01.10.2025.
Pitanja: Kolike su zlatne rezerve Srbije trenutno? Gde se kupuju i koliko su povećane? Gde su nekada bile naše zlatne rezerve, da li su sve vraćene u Srbiju i kada? Da li je uvezeno poslednjih pet tona kupljenih prošle godine ili kada se namerava uvoz? Gde se inače čuvaju zlatne rezerve? Zašto je Srbija promenila strategiju kada je reč o držanju zlata u zemlji ili u inostranstvu? Zašto je bolje zlato držati u zemlji nego u inostranstvu? Zašto su važne nacionalne rezerve zlata, čemu služe? Građane često zanima da li je naše zlato zaista sigurno i šta znači kada država povećava rezerve – koliko to utiče na ekonomsku stabilnost i poverenje.
Da li građani prate politiku države kada odlučuju da li da ulažu u zlato i može li to uticati na njihovo poverenje u zlato kao ličnu investiciju? Da li Srbija kupuje zlato od kompanije Ziđin? Da li je domaće zlato povoljnije? Šta pokazuju poslednji podaci Svetskog saveta za zlato – kolike su rezerve Srbije u odnosu na zemlje Balkana i druge evropske zemlje? Kada se kupuje zlato za rezerve, da li se vodi računa o ceni (tajming kupovine), ili je to više strateška odluka bez obzira na trenutnu cenu? Da li se planira dalje povećanje učešća zlata u ukupnim deviznim rezervama i postoji li cilj (npr. određena količina, procenat)?
Odgovor: Zlatne rezerve Narodne banke Srbije iznose rekordnih 51,7 tona, što je za 3,5 tona više nego krajem 2024, dok je u odnosu na kraj jula 2012. godine količinski preko tri puta više (tada su težile manje od 15 tona). Vrednost zlatnih rezervi iznosi oko 5,3 milijarde evra. Tokom 2025. godine vrednosno su povećane za 1,4 milijarde evra, dok je njihova vrednost gotovo devet puta viša nego krajem jula 2012. godine (kada je iznosila 0,6 milijardi evra). Učešće zlatnih rezervi u ukupnim deviznim rezervama zemlje iznosi oko 18%, što je trostruko više od njihovog učešća krajem jula 2012. Devizne rezerve Narodne banke Srbije, uključujući i zlato, iznose 29,2 milijarde evra na dan 24. 9. 2025. godine. Narodna banka Srbije kupuje monetarno zlato u obliku zlatnih poluga najvišeg kvaliteta na redovnoj osnovi iz domaće proizvodnje – od kompanije Ziđin Koper iz Bora (prethodno RTB Bor), kao i s vremena na vreme na međunarodnom tržištu. Tokom 2025. godine od kompanije Ziđin Koper kupljeno je 276 poluga zlata težine 3,5 tona, čime je već sada premašen godišnji rekord iz 2024. godine, koji je iznosio 3,2 tone. Narodna banka Srbije je od avgusta 2012. godine do sada kupila 36,8 tona zlata, od čega se nešto manje od polovine (46%, tj. oko 17 tona) odnosi na kupovine na međunarodnom tržištu dok se 54% (nešto ispod 20 tona) odnosi na kupovine iz domaće proizvodnje, koje su naročito izražene poslednje dve godine. Kupovina zlatnih poluga iz domaće proizvodnje obavlja se po tržišnim uslovima (s obzirom na to da i te poluge po svojoj finoći/čistoći i drugim karakteristikama odgovaraju najvišim međunarodnim standardima), i to iz dinara, čime se uvećavaju ne samo zlatne rezerve već i celokupne devizne rezerve kojima upravlja Narodna banka Srbije, za razliku od kupovine na međunarodnom tržištu, koja se obavlja iz deviza u okviru deviznih rezervi, pa prilikom te kupovine dolazi samo do promene njihove strukture. Sve zlato Narodna banka Srbije čuva u svojim trezorima, izuzev pet tona zlata kupljenih u julu 2024. godine, koje su trenutno još uvek na posebnom računu Narodne banke Srbije kod centralne banke Švajcarske u Bernu. Narodna banka Srbije je prve kupovine na međunarodnom tržištu obavila u oktobru 2019. godine (devet tona) i novembru 2020. godine (tri tone zlata) i sredinom 2021. godine sve zlato koje je posedovala u inostranstvu (navedenih 12 tona i jednu tonu preostalu iz sukcesije koja je stajala kod Banke Engleske) vratila je u svoje trezore. Početkom jula 2024. Narodna banka Srbije je kupila još pet tona zlata u inostranstvu. Sve ove kupovine zlata (koje ima međunarodni LGD standard kvaliteta) obavljane su preko jedne od najkredibilnijih međunarodnih institucija – Banke za međunarodna poravnanja (BIS) iz Bazela. Sve odluke o kupovini zlata na međunarodnom tržištu, kao i potrebi da to zlato prebaci u svoje trezore, Narodna banka Srbije procenjuje na bazi analiza svih faktora koji na to mogu uticati, od globalne geopolitičke i ekonomske situacije, preko troškova i uslova držanja, do mogućnosti raspolaganja tim sredstvima. Zlato koje je od 2019. zaključno s 2024. godinom kupljeno u inostranstvu, usled rasta cene zlata na međunarodnom tržištu, povećalo je svoju vrednost i vrednost deviznih rezervi Srbije za preko milijardu dolara, odnosno u proseku je udvostručilo svoju vrednost.
