24.05.2024.
Pitanja: Odakle najčešće dolaze lažne novčanice koje su otkrivene na našem tržištu, odnosno gde su falsifikovane? Da li se štampaju i u Srbiji? Mediji pišu da se u zemljama koje su uvele evro, broj lažnih novčanica na tržištu udvostručio. Kakva je situacija u Srbiji u odnosu na region i zemlje Evropske unije? Da li poslednjih godina raste broj falsifikata ili se smanjuje? Da li je danas teže otkriti lažne novčanice s obzirom na napredak tehnologije? Kako se centralne banke bore s tim problemom? Kako prepoznati lažne novčanice? Koje novčanice se najčešće falsifikuju? Koliko je prošle godine lažnog novca otkriveno, a koliko od početka ove godine? Kako može da se zaštiti neko ko je postao žrtva takve prevare, ako slučajno dođe u posed lažnog novca, a da toga nije ni svestan?
Odgovor: Prema raspoloživim informacijama, falsifikati stranog novca (najčešće evra i američkog dolara) izrađuju se pretežno u inostranstvu, a kao zemlja u kojoj je aktivnost falsifikovanja novca naročito razvijena najčešće se navodi Italija. S druge strane, zemlja sa najviše otkrivenih falsifikata novčanica evra najčešće je Francuska. Falsifikati dinarskih novčanica se, prema našim dosadašnjim saznanjima, izrađuju u Republici Srbiji. Narodna banka Srbije ne raspolaže informacijama o njihovoj izradi u inostranstvu, s tim da treba imati u vidu da se lažni novac pravi i u kućnim uslovima, bez upotrebe štamparskih mašina, korišćenjem foto-kopir aparata i štampača u boji. Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije 2019. godine zaplenilo je preko dva miliona američkih dolara pre puštanja u opticaj, ali štamparija nije otkrivena. U Pančevu je 2020. otkrivena štamparija i zaplenjeni su falsifikati evra u nominalnoj vrednosti od 398.610 evra (razni apoeni), kao i hrvatske kune u iznosu od 493.000 kuna (apoen od 1.000). U Požarevcu je 2021. otkrivena štamparija i zaplenjeno je oko 200.000 američkih dolara. Poslednja otkrivena štamparija je funkcionisala u Šapcu 2022. godine, gde su falsifikovane novčanice evra (apoen od 100) i dinara (apoeni od 1.000 i 2.000). Detaljnijim informacijama o zaplenama falsifikovanog novca i otkrivenim štamparijama raspolaže navedeno nadležno ministarstvo.
S obzirom na broj stanovnika i snagu ekonomije, kao i to što evro nije nacionalna valuta (njegova legalna upotreba limitirana je važećim deviznim propisima), Republika Srbija ima znatno manje otkrivenih falsifikata stranog novca od zemalja Evropske monetarne unije (Francuska, Nemačka, Italija, Španija). Statistika za poslednjih pet godina beleži sledeće podatke, koje navodimo u nastavku, o broju otkrivenih falsifikata, pri čemu navodimo ukupan broj komada, broj komada falsifikata dinarskih novčanica i broj komada falsifikata stranih novčanica. Takođe, napominjemo da ne raspolažemo podacima o broju otkrivenih falsifikata u zemljama iz okruženja.
2019. 5.146 komada (3.890 + 1.256);
2020. 3.000 komada (2.110 + 890);
2021. 4.791 komad (2.794 + 1.997),
2022. 3.649 komada (2.905 + 744);
2023. 3.011 komada (1.985 + 1.026);
U poslednjih pet godina u Republici Srbiji broj falsifikovanih novčanica kreće se u rasponu od 3.000 komada (2020. godina) do 5.146 komada (2019. godina). Ako se posmatra broj komada falsifikata novčanica, primetno je da se svake godine javlja veći broj falsifikata dinarskih novčanica od broja komada falsifikata novčanica stranog novca. Međutim, ako se posmatra po nominalnoj vrednosti, uočavamo da je uvek veća nominalna vrednost falsifikata novčanica stranog novca.
Falsifikovanje novca je aktivnost koja je nastala gotovo istovremeno s početkom izrade novca. Od nastanka novca do danas neprekidno se vodi borba između emisionih ustanova, koje izrađuju novac uvodeći nove tehnologije i nove zaštitne elemente radi zaštite svog novca i falsifikatora, koji koriste dostignuća savremene nauke i tehnike da bi izradili lažni novac, koji će se po svom izgledu maksimalno približiti izgledu pravog novca.
Emisione ustanove (uglavnom centralne banke) na svojim internet stranicama obaveštavaju javnost o izgledu svog novca, o njegovim zaštitnim elementima i o načinima provere autentičnosti novca. Narodna banka Srbije i putem prezentacije novčanica i kovanica dinara pomaže javnosti da se upozna sa svojim novcem i zaštiti od rizika prijema falsifikovanog novca (https://nbs.rs/sr_RS/novac-i-placanja/zastitni-elementi/).
Narodna banka Srbije obučava zaposlene u bankama kako da otkriju falsifikate. Banke i ovlašćeni menjači u radu s gotovinom koriste aparate za proveru autentičnosti novca, Ministarstvo unutrašnjih poslova otkriva izvršioce krivičnog dela falsifikovanja novca, dok javno tužilaštvo i sudovi procesuiraju izvršioce ovog krivičnog dela i sankcionišu ih.
