30.12.2025.

Saopštenje o rezultatima rada Narodne banke Srbije u 2025. godini

• Inflacija je u granicama cilja Narodne banke Srbije (3 ± 1,5%), gde će, prema našim projekcijama, ostati i u srednjem roku.
  • Duže od deset godina inflacija u Srbiji uporediva je sa inflacijom u zemljama regiona sa istim režimom monetarne politike.
  • I finansijski sektor očekuje da će inflacija ostati unutar granica cilja, o čemu svedoče kratkoročna i srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora, koja su ostala usidrena i tokom 2025. godine.
• I u 2025. održali smo relativnu stabilnost dinara prema evru.
  • Kurs dinara prema evru gotovo je nepromenjen (promena za svega 0,3%), i pored značajnih izazova s kojima smo se suočavali.
• Bruto devizne rezerve iznosile su 29,4 milijarde evra na kraju novembra 2025. godine.
• Zlato u deviznim rezervama u 2025. godini nastavili smo da uvećavamo – ukupno za oko 4,3 tone, na rekordne 52,4 tone na kraju novembra 2025. godine.
  • Uz rast cene zlata na svetskom tržištu, vrednost zlatnih rezervi dostigla je novi rekord od 6,1 milijarde evra, što predstavlja 20,8% deviznih rezervi na kraju novembra 2025. godine.
• Dinarska štednja je i u 2025. godini nastavila da raste – za 15,2 milijarde dinara (8%), na preko 206 milijarde dinara na kraju novembra 2025. godine.
• U 2025. godini omogućeno je i prihvatanje Discover kartica na DinaCard prihvatnoj mreži. Nastavljeno je i sa širenjem prihvatne mreže UnionPay kartica izdatih u inostranstvu u DinaCard prihvatnoj mreži. U 2025. godini značajno je povećan broj prodajnih mesta na kojima je omogućeno podizanje gotovine uz kupovinu DinaCard karticama – usluga „Podigni dinare”.
• Očuvali smo kreditni rejting kod sve tri rejting agencije, uključujući i investicioni rang, koji je Srbiji u 2024. godini dodelila agencija Standard & Poor’s. Takvom rezultatu bitno su doprineli i visoke devizne rezerve, odgovorno vođenje monetarne politike i stabilan i otporan finansijski sektor.
• U odnosu na jun 2024. godine, kada smo započeli sa ublažavanjem monetarne politike, kamatne stope na dinarske kredite stanovništvu smanjene su dodatno za 3,4 p.p., na 8,3% u novembru 2025. godine, dok su kamatne stope na dinarske kredite privredi u istom periodu smanjene za 1,3 p.p., na 6,8%.
• Kao rezultat primene novog Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga:
  • nominalne kamatne stope na dug po kreditnoj kartici fizičkih lica smanjene su sa 21,5% krajem 2024. na 14,5% u novembru ove godine;
  • nominalne kamatne stope na minus po tekućem računu fizičkih lica smanjene su sa 27,8% krajem 2024. na 17,1% u novembru ove godine;
  • kamatne stope na stambene kredite ograničene su na nivou od 5% u 2025. godini, pri čemu se kreću i ispod tog nivoa (4,4% u novembru).
• Zaposlenima i penzionerima s redovnim mesečnim primanjima do 100.000 dinara banke su ponudile potrošačke i gotovinske kredite u dinarima, kao i stambene kredite pod povoljnijim uslovima, u skladu sa supervizorskim očekivanjima Narodne banke Srbije.
  • Od septembra 2025. godine banke su odobrile oko 180.000 gotovinskih i potrošačkih kredita, kredita za refinansiranje ovih kredita i stambenih kredita po povoljnijim uslovima, u ukupnom iznosu od oko 143 milijarde dinara.
• S ciljem zaštite interesa građana i sprečavanja psiholoških pritisaka na devizno tržište, doneli smo privremenu meru kojom se ukida mogućnost naplate provizije u menjačnicama prilikom otkupa i prodaje efektive građanima. Preduzeli smo i mere kojima smo obezbedili da kanali snabdevanja ovlašćenih menjača efektivnim stranim novcem funkcionišu nesmetano i u uslovima povećane tražnje, a zajedničko delovanje regulatora i tržišnih učesnika doprinelo je smirivanju situacije i očuvanju uravnoteženosti menjačkog tržišta.

