04.03.2020.
Pitanja: Koliko banaka posluje u Srbiji? Koliko ih je bilo pre deset godina? Koliko je srpskih, a koliko stranih banaka? Kakva je vlasnička struktura u njima i koliko je ona promenjena u poslednjih deset godina? Koliki je udeo banaka na tržištu u Srbiji?
Odgovor: U bankarskom sektoru Republike Srbije, zaključno sa decembrom 2019. godine, poslovalo je 26 banaka, dok je u decembru 2009. godine poslovalo 34 banke. Od 26 banaka koje posluju u Republici Srbiji, sedam banaka je u vlasništvu domaćih pravnih i fizičkih lica, uključujući i Republiku Srbiju, dok je 19 u većinskom vlasništvu stranih lica, tj. sa većinskim stranim kapitalom, članice bankarskih grupa iz 13 različitih država. Od banaka u vlasništvu Republike Srbije i domaćih privatnih lica, četiri banke su vlasništvu Republike Srbije, a tri u vlasništvu privatnih domaćih lica. Bankarski sektor u finansijskom tržištu Srbije karakteriše izrazita bankocentričnost. Poslovne banke su dominantni tržišni učesnici sa udelom od preko 90% u finansijskom sektoru Srbije. Detaljniji podaci o bankarskom sektoru u Srbiji dostupni su u kvartalnim izveštajima na sajtu NBS pod nazivom Bankarski sektor u Srbiji (https://www.nbs.rs/internet/cirilica/55/55_4/index.html).
Pitanje: Šta ukrupnjavanje bankarskog tržišta znači za klijente?
Odgovor: Statusne promene u bankama koje posluju u Republici Srbiji odvijaju se po tržišnim principima između zainteresovanih aktera, a u prethodnom periodu bile su rezultat, pre svega, dešavanja na tržištu matičnih bankarskih grupa, odnosno globalnih procesa ukrupnjavanja u okviru bankarskih grupacija.
Promene vlasničke strukture u bankarskom sektoru Srbije u prethodnom periodu imale su pozitivne posledice za građane i privredu, kao i na stabilnost bankarskog sistema. Promene u vlasničkoj strukturi su, takođe, odraz povećane stabilnosti i atraktivnosti domaćeg bankarskog tržišta, sa jedne strane, i transparentno definisanih uslova za ulazak na bankarsko tržište Republike Srbije koje Narodna banka propisuje, sa druge strane, što predstavlja još jednu potvrdu ostvarenih rezultata i kredibiliteta bankarskog sistema Republike Srbije i Narodne banke Srbije kao supervizora i regulatora tog sistema.
Pitanje: Kakav trend se može očekivati u budućnosti na bankarskom tržištu?
Odgovor: Promene vlasničkih struktura banaka koje posluju na teritoriji Evropske unije su prouzrokovale promene vlasničkih struktura, odnosno konsolidaciju i na domaćem tržištu. Konkurentski odnosi između tržišnih učesnika dobijaju nove obrise usled sve veće upotrebe informaciono-komunikacionih tehnologija u svim sferama poslovanja. Banke teže da povećanje sopstvenog nivoa konkurentnosti zasnivaju na prilagođavanju zahtevima modernog poslovanja, a sve u skladu sa principima slobodnog tržišta. Prateći trendove u informaciono-komunikacionim tehnologijama Narodna banka Srbije je pustila u rad sistem za instant plaćanje – IPS NBS sistema u oktobru 2018. godine, mesec dana pre početka rada sistema za instant plaćanja Evropske centralne banke. Narodna banka Srbije kao operator IPS NBS sistema upravlja infrastrukturom koja na najsavremeniji način omogućava pouzdano i efikasno izvršavanje novčanih transakcija u režimu 24/7/365, pri čemu se prenos novčanih sredstava obavlja u gotovo realnom vremenu. Pored toga što podstiče porast bezgotovinskih plaćanja, IPS NBS sistem doprinosi i boljem upravljanju likvidnošću korisnika platnih usluga. U toku 2019. godine zaokružen je proces priključenja svih banaka u IPS NBS sistem, a i privedene su kraju mnogobrojne aktivnosti koje su bile usmerene na omogućavanje instant plaćanja i na prodajnom mestu trgovaca. S tim u vezi, krajem februara 2020. godine Narodna banka Srbije je omogućila plaćanja na prodajnim mestima, tj. instant plaćanje na prodajnom mestu koje se inicira putem unapređene aplikacije za mobilno bankarstvo jednostavnim skeniranjem QR koda. Novi način plaćanja je brži (prenos novca u roku od svega nekoliko sekundi), efikasniji (sredstva odmah odobrena na računu trgovca), jednostavniji (korišćenjem mobilnog telefona), jeftiniji (s obzirom na višestruko niže naknade koje Narodna banka Srbije kao operator sistema naplaćuje bankama učesnicima, u poređenju sa internacionalnim kartičnim sistemima) i svrstava Republiku Srbiju i Narodnu banku Srbije na mesto lidera u Evropi i svetu u delu unapređenja platne infrastrukture. Na ovaj način bankama i drugim platnim institucijama je omogućeno da nastave i dalje da unapređuju usluge koje pružaju svojim klijentima i ponude najmodernije servise i usluge građanima i privredi.
Kabinet guvernera
