03.09.2025.
Amsterdam, 3. septembra 2025.
Poštovane kolege,
Pre svega da vam se predstavim, ja sam Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije u trećem mandatu, i ovo je moja trinaesta godina na tom mestu. Želim da istaknem da je ovaj NGFS forum za nas izuzetno važan, i moje prisustvo i prisustvo viceguvernera Ane Ivković su dokaz za to.
Mi iz Narodne banke Srbije pozdravljamo predložene strateške ciljeve NGFS-a jer su usmereni ka izgradnji kapaciteta.
Želim da se zahvalim svima, posebno Sekretarijatu NGFS-a i dr Sabini Mauderer, na svemu što su uradili, i to sa velikom strašću prema poslu. Bez strasti nema ni rezultata.
Vekovima smo uzimali prirodu i resurse zdravo za gotovo, ali sada smo došli do vremena posledica mnogih razarajućih aktivnosti i nedostatka delovanja.
Tokom narednih nekoliko minuta podeliću sa vama vodeće principe Narodne banke Srbije u vezi sa agendom za klimu i prirodu, kao i naše mišljenje o osnivanju evropske regionalne grupe NGFS-a.
Počeću sa opštim zaključkom da smo tokom skoro deset godina od prve UN konferencije o klimatskim promenama u Parizu krenuli sa početne tačke, ali ne tako brzo kao što smo želeli. Ali na tom putu smo naučili da nam treba fleksibilnost u realizaciji cilja koji ostaje nepromenjen – da do 2050. dostignemo nultu neto emisiju. I ovo je prva opšta poruka koju želim da istaknem – potrebna nam je jača posvećenost, ali i FLEKSIBILNOST u angažovanju na realizaciji agende vezane za klimu i prirodu.
Druga važna poruka je da, koliko god nam bili potrebni ambiciozni ciljevi, još je važnije da ti CILjEVI budu REALNI i OSTVARIVI. Da ti ciljevi budu prilagođeni stvarnim okolnostima kako ne bi ostali samo neki broj na papiru koji ćemo menjati po volji. Predložene izmene regulativa i direktiva EU u vezi sa klimom idu u tom pravcu i to je pristup koji bi trebalo da pratimo.
Takođe su nam potrebne institucije koje imaju NEZAVISNOST – de facto i de jure. Ne želimo da ciljevi vezani za klimatske promene budu povučeni sa agende od strane glasne, ali uticajne manjine, posebno onih koji su najviše koristi izvukli iz industrija koje imaju jako negativan uticaj na životnu sredinu, često povezan sa zagađenjem. Onih koji će najviše izgubiti od zelene tranzicije.
Zato evropski region može da predvodi ovu tranziciju. Zaostajemo za nekim regionima kada je reč o inovacijama, ali je Evropa daleko ispred kada je u pitanju uređena zelena tranzicija. Nastavak strateške podrške s najvišeg nivoa biće najvažniji za dalje pokretanje agende za ublažavanje klimatskih promena i zaštitu životne sredine.
Važan preduslov za održive rezultate je i aktivno uključivanje SVIH INSTITUCIJA I SVIH UČESNIKA. Vlade su obavezne da deluju, ali i kompanije i stanovništvo takođe. Kompanije treba da nauče da gledaju dalje od kratkoročnog horizonta kada procenjuju zelene i čiste projekte koji obično zahtevaju veća ulaganja u prvoj fazi, ali donose i veći profit. Kao što je Adam Smit rekao: „Pekar ne peče hleb zato što želi da nas nahrani, već zato što želi da ostvari profit”. Kompanije treba da ulože svoj novac, ili bolje rečeno – da investiraju u svoju budućnost, ali mi moramo glasno da objašnjavamo isplativost „pravljenja tog hleba” na srednji i dugi rok.
Podjednako je važno u današnjem svetu brzih promena imati stručnu, ali jednostavnu komunikaciju o uticaju klimatskih rizika na BDP. Svi znamo da su centralne banke veoma dobro osposobljene za taj posao. Razvili smo odlične analitičke instrumente, a sada moramo češće da delimo rezultate naših analiza i da ih javno saopštavamo – kao što ste i vi rekli: transparentno. Svako od nas, u svakoj prilici koja se ukaže.
Dugoročni klimatski scenario NGFS-a sa novom funkcijom štete, koja pokazuje još veći uticaj klimatskih promena na BDP nego što se ranije procenjivalo, odličan je alat za to. Kratkoročni klimatski scenariji za centralne banke i supervizore takođe. Ali moramo delovati zajedno i staviti sve to u kontekst razarajućih efekata na radna mesta, plate, cene nekretnina, ukupnu inflaciju, kupovnu moć... tako da to može da razume svaki pojedinac.
Da rezimiram. Činjenica je da kasnimo i da ne možemo da vratimo vreme unazad. Tu privilegiju nemamo. Ali moramo da sarađujemo zajedno, uz uključivanje svih institucija. Nisu nam potrebni neki VELIKI i složeni klimatski planovi i zakoni, već pojednostavljeni, realni i održivi okviri. Takođe nam je potrebna fleksibilnost u osmišljavanju budućih instrumenata i mera. Imamo evropski okvir koji nas vodi, a imamo i naše nacionalne planove koje treba da sledimo.
Što se tiče evropske regionalne grupe – verujem da statistika NGFS-a potvrđuje da su evropske zemlje najviše angažovane u ovom formatu umrežavanja. Činjenica da se skoro 45% članstva odnosi na evropske zemlje jasan je znak da već imamo snažan angažman od strane evropskih članica. Za zemlje kandidate za članstvo u EU – kao što je moja Srbija – evropska regionalna grupa može biti veoma dobra platforma za informisanje o planovima i implementaciji klimatske agende EU, kako bismo bili što bolje pripremljeni kada postanemo članice.
Drage kolege,
Mnogo puta u životu sve je izgledalo gotovo beznadežno, kao u vreme COVID-a – ali se život uvek neizbežno vraćao u normalu. Nikada istu, ali ipak normalu. Ono što je uništeno se obnovi, ono što je slomljeno se popravi, ali je cena mogla biti mnogo manja. Imamo obavezu da jasno komuniciramo o ogromnim gubicima koji nastaju zbog neizvršavanja klimatskih mera. Moramo da idemo izvan naših zakonom propisanih funkcija – i da okupimo sve institucije da rade na ovom zajedničkom zadatku, umesto da gubimo energiju na nekoordinisane aktivnosti.
Naša lična mišljenja o različitim oblastima se razlikuju, ali je potreba za ozbiljnim delovanjem po klimatskim pitanjima nesporna. Dakle, imamo dobru polaznu osnovu i hajde da nastavimo da je koristimo – ali glasnije.
Sabina, verujem u Vas i Vaše liderstvo u ovom poslu. Hvala vam na strpljenju.
Kabinet guvernera
