28.08.2020.
Povodom niza netačnih tvrdnji iznetih u javnosti prethodnih dana na temu korporativnih obveznica, a nakon objave da kompanija „Telekom Srbija” planira emisiju ovih hartija od vrednosti, Narodna banka Srbije želi da ukaže javnosti na sledeće činjenice.
Narodna banka Srbije je u maju ove godine još jednom pokazala spremnost za preuzimanje uloge inovatora u daljem razvoju domaćeg tržišta kapitala. Kao jednu u nizu mera kojima se domaćem finansijskom sektoru olakšava poslovanje tokom pandemije i podstiče se njegov brži oporavak od krize – Narodna banka Srbije je u svoje monetarne operacije uključila i korporativne obveznice koje izdaje domaće privredno društvo sa odgovarajućim bonitetom. U skladu s tim, korporativne obveznice moći će da budu predmet kupovine od strane Narodne banke Srbije isključivo na sekundarnom tržištu (od banaka koje posluju u Republici Srbiji), a moći će da se koriste i kao sredstva finansijskog obezbeđenja (finansijski kolateral) radi dobijanja kredita za održavanje dnevne likvidnosti banaka i kratkoročnih kredita za likvidnost na osnovu zaloge hartija od vrednosti i pribavljanja dinarske likvidnosti banaka putem repo operacija.
S tim u vezi, želimo da ukažemo na netačnost tvrdnje da je ideja o uključivanju korporativnih obveznica u monetarne operacije Narodne banke Srbije „teorijski prekopirana iz Evropske unije, gde već nekoliko godina Evropska centralna banka kupuje korporativne obveznice”. Širenje instrumentarijuma monetarne politike prepoznavanjem korporativnih obveznica kao kvalifikovanih hartija od vrednosti u operacijama na otvorenom tržištu predstavlja standardnu praksu u današnjem svetu centralnog bankarstva. Ovakva mera nije ograničena na vodeće centralne banke, kao ni na najrazvijenije svetske ekonomije, već predstavlja praksu koja se sve češće primenjuje i među zemljama u razvoju. U ambijentu veoma niskih kamatnih stopa na međunarodnim finansijskim tržištima, centralne banke su u prethodnim godinama značajno proširile set instrumenata monetarne politike radi dodatnog podsticaja ublažavanja finansijskih uslova, posebno u uslovima krize s kojom se trenutno suočavamo.
Jedan od ciljeva Narodne banke Srbije prilikom uvođenja ove mere bio je i davanje inicijalnog podsticaja daljem razvoju domaćeg tržišta kapitala, i to naročito u segmentu korporativnih obveznica njihovim masovnijim izdavanjem.
Time se:
Naučna istraživanja međunarodnih finansijskih institucija pokazuju da je podsticanje razvoja tržišta korporativnih obveznica od strane centralnih banaka u prethodnim godinama uticalo na povećanje obima finansiranja kompanija ovim putem. Na ovaj način se postiže pozitivan efekat diversifikacije finansiranja na više nivoa:
Navedeno može biti ključno u uslovima delovanja nepredviđenih šokova, poput aktuelne krize izazvane pandemijom virusa korona.
Navedenim je ujedno odgovoreno i na pogrešne konstatacije da se „prenebregava činjenica da u Srbiji ne postoji tržište korporativnih obveznica”. Ni na koji način ona se „ne prenebregava”, već se upravo podstiče razvoj ovog segmenta tržišta kapitala. Pored toga što ukazuju na opasnosti s kojima se suočavaju ekonomski akteri (država, privreda, građani, finansijske institucije), periodi krize predstavljaju i pravi trenutak da se započne i podstakne razvoj segmenata koji nisu dovoljno zaživeli. Stoga uključivanje pomenutih obveznica u monetarne operacije Narodne banke Srbije upravo ima za cilj da iskoristi priliku da, u aktuelnim okolnostima, podrži razvoj tržišta korporativnih obveznica, što se već pokazalo uspešnim. Rezultati ovakvih namera već su vidljivi u planovima pojedinih privrednih društava i iz javnog, i iz privatnog sektora da na ovom segmentu tržišta kapitala iskoriste sve prednosti koje nudi finansiranje emisijom korporativnih obveznica. Aktuelni ambijent istorijski niskih kamatnih stopa na dinarskom tržištu novca omogućava domaćim kompanijama da diversifikuju svoje izvore finansiranja, da po najpovoljnijim uslovima finansiraju svoje projekte i potencijalno nova ulaganja, kao i da iskoriste priliku da u dinarima, dakle bez deviznog rizika, refinansiraju postojeće obaveze.
