiguranja i društva za posredovanje u osiguranju kada obavljaju poslove posredovanja u životnim osiguranjima, društva za zastupanje u osiguranju i zastupnici u osiguranju koji imaju dozvolu za obavljanje poslova osiguranja života, osim društava za zastupanje i zastupnika u osiguranju za čiji rad odgovara društvo za osiguranje u skladu sa zakonom;
- priređivači posebnih igara na sreću u igračnicama i priređivači igara na sreću preko sredstava elektronske komunikacije;
- društva za reviziju i samostalni revizori;
- institucije elektronskog novca;
- platne institucije;
- posrednici u prometu i zakupu nepokretnosti;
- faktoring društva;
- preduzetnici i pravna lica koja se bave pružanjem računovodstvenih usluga;
- poreski savetnici;
- javni poštanski operator sa sedištem u Republici Srbiji, osnovan u skladu sa zakonom kojim se uređuju poštanske usluge, koji pruža platne usluge u skladu sa zakonom kojim se uređuje pružanje platnih usluga;
- lica koja se bave poštanskim saobraćajem;
- lica koja se bave pružanjem usluga kupovine, prodaje ili prenosa virtuelnih valuta ili zamene tih valuta za novac ili drugu imovinu preko internet platformi, uređaja u fizičkom obliku ili na drugi način, odnosno koja posreduju pri pružanju ovih usluga, pružaoci kastodi usluge novčanika, a od juna 2021. godine i pružaoci drugih usluga povezanih s digitalnom imovinom.
Obveznici su i advokati kada:
- pomažu u planiranju ili izvršavanju transakcija za stranku u vezi sa:
- kupovinom ili prodajom nepokretnosti ili privrednog društva,
- upravljanjem imovinom stranke,
- otvaranjem ili raspolaganjem računom kod banke (bankarskim računom, štednim ulogom ili računom za poslovanje s hartijama od vrednosti),
- prikupljanjem sredstava neophodnih za osnivanje, obavljanje delatnosti i upravljanje privrednim društvima,
- osnivanjem, poslovanjem ili upravljanjem privrednog društva ili lica stranog prava;
- u ime i za račun stranke vrše finansijsku transakciju ili transakciju u vezi s nepokretnošću.
Obveznici su i javni beležnici kada u vezi s prethodno navedenim poslovima sačinjavaju ili potvrđuju (solemnizuju) određene isprave navedene u pogledu obaveza advokata.
Drugu grupu čine organi nadležni za vršenje nadzora nad primenom Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma (član 104):
- Uprava za sprečavanje pranja novca,
- Narodna banka Srbije,
- Komisija za hartije od vrednosti,
- organ nadležan za nadzor u oblasti poreskog savetovanja,
- organ nadležan za nadzor u oblasti igara na sreću,
- ministarstvo nadležno za inspekcijski nadzor u oblasti trgovine,
- Advokatska komora Srbije i
- Javnobeležnička komora.
Treću grupu čine pravosudni i policijski organi:
- Republičko javno tužilaštvo,
- sudovi i
- Ministarstvo unutrašnjih poslova.
