03.06.2021.

Obraćanje guvernera Jorgovanke Tabaković na seminaru Švajcarske konstituence „Prevazilaženje pandemije i omogućavanje održivog oporavka”, 3. jun 2021.

Poštovane kolege,

Dobar dan, odnosno dobro jutro svima.

Prvo, želim da istaknem da su ljudski kapital, znanje i poverenje preduslovi i uslovi opstanka, trajanja i perspektiva razvoja. Zar to, ljudski kapital, znanje i poverenje, nije najvažnije i inače, u porodici i u međuljudskim odnosima? A ljudi čine institucije, kompanije, države. I čine i predstavljaju. Ja ću vama, kao odabranoj porodici, predstaviti kako se Srbija borila s pandemijom. Govoriću o:

1. tome zašto je pandemija imala manji uticaj na Srbiju;
2. odgovorima i Narodne banke Srbije, i Vlade;
3. i o našem srednjoročnom planu.

Počeću od rezultata. Srbija je prošle godine zabeležila blago smanjenje bruto domaćeg proizvoda, od svega 1%. Već u prvom tromesečju ove godine, bruto domaći proizvod premašio je pretkrizni nivo. Često nas pitaju kako smo to postigli – koji su glavni faktori tako dobrog rezultata.

1. Prvo, Srbija je dočekala krizu u odličnom stanju – mnogo toga je urađeno u prethodnih devet godina, za šta moram da odam priznanje našem predsedniku Aleksandru Vučiću, za njegovu viziju i posvećen rad na jačanju Srbije. 
2. Drugo, sproveli smo velike i sveobuhvatne pakete monetarnih i fiskalnih mera, istovremeno vodeći računa da učešće javnog duga u bruto domaćem proizvodu ostane pod kontrolom. Uz to, povećali smo i devizne rezerve od početka pandemije.
3. Treće, pravovremenost tih paketa takođe je doprinela očuvanju poslovnog i potrošačkog poverenja. 
4. Četvrto, industrijska proizvodnja i izvoz su proizvodno i geografski rasprostranjeni.
5. Peto, nastavljena je realizacija svih državnih infrastrukturnih projekata.
6. Uz sve to, vakcinacija se uspešno sprovodi.

Bolji rezultat delom odražava i bolje od očekivanih rezultate koje su ostvarili naši glavni trgovinski partneri. Podsetiću na to da je u uvodnom govoru tokom prolećnog zasedanja Međunarodnog monetarnog fonda i Grupacije Svetske banke generalni direktor Međunarodnog monetarnog fonda gospođa Georgijeva rekla da bi bez sinhronizovanih mera pad svetske ekonomske aktivnosti bio najmanje trostruko veći i da je ovo mogla biti druga Velika depresija. Srećom, zahvaljujući našim izvanrednim zajedničkim naporima, uspeli smo da je izbegnemo.

Prema našim procenama, da u Srbiji nismo reagovali jako i brzo, pad ekonomske aktivnosti prošle godine bio bi preko 6%, a njen oporavak bi, umesto jedne, trajao od tri do pet godina. Cena nereagovanja bila bi previsoka. To bi značilo narušavanje stabilnosti, izgubljena radna mesta i izgubljene milijarde evra potencijalnog bruto domaćeg proizvoda.

Na samom početku rekla sam da je Srbija dočekala krizu u odličnom stanju:

• inflacija je pod kontrolom duže od sedam godina;
• izgradili smo snažnu fiskalnu poziciju;
• rešili smo nasleđe problematičnih kredita, oko kojih se više ne postavljaju pitanja u Srbiji;
• povećali smo devizne rezerve kao dobru zaštitu od poremećaja iz međunarodnog okruženja;
• znatno smo ojačali eksternu poziciju zemlje.  

Navodim samo neke od rezultata zato što je jedan od zaključaka svih ključnih aktera na globalnom nivou bio taj da su zemlje u kojima su nosioci politika dobro radili u periodu pre krize bile spremnije da na krizu odgovore jače i brže, velikim i pravovremenim programima podrške.

Narodna banka Srbije je bila prva institucija u zemlji koja je reagovala na početku krize. Da bismo podržali privredni rast, reagovali smo pravovremeno i snažno, koristeći različite instrumente.

