23.12.2021.
Pitanja: Da li sve komercijalne banke prilikom odobravanja kredita (ili bilo koje usluge) prihvataju dokumenta iz firme klijenta koja nemaju pečat? Da li su takva dokumenta relevantna ili nisu? Zašto? Naime, neke firme ne moraju imati pečat (na primer, naša firma Digital Media Network), što pojedine banke ne prihvataju.
Odgovor: Banke su u obavezi da u vezi sa ugovornim odnosima koje zaključuju sa svojim klijentima prihvataju nepečatiranu dokumentaciju drugih privrednih društava koju im ti klijenti podnose (na primer, dokument koji je izradilo pravno lice koje je poslodavac klijenta) i da ne mogu zahtevati da se takva dokumentacija overava pečatom, osim ako bi se radilo o licima za koja je zakonom propisana obaveza korišćenja pečata (na primer, državni organ). U skladu sa Zakonom o privrednim društvima, banke imaju navedenu obavezu čak i u slučaju kada je internim aktima određenog privrednog društva propisano da to društvo ima i koristi pečat u svom poslovanju.
Ukazujemo i na to da je Narodna banka Srbije izmenila relevantne podzakonske akte iz svoje nadležnosti još pre usvajanja izmena Zakona o privrednim društvima u 2017. godini, i to tako da je njima nedvosmisleno utvrđeno da banke ne mogu zahtevati korišćenje pečata na dokumentima svojih klijenata, niti odbiti pružanje platnih usluga zbog toga što klijent u svom poslovanju s bankom ne želi da koristi pečat. Tim povodom, Narodna banka Srbije je krajem novembra 2018. godine svim bankama dostavila mišljenje u vezi s neobaveznošću korišćenja pečata pravnih lica i preduzetnika u pravnim poslovima s bankama.
Međutim, ističemo i da postoji jedan izuzetak kada banka ipak može zahtevati da njen klijent koristi pečat u sopstvenoj dokumentaciji (premda i tada ne može zahtevati da se pečat koristi u dokumentaciji drugih lica koju bi klijent eventualno dostavljao banci). Naime, u slučaju kada su pravna lica već zaključila s bankom ugovor o otvaranju i vođenju tekućeg dinarskog ili deviznog računa, kojim je bilo predviđeno da će dokumentaciju u vezi s tim računom overavati pečatom, pri čemu su u kartonu deponovanih potpisa, kao sastavnom delu okvirnog ugovora o platnim uslugama, otisnuli pečat – banka ima pravo da u skladu sa zaključenim ugovornim odnosom zahteva da se pečatom overe zahtevi ili druga dokumentacija koje to pravno lice ispostavlja banci (na primer, platni nalozi, karton deponovanih potpisa, zahtev za izdavanje platne kartice). Ipak, kada je i taj slučaj u pitanju, naglašavamo da je procedura za prestanak korišćenja pečata kod ovih dokumenata (koji su obično obrasci banke) vrlo jednostavna i da je dovoljno da pravno lice banci preda pismeni zahtev da više ne upotrebljava pečat i banka će biti dužna da po tom zahtevu ubuduće i postupa. Kako bi sprovela zahtev pravnog lica da više ne koristi pečat, banka ima pravo da traži da joj se dostavi novi karton deponovanih potpisa koji neće sadržati pečat ili drugi dokument kojim se određuju lica koja su ovlašćena za raspolaganje novcem s računa, ali nema pravo da zahteva bilo koji drugi ili dodatni dokument.
Prema podacima kojima Narodna banka Srbije raspolaže, banke u gotovo svim slučajevima postupaju u skladu s navedenim propisanim obavezama. To pokazuje i izrazito mali broj žalbi građana i privrede koje preko kontakt centra Vlade Republike Srbije Narodna banka Srbije dobija u vezi sa zahtevima da se pečat koristi.
Kabinet guvernera