Srbija nije promenila strategiju držanja zlata, nego su međunarodne okolnosti i pojačana globalna neizvesnost uslovile takve aktivnosti. Sredinom 2021. godine Narodna banka Srbije je, u ambijentu pojačane globalne neizvesnosti, a u skladu s praksom repatrijacije zlata i drugih centralnih banaka – poput nemačke, holandske, austrijske, poljske, mađarske i rumunske centralne banke – unela u zemlju, odnosno u svoje trezore, svih 13 tona zlata koje su do tada držane u inostranstvu. Vraćanjem zlata u zemlju Narodna banka Srbije je nastojala da poveća raspoloživost i sigurnost zlatnih rezervi u periodima globalne krize i neizvesnosti. Geopolitički rizici, ali i istorijsko iskustvo iz pojedinih ranijih perioda, svakako su delom uticali na ovu odluku, s tim što je taj trend repatrijacije vezan i za druge centralne banke. S druge strane, prednost držanja zlatnih rezervi u nekom od etabliranih trgovačkih centara (BoE, njujorški FED, Banque de France, Švajcarska, itd.) ogleda se prevashodno u likvidnosti tog dela zlatnih rezervi, pošto je moguća promptna prodaja za slučaj neophodnosti. Ovde treba imati u vidu činjenicu da zlato čini samo deo deviznih rezervi Narodne banke Srbije (oko 18%), dok ostatak čine druge, vrlo likvidne klase aktive. Imajući u vidu da Narodna banka Srbije upravlja deviznim rezervama poštujući načela likvidnosti i sigurnosti, likvidnost deviznih rezervi, neophodna za obavljanje mandata Narodne banke Srbije, uvek je obezbeđena. Zlato istorijski ima ulogu sigurne aktive, što naročito dolazi do izražaja u periodima pojačanih neizvesnosti i krize, a često služi i kao oblik zaštite od inflacije na duži rok. S obzirom na to da je na ovaj oblik aktive teže uticati politikom kamatnih stopa različitih monetarnih vlasti, zlato kao klasa aktive omogućuje smanjenje rizika i očuvanje vrednosti investicija. Niska korelacija zlata s tradicionalnim oblicima aktive, a naročito s valutama poput američkog dolara, čini ovaj plemeniti metal korisnom aktivom u svrhu dodatne diversifikacije ukupnih ulaganja. S druge strane, zlato nije kamatonosni oblik aktive, odlikuje ga veća volatilnost cene i nešto niža likvidnost od nekih tradicionalnih klasa aktive, zbog čega se u rezervama centralnih banaka nalazi kao jedna od mnogih klasa aktive u okviru procesa diversifikacije ulaganja. U glavne razloge za povećanje deviznih rezervi mogu biti uključeni sledeći faktori:
Kao i mnoge druge centralne banke, vraćanjem zlata u zemlju Narodna banka Srbije je nastojala da poveća raspoloživost i dostupnost svojih zlatnih rezervi u periodima različitih globalnih kriza i neizvesnosti koje su prisutne poslednjih godina. Povratak zlatnih rezervi jača ekonomski suverenitet, otpornost finansijskog sistema i povećava psihološko poverenje i investitora i građana. Kako se radi o strateškom potezu, a ne meri koja odmah menja svakodnevni život, direktni efekti na privredu i građane nisu veliki, posebno u kratkom roku, te ih privreda i građani osećaju uglavnom posredno (kroz veću stabilnost sistema, jačanje poverenja u valutu i državu, …), a ne kroz trenutne materijalne koristi.