Činjenica da je kompanija „Telekom Srbija” već preduzela neophodne korake –ispitala tržište, razgovarala s potencijalnim investitorima (koji su, koliko smo upoznati – kvalifikovani investitori, odnosno renomirane finansijske institucije, što ukazuje na profesionalne investitore upoznate s poslovanjem kompanije i sa svim prednostima i rizicima ovakvog vida ulaganja), donela odluku o emisiji po tržišnim uslovima – može samo da ukaže na to da je signal Narodne banke Srbije poslat privrednom sektoru već počeo da daje rezultate i da je pristup navedene kompanije bio ozbiljan i detaljan. Uvereni smo, a za to postoje i najave, da će i druga domaća privredna društva u narednom periodu pratiti praksu kompanije „Telekom Srbija” i emitovati korporativne obveznice, čime se ostvaruje dvostruki cilj Narodne banke Srbije – doprinos razvoju tržišta korporativnih obveznica i pružanje podrške domaćoj privredi da se što lakše suoči sa izazovima u uslovima aktuelne krize.
Kompanija „Telekom Srbija” donela je odluku o emisiji korporativnih obveznica zakonski prepoznatim modelom ponude kvalifikovanim investitorima. Iako ova emisija nije vezana za olakšice koje je Vlada Republike Srbije donela u okviru Uredbe o postupku za izdavanje dužničkih hartija od vrednosti (opet pogrešno protumačeno od strane ekonomskih sagovornika pojedinih medija), jer se te mere odnose na javnu ponudu dužničkih hartija od vrednosti u skladu s prospektom, donošenje ovih mera Vlade potpuno je komplementarno odlukama Narodne banke Srbije da uključi korporativne obveznice u listu hartija koje su predmet monetarnih operacija i veoma su značajne jer dodatno podstiču budući razvoj tržišta korporativnih obveznica. Na još jedan način ukazano je na to kako Vlada i Narodna banka Srbije deluju usklađeno i sa istim ciljem – podržavaju domaću privredu i građane.
Izjave da se ovim emisijama „podriva zainteresovanost kompanija za bolje poslovanje”, pored toga što su neistinite, ovako uopšteno izrečene potcenjuju interes vlasnika za uspešno poslovanje, jer upravo najveći interes, podsticaj, ali i odgovornost za uspešnost kompanije imaju sami vlasnici.
Jedna od prednosti emisije korporativnih obveznica, pored već navedene diversifikacije, jeste i veća fleksibilnost periodičnih novčanih tokova – za razliku od većine kreditnih aranžmana koji obično obuhvataju periodične isplate i kamate i dela glavnice, tokom trajanja (života) neamortizujuće obveznice periodično (mesečno/kvartalno/polugodišnje/godišnje – u zavisnosti od dogovora) se isplaćuje samo kuponska kamata, dok se glavnica plaća po dospeću obveznice. To kompaniji daje potrebnu fleksibilnost u upravljanju finansijskom situacijom, investicionim ciklusom i novčanim tokovima. Zato je pored kredita korisno imati i alternativni izvor finansiranja u vidu korporativnih obveznica. Prisustvo kvalifikovanih investitora, koji poznaju kompaniju i spremni su da ulože u njene hartije od vrednosti ukazuje na nastavak njihovog poverenja u poslovanje te kompanije.
Posebno ističemo to da Narodna banka Srbije nikada ne donosi odluke ishitreno i bez prethodno obavljenih detaljnih analiza aktivnosti koje preduzima. Stoga su potpuno neosnovani navodi da „ako se ovakvi poslovi Narodne banke Srbije omasove i sprovedu u praksi, dobićemo reinkarnaciju primarne emisije”. U nameri da pruži inicijalni impuls razvoju ovog segmenta tržišta, ne dovodeći u pitanje očuvanje stabilnosti domaćeg monetarnog i finansijskog sistema, Narodna banka Srbije je utvrdila niz ograničenja u smislu prihvatanja korporativnih obveznica u monetarnim operacijama, koji pored kvalitativnih (najmanje „prihvatljiv bonitet” emitenta i vremenski horizont u kojem su obveznice emitovane), uključuju i kvantitativne kriterijume:=
Imajući u vidu prethodno navedene kriterijume, potencijalni portfolio korporativnih obveznica kod Narodne banke Srbije istovremeno je:
Narodna banka Srbije je na ovaj način još jednom pokazala visok stepen odgovornosti prilikom donošenja odluke o prihvatanju korporativnih obveznica u monetarnim operacijama, ukazujući na to da očuvanje stabilnosti domaćeg finansijskog sistema nema alternativu.
Kabinet guvernera