Falsifikovane novčanice građani najčešće mogu prepoznati na osnovu sledećih karakteristika:
Opšti izgled falsifikovane novčanice – deluje delimično zamućeno, štampani detalji nemaju jasan izgled, što se najlakše može uočiti na glavnom motivu – na licu novčanice (portretu), a zatim i na drugim detaljima. Kod originala svi detalji imaju izraženu oštrinu, zbog čega cela slika štampanog dela daje izuzetno jasan izgled.
Falsifikovana novčanica je u najvećem broju slučajeva glatka na dodir, bez imitacije duboke (reljefne) štampe, koja se kod originala može jasno osetiti blagim prelaskom jagodicama prstiju preko glavnog motiva (portreta), teksta NARODNA BANKA SRBIJE u ćiriličkoj i latiničkoj verziji (uz levu i desnu ivicu na licu novčanice) i dr. koji je reljefan na dodir.
Usmeravanjem falsifikovane novčanice u pravcu izvora svetlosti vodeni žig (koji se kod originala nalazi u belom pravougaoniku) često nije imitiran, a u slučajevima njegove imitacije ne prikazuje povoljan izgled portreta u štampanom delu (bez jasnih i preciznih kontura, zamućeni detalji, deformacije pojedinih karakteristika), što se može jasno uočiti u poređenju s tim detaljem na originalnoj novčanici.
Zaštitna nit kod falsifikata često je imitirana isprekidano lepljenjem svetlosive folije ili sivom bojom čiji se prekidi i imitacija jasno uočavaju takođe usmeravanjem novčanice u pravcu izvora svetlosti. Kod originala zaštitna nit se ovakvom proverom uočava celom dužinom u kontinuitetu s mikrotekstom dinar, ćirilicom i latinicom naizmenično celom dužinom niti.
Kinegram (hologram) je kod falsifikata najčešće imitiran termičkim lepljenjem sive folije na kojem je utisnuta nominalna oznaka koja se u velikom broju slučajeva može uočiti pri prvom kontaktu sa ovakvom novčanicom. Kod originala na ovom elementu zaštite, pored diskretnog izgleda nominalne oznake i još jednog detalja koji se razlikuje kod apoena, uočava se efekat duginih boja promenom položaja novčanice, visoka preciznost mikroteksta nominalne oznake i veoma precizne konture ovog detalja.
Proveru novčanice nikada ne treba vršiti ispitivanjem samo jednog njenog dela, jer se u praksi pojavljuju i falsifikati koji se sastoje iz dva dela – jedan deo novčanice je originalan, a drugi falsifikovan. Ako bi se u ovom slučaju proveravao samo jedan deo novčanice, moglo bi se pogrešno zaključiti da je novčanica originalna. U stvari, ona to i jeste u tom delu, ali istovremeno postoji drugi deo koji je falsifikovan i pripojen (zalepljen) originalnom delu novčanice, tako da se u celini gledano radi o falsifikatu.
Radi lakšeg prepoznavanja navedenih i drugih karakteristika na falsifikovanoj novčanici, na sajtu Narodne banke Srbije dostupan je prikaz elemenata zaštite kod originalnih novčanica (cela apoenska struktura) s jasnim snimcima njihovih karakteristika.
Kod dinara najčešće se falsifikuju apoeni 2.000, 1.000 i 500 dinara. Kod evra to su apoeni od 200, 100 i 50 evra, a kod američkog dolara apoen od 100.
Prošle godine otkriveno je 3.011 komada falsifikata novčanica, od čega 1.985 komada dinarskih novčanica i 1.026 komada falsifikata stranih novčanica. U prvom tromesečju ove godine otkriveno je 1.059 komada falsifikata, od čega 514 dinarskih i 545 falsifikata stranih novčanica.
Podsećamo da Narodna banka Srbije tromesečno objavljuje izveštaje o otkrivenim falsifikovanim novčanicama (NBS | Izveštaj o otkrivenim falsifikovanim novčanicama (nbs.rs)).
Lice koje posumnja da poseduje lažni novac takav novac treba da preda bilo kojoj banci ili policijskoj stanici. Od banke ili policije dobija se potvrda s navođenjem valute, apoena i serijskog broja novčanice, koja se šalje Narodnoj banci Srbije radi ekspertize, kojom će se utvrditi da li je reč o originalnoj ili falsifikovanoj novčanici. Falsifikovane novčanice Narodna banka Srbije zadržava bez naknade, dok se originalne novčanice vraćaju njenom podnosiocu. U svakom slučaju, nezavisno od rezultata ekspertize, podnosilac novca će preko banke ili policije dobiti jedan primerak izveštaja o ekspertizi novca kako bi se lično uverio u njen rezultat. Lice koje je primilo novac u uverenju da je originalan, pa naknadno sazna da je falsifikovan i zatim ga pusti u opticaj kao pravi, čini krivično delo falsifikovanja novca, za koje je propisana kazna zatvora do tri godine ili novčana kazna.
Kabinet guvernera
