28.10.2019.
Povodom Svetskog dana štednje, 31. oktobra, Narodna banka Srbije želi ponovo da podseti na značaj štednje, kao i na pozitivne trendove koji se poslednjih godina vide kroz njen konstantan rast, što ukazuje na sve veće poverenje građana u domaći bankarski sistem.
Dinarska i devizna štednja iz meseca u mesec dostižu nove najviše nivoe.
Prema poslednjim raspoloživim podacima, dinarska štednja je u oktobru iznosila gotovo 75 milijardi dinara i više od četiri puta je veća nego na kraju 2012, otkad beleži intenzivan rast, što svedoči o poverenju građana u domaću valutu. Dinarska štednja je prošle godine povećana za 10,9 milijardi dinara (oko 22%), a u ovoj godini neto priliv od preko 13 milijardi dinara već sada je nadmašio celokupan prošlogodišnji rast. Posebno je impresivan podatak da je u protekloj godini dana (od oktobra prošle godine) štednja u domaćoj valuti povećana za preko 30%.
Devizna štednja stanovništva takođe stalno raste i, prema poslednjim raspoloživim (tekućim) podacima, dostigla je 10,6 milijardi evra. Štednja u deviznom znaku je u čitavoj prethodnoj godini povećana za 0,6 milijardi evra, a u ovoj godini njeno povećanje zasad iznosi 0,7 milijardi evra.
Da rast štednje ukazuje na sve veće poverenje građana u domaći finansijski sistem, govori i činjenica da je taj rast ostvaren u uslovima ublažavanja monetarnih politika i Narodne banke Srbije i Evropske centralne banke, odnosno čak i u uslovima smanjenja kamatnih stopa.[1]
Narodna banka Srbije podseća i na važnost štednje kao izvora finansiranja privrednog rasta. Kontinuiranom rastu štednje tokom poslednjih sedam godina doprinosi sve bolji makroekonomski ambijent i postignuta stabilnost cena i deviznog kursa. Inflacija je s nekadašnjih dvocifrenih nivoa spuštena na niske i stabilne nivoe još tokom 2013. godine, otkad se održava u proseku na oko 2%. Dinar je danas na sličnom nivou na kojem je bio u avgustu 2012. godine (ojačao je prema evru za oko 1%), a uvećanjem deviznih rezervi na najviše nivoe otkad se mere Narodna banka Srbije dodatno jača stabilnost i otpornost domaćeg finansijskog sistema.
Narodna banka Srbije nastavlja da promoviše dinarsku štednju – tako je i ove godine povodom Svetskog dana štednje izradila redovnu analizu isplativosti štednje. Analiza još jednom potvrđuje da je štednja u domaćoj valuti isplativija od štednje u devizama – i u kratkom i u dugom roku, što je rezultat:
povoljnog makroekonomskog ambijenta i stabilnih monetarnih uslova koje je obezbedila Narodna banka Srbije – niske i stabilne inflacije i relativne stabilnosti kursa dinara prema evru;
povoljnijeg poreskog tretmana dinarske štednje – kamata na dinarsku štednju se ne oporezuje, dok se kamata na deviznu štednju oporezuje po stopi od 15%;
relativno viših kamatnih stopa na dinarsku štednju nego na štednju u evrima.
Analiza pokazuje da bi štediša koji je u poslednjoj godini dana štedeo u dinarima, na ulog od 100.000 dinara, dobio oko 2.700 dinara (ili oko 23 evra) više nego štediša koji je u istom periodu na deviznu štednju u evrima položio oko 845 evra, odnosno protivvrednost navedenog iznosa od 100.000 dinara (Tabela 1).
Veća isplativost dinarske štednje od devizne važi ne samo za godišnje oročavanje već i za štednju oročenu na kraće i na duže rokove. Tokom prethodnih sedam godina, u slučaju oročavanja depozita na tri meseca, dinarska štednja je bila isplativija od štednje u evrima u oko 85% posmatranih tromesečnih potperioda, dok je kod oročavanja depozita na dve godine, dinarska štednja bila isplativija od štednje u evrima u svim posmatranim dvogodišnjim potperiodima oročenja.
Narodna banka Srbije će, u saradnji s Vladom Republike Srbije, nastaviti da svojim merama, aktivnostima i komunikacijom s javnošću podstiče dalji napredak u procesu dinarizacije finansijskog sistema Srbije, čiji važan aspekt predstavlja promovisanje štednje u domaćoj valuti radi njenog daljeg dinamičnog rasta.
[1] Prosečna ponderisana kamatna stopa na depozite stanovništva u dinarima na kraju avgusta 2019. iznosila je 2,83%, što je 7,12 procentnih poena manje nego u avgustu 2012. godine. Uporediva kamatna stopa na depozite stanovništva u evrima u istom periodu smanjena je za 3,42 procentna poena, na 0,86%.
Kabinet guvernera