Snizili smo referentnu kamatnu stopu u četiri navrata, na 1%, i očuvali smo dobar pristup finansiranju, kao i povoljne finansijske uslove za državu, banke i privatni sektor.

Narodna banka Srbije je delovala kao zajmodavac prvog utočišta u vremenu kada je to bilo najpotrebnije. Koristeći monetarne operacije različitih ročnosti i valuta, obezbeđivali smo likvidnost, kako bismo poslali jasnu poruku da će centralna banka biti tu za svoje građane i privredu i time umirili tržište i sprečili stvaranje panike.

Sprovodili smo repo aukcije kupovine hartija od vrednosti, trajnu kupovinu državnih hartija od vrednosti od banaka na bilateralnoj osnovi na sekundarnom tržištu, uključili smo korporativne obveznice u hartije od vrednosti koje se mogu koristiti u monetarnim operacijama.

Narodna banka Srbije je bila među prvim regulatorima koji su uveli moratorijum na otplatu obaveza po osnovu kredita i proizvoda sličnih kreditima. Uz to, donosili smo i druge mere kojima smo stanovništvu dodatno olakšali pristup finansiranju, naročito stambenim kreditima.

Kada je bilo potrebno, Narodna banka Srbije je intervenisala na deviznom tržištu kako bi očuvala relativnu stabilnost dinara prema evru, koja predstavlja jedan od najvažnijih stubova ukupne makroekonomske stabilnosti Srbije. 

Uz sve to, naša komunikacija je bila jasna – na potrese koji imaju privremen karakter reagujemo privremenim merama.
Kada je reč o odgovoru države, imali smo tri dobro odmerena paketa pomoći.

Prvi paket je donet neposredno po izbijanju pandemije i obuhvatao je:

• povećano ulaganje u zdravstvo;
• odloženo plaćanje poreza na dobit i poreza na zarade i doprinose za privatne kompanije;
• subvencionisanje zarada;
• finansijsku pomoć stanovništvu;
• i dobro osmišljenu državnu garantnu šemu za bankarske kredite mikropreduzećima, malim i srednjim preduzećima.

Prvi paket bio je pravovremen i obiman, u vrednosti od oko 11% bruto domaćeg proizvoda.

Drugi paket donet je u drugom delu 2020. i ciljano je podržao sektore koji su najteže pogođeni pandemijom (kao što su turizam i saobraćaj). 

Poslednji, treći paket donet je ove godine i vredan je oko 4,3% bruto domaćeg proizvoda. On obuhvata:

• dodatne subvencije zarada;
• ciljanu podršku sektorima koji su teško pogođeni krizom;
• i finansijsku pomoć stanovništvu, uključujući nezaposlene.

Treći paket mera obuhvata i dodatno ulaganje u zdravstvo i povećane javne investicije, uglavnom u infrastrukturu i zaštitu životne sredine.

Zahvaljujući navedenim merama, nakon snažnog negativnog uticaja pandemije u martu i aprilu, naša ekonomija počela je da se oporavlja već u maju prošle godine, pri čemu je oporavak u većini sektora bio u obliku latiničnog slova V.

Promet u trgovini na malo dostigao je pretkrizni nivo već u junu, industrijska proizvodnja u avgustu, a robni izvoz u septembru. I, kao što sam rekla na početku, naš bruto domaći proizvod nadmašio je pretkrizni nivo već u prvom tromesečju ove godine, dakle čitavo jedno tromesečje pre nego što je očekivano.

Tržište rada se pokazalo otpornim, a zarade i zaposlenost u privatnom sektoru viši su nego pre pandemije. Svim navedenim merama očuvali smo osnovu za snažan i održiv rast srpske privrede u narednom periodu.

Da zaključimo, ukidanje mera podrške mora biti pažljivo odmereno, da ne bi došlo do efekta strmoglavljivanja. Međutim, ne smemo da zaboravimo buduće rizike i troškove, što znači da moramo da pripremimo kredibilan srednjoročni okvir delovanja. Makroekonomska stabilnost je naš ključni prioritet, a pošto smo je mi u Srbiji očuvali, sada možemo da nastavimo sa sprovođenjem plana reformi.  

Hvala vam.

Kabinet guvernera