23.02.2021.
Prema poslednjim raspoloživim platnobilansnim podacima Narodne banke Srbije, ukupan priliv po osnovu doznaka (ličnih transfera) od januara do novembra 2020. iznosio je 2.787 miliona evra, što je za 430 miliona evra (13,4%) manje nego u istom periodu prethodne godine. Očekujemo da će priliv doznaka u 2020, i pored međugodišnjeg pada, biti održan na nivou proseka prethodnog petogodišnjeg perioda (oko 3,1 milijarde evra).
Manji priliv doznaka posledica je pandemije virusa korona i njenog nepovoljnog uticaja na ekonomska kretanja u zemljama u kojima dominantno radi naša dijaspora. Prilivi doznaka niži su ne samo u Srbiji već i na globalnom nivou. Pre svega, pad bruto domaćeg proizvoda u zemljama iz kojih se šalju doznake utiče na smanjenje raspoloživih sredstava koje ljudi mogu da izdvoje i da pošalju u matične zemlje. Pored toga, i same mere ograničavanja kretanja radi suzbijanja širenja virusa otežavaju prenos dela doznaka koji se ne obavlja zvaničnim kanalima (deo doznaka koje dijaspora donosi u gotovini).
Važno je istaći da su unapređenja platnog sistema koja je u poslednjih nekoliko godina sprovela Narodna banka Srbije uvođenjem brojnih inovativnih rešenja, pre svega regulisanjem rada platnih institucija i instant plaćanja, olakšala prekogranične transfere, a samim tim i doprinela da se iz godine u godinu povećava učešće doznaka koje u Srbiju ulazi formalnim kanalima (preko računa banaka i operatera brzog transfera novca). Ovo je posebno važno u trenucima kada je kretanje ljudi u većem delu sveta otežano, s obzirom na to da omogućava da se priliv doznaka u Srbiju nastavi nezavisno od kretanja stanovništva.
Podatke o doznakama (ličnim transferima) možete naći na sajtu Narodne banke Srbije u okviru tabela statistike platnog bilansa – šira šema (u redovima 1.C.2.1.a):
Kao i u prethodnim godinama, i u 2020. doznake radnika čine oko 73% priliva po osnovu ličnih transfera, dok preostali deo čine penzije (19%) i druga socijalna primanja, kao i pomoći i pokloni upućeni fizičkim licima (8%).
Napominjemo da prilivi fizičkih lica po osnovu honorarnih poslova ne ulaze u lične transfere (doznake), već predstavljaju deo priliva po osnovu izvoza usluga. Takođe, napominjemo da Narodna banka Srbije koristi metodologiju platnog bilansa Međunarodnog monetarnog fonda (BPM6), prema kojoj su doznake svrstane u stavku koja se naziva lični transferi i koja obuhvata: doznake radnika, penzije i druga socijalna primanja, kao i pomoći i poklone iz inostranstva upućene fizičkim licima rezidentima Srbije.
Doznake tradicionalno predstavljaju značajan i jedan od najstabilnijih priliva iz inostranstva u Srbiju, a njihovo prosečno petogodišnje učešće u bruto domaćem proizvodu Srbije iznosi oko 8%. Iako doznake ne predstavljaju agregat u formiranju bruto domaćeg proizvoda, one utiču na domaću tražnju jer predstavljaju jedan od izvora finansiranja lične potrošnje, a delom i investicija stanovništva. Doznake su u 2020. godini smanjene zbog privrednog pada u zemljama u kojima živi najveći deo naše dijaspore. Kada je reč o uticaju na bruto domaći proizvod, nije moguće precizno proceniti koliko je manji priliv doznaka uticao na bruto domaći proizvod u 2020. Međutim, ono što je svakako tačno, to je da je uticaj tog smanjenja na ličnu potrošnju, a samim tim i na bruto domaći proizvod, bio negativan.
To što sve zemlje regiona, a među njima i Srbija, imaju relativno veliki broj ljudi koji žive i rade u inostranstvu, znači gubitak potencijalne radne snage i potencijalnog bruto domaćeg proizvoda. Kao posledica pandemije priliv doznaka je smanjen, ali s druge strane – deo naše dijaspore vratio se u zemlju. Njihovo radno angažovanje u Srbiji, ako do njega dođe, svakako pozitivno utiče na privredu Srbije i za Srbiju predstavlja, ukupno gledano, povoljniji ishod u odnosu na situaciju da ti ljudi svojim radom doprinose razvoju drugih zemalja, a u većini slučajeva verovatno troše i najveći deo svog dohotka u tim zemljama.
Kao i do sada, najviše doznaka dolazi iz zemalja u kojima živi i radi veliki deo naše dijaspore, pre svega iz Nemačke (oko 28%), Švajcarske (oko 13%), Austrije (oko 8%) i Francuske (oko 6%).
Budući da se očekuje da pandemija izazvana virusom korona počne da jenjava, pre svega u zemljama u kojima živi i radi najveći deo naše dijaspore, realno je pretpostaviti da će ove godine priliv doznaka biti nešto veći nego prethodne godine, ali je u ovom trenutku teško proceniti koliko će to povećanje iznositi.
Kabinet guvernera