• Banke su obavezane da primene razumne mere koje korisniku olakšavaju otplatu kredita ako u toku trajanja ugovornog odnosa nastupe okolnosti koje korisnika dovode u teško imovinsko stanje ili druge bitne okolnosti na koje korisnik ne može da utiče.
• Odbor izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda, između ostalog, u toku 2025. godine ocenio je i sledeće: „Promišljene makroekonomske politike Srbije i snažna saradnja s Međunarodnim monetarnim fondom donele su impresivne rezultate. Visok nivo deviznih rezervi, visoki depoziti države, kao i otporan i dobro kapitalizovan bankarski sektor, pružaju važnu podršku u savladavanju aktuelnih izazova. Fiskalna disciplina se strogo održava, a monetarna politika ostaje oprezna, čime se čuva kredibilitet ekonomskih politika. Nastavak oprezne monetarne politike i otporan finansijski sektor ostaće važan oslonac u periodu pojačane neizvesnosti”.
• Guverneru Narodne banke Srbije Jorgovanki Tabaković u oktobru je na ceremoniji u Vašingtonu uručena ocena „A–” od svetskog finansijskog časopisa Global Finance, u okviru izveštaja Ocena rada guvernera centralnih banaka u 2025. (Central Banker Report Cards 2025). Magazin Global Finance objavio je krajem avgusta imena guvernera centralnih banaka koji su dobili najviše ocene, „A+”, „A” ili „A–” (po abecednom redu zemalja, na engleskom jeziku). Ocene su date na skali od „A+” do „F” za uspeh u oblastima kao što su kontrola inflacije, ostvarivanje ciljeva privrednog rasta, stabilnost valute, upravljanje kamatnim stopama i politička nezavisnost. („A” označava izuzetne rezultate, dok „F” predstavlja potpuni neuspeh.)

„Svi rezultati koji su u koordinaciji s drugim nosiocima ekonomske politike u našoj zemlji, ostvareni i u izuzetno izazovnoj 2025. godini, jesu potvrda dobrih makroekonomskih politika. I u 2025. godini rejting agencije su među ključne faktore koji doprinose povoljnoj oceni kreditnog rejtinga Srbije isticale visoke devizne rezerve, očuvanu relativnu stabilnost kursa dinara prema evru, odgovorno vođenje monetarne politike i stabilan i otporan finansijski sektor. Očekivano kretanje inflacije unutar granica cilja Narodne banke Srbije (3 ± 1,5%) i u srednjem roku, koje projektuju Narodna banka Srbije, Međunarodni monetarni fond, rejting agencije, kao i drugi važni činioci međunarodnog ekonomskog sistema, govori u prilog nastavka odgovornog vođenja politika, dok rezerve koje smo izgradili ostaju garant stabilnosti i u narednom periodu”, zaključila je guverner Jorgovanka Tabaković.

Inflacija u granicama cilja Narodne banke Srbije

1. Duže od deset godina inflacija u Srbiji uporediva je sa inflacijom u zemljama regiona sa istim režimom monetarne politike.
2. Inflacija je spuštena u granice cilja Narodne banke Srbije (3 ± 1,5%), gde će, prema našim projekcijama, ostati i u srednjem roku.
3. U septembru 2025. godine međugodišnja inflacije je značajno usporila na nivo ispod centralne vrednosti cilja, koji iznosi 3%. Tome je doprinela primena Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe, kojom su ograničene trgovinske marže u veletrgovini i maloprodaji, kao i usporavanja bazne inflacije na oko 4% međugodišnje, na koju mere monetarne politike imaju najveći uticaj.

Usidrena inflaciona očekivanja

1. Srednjoročna i kratkoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora ostala su usidrena unutar granica cilja Narodne banke Srbije i tokom 2025. godine.
2. I usidrenost inflacionih očekivanja potvrđuje poverenje tržišnih subjekata u mere monetarne politike i kredibilitet Narodne banke Srbije.

Očuvali smo relativnu stabilnost kursa dinara prema evru

• I u 2025. godini očuvali smo relativnu stabilnost kursa dinara prema evru (promena za svega 0,3%), i pored izazova s kojima smo se suočavali početkom, a u većoj meri i krajem godine.
• Narodna banka Srbije je i ove godine ostala čvrsto posvećena održavanju relativne stabilnosti deviznog kursa, kako u uslovima preovlađujućih faktora na strani ponude deviza sredinom godine, kada je kupovala devize, tako i u uslovima dominacije faktora na strani tražnje za stranom valutom početkom i krajem godine, kada je pretežno prodavala