23.09.2019.

Novosti – O korišćenju čeka kao sredstva odloženog plaćanja

Pitanja: Da li trgovci koji primaju čekove građana kao sredstvo odloženog plaćanja (na rate ili odloženo na određen broj meseci) takav ček smeju da predaju banci na naplatu pre datuma ispisanog na samom čeku? Da li banka sme da realizuje ček pre datuma ispisanog na njemu, s obzirom na to da Zakon o čeku propisuje da je ček naplativ osam dana od dana izdavanja, odnosno 15 dana ako je mesto izdavanja i plaćanja različito (iako, istovremeno, zakon precizira i da se ček plaća po viđenju, kao i da ček kao isprava ne vredi, ako bi dospelost bila drugačije naznačena...)? Na koji način može da se zaštiti građanin - korisnik čekova od ovakvih postupaka trgovaca? (Napominjem da je reč o konkretnom slučaju, kupovini na odloženo, gde je datum na čeku bio ispisan hemijskom olovkom, a naplaćen je nedelju dana pre naznačenog datuma.)

Odgovor: Zakonom o čeku propisano je da se ček plaća po viđenju i da ne vredi kao isprava u kojoj bi dospelost bila drukčije naznačena, što znači da ček nije po tom zakonu sredstvo za odloženo plaćanje. Elementi koje ček mora da sadrži propisani su Zakonom o čeku – između ostalog, i označenje dana i mesta izdavanja čeka. Dakle, po Zakonu o čeku, datum koji potrošači upisuju na čeku jeste datum njegovog izdavanja, a ne datum dospeća, jer je Zakonom propisano da ček kao isprava ne vredi ako bi dospelost bila drugačije naznačena osim po viđenju.

S druge strane, ček se u Srbiji masovno koristi ne kao sredstvo plaćanja po viđenju, već kao instrument odloženog plaćanja. Naime, kod odloženog plaćanja, kada se na čeku kao datum izdavanja navode budući datumi – radi se zapravo o finansijskoj pogodbi trgovca u smislu člana 47. Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, gde se dogovora datum (izdavanja) naplate čeka, odnosno rate. Finansijska pogodba je prodaja sa obročnim otplatama cene ili drugi oblik finansiranja korisnika koji ima istu ekonomsku suštinu koji nudi trgovac i koja podrazumeva odloženo plaćanje duga u toku određenog perioda. Dakle, kada je u pitanju izdati ček kao instrument finansijske pogodbe, potrošač je u ugovornom odnosu s trgovcem, a ne s njegovom bankom, pa s tim u vezi, ako se ček realizuje pre dogovorenog datuma, trgovac može biti odgovoran za nepridržavanje uslova iz finansijske pogodbe. Banka dalje može odgovarati trgovcu ako je postupila suprotno njegovom nalogu za naplatu čeka.

Nadzor nad poslovanjem trgovaca i u delu koji se odnosi na finansijske pogodbe u nadležnosti je Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Republike Srbije, Sektora za zaštitu potrošača (Nemanjina 22–26, 11000 Beograd), pa ako potrošač smatra da se trgovac ne pridržava uslova finansijske pogodbe (ček realizovan pre dogovorenog datuma), ima pravo da podnese prigovor ovom ministarstvu.

Kabinet guvernera