Narodna banka Srbije na domaćem i međunarodnom tržištu kupuje tzv. monetarno zlato u formi zlatnih poluga, obično težine oko 12,5 kilograma, najveće čistoće/finoće (od 99,5% do 99,99%) i po jasno definisanim karakteristikama, odnosno ne trguje investicionim zlatom. I sam Zakon o Narodnoj banci Srbije uređuje monetarno zlato, tj. zlato koje je sastavni deo deviznih rezervi Narodne banke Srbije kao centralne banke, ali ne i investiciono zlato (u obliku novčića, pločica i poluga težine do 1 kg) i njegovu trgovinu u zemlji.
Narodna banka Srbije nije nadležna za pitanje prometa investicionim zlatom, niti je uključena u kontrolu i nadzor ovih poslova, stoga ne raspolaže traženim podacima o ulaganju stanovništva u zlato.
Narodna banka Srbije zlato uglavnom nabavlja iz domaćih izvora na redovnoj osnovi (iako je bila prisutna i na međunarodnom tržištu). Proizvodnja zlata iz domaćih izvora u poslednje vreme znatno je povećana i Narodna banka Srbije je otkupila sve ponuđeno zlato od proizvođača u skladu s pravom preče kupovine. Kontinuiranom kupovinom zlata na domaćem tržištu Narodna banka Srbije ne samo da doprinosi dodatnoj diversifikaciji strukture deviznih rezervi već ih i uvećava, jer plaćanja zlatnih poluga obavlja iz dinara, a ne iz deviza kao u slučaju kupovine na međunarodnom tržištu (kada se nivo deviznih rezervi ne menja, već samo njihova struktura). Od početka 2025. godine od kompanije Ziđin Koper kupljeno je 276 poluga zlata težine 3,5 tona, čime je već sada premašen godišnji rekord iz 2024. godine.
Prema podacima Svetskog saveta za zlato (World Gold Council – WGC), Srbija se po količini zlata u svojim deviznim rezervama nalazi na 55. mestu u svetu. Kada se posmatraju samo države, isključujući međunarodne finansijske institucije i organizacije (MMF, ECB i BIS), Srbija se nalazi na 52. mestu u svetu. U neposrednom graničnom okruženju Srbije veće rezerve zlata u svojim deviznim rezervama imaju Mađarska (110 tona) i Rumunija (104 tone), dok u odnosu na ostale zemlje iz okruženja Srbija ima veće rezerve zlata. Detaljnije informacije koje se redovno ažuriraju (uz prethodnu besplatnu registraciju) mogu se naći na zvaničnoj internet prezentaciji Svetskog saveta za zlato.
Narodna banka Srbije zlato iz domaće proizvodnje kupuje od kompanije Ziđin Koper na redovnoj osnovi, što znači da su kupovine relativno ravnomerno raspoređene tokom cele godine, a cena se bazira na tržišnim cenama, odnosno referentnim cenama zlata na međunarodnom tržištu, npr. Londonskoj berzi zlata. S druge strane, zlato koje je kupljeno na međunarodnom tržištu kupljeno je po ceni koja je više nego dvostruko niža od sadašnje tržišne cene. Narodna banka Srbije kontinuirano prati kretanja na međunarodnom finansijskom tržištu, a u sklopu toga i tržište zlata kao jedne od klasa aktive. Sve investicione odluke, pa i ona o investiranju u zlato, donose se uz detaljnu analizu tekućih i očekivanih kretanja na tržištu i iz ugla celokupnih deviznih rezervi, imajući u vidu njihovu ulogu i mandat Narodne banke Srbije utvrđen Zakonom o Narodnoj banci Srbije. Sa stanovišta Narodne banke Srbije, učešće zlata u strukturi deviznih rezervi generalno je deo procesa diversifikacije, posebno imajući u vidu ulogu zlata kao sigurne aktive, nepostojanje rizika neispunjenja obaveza druge strane i njegovu ulogu kao oblika zaštite od inflacije na duži rok.
Kabinet guvernera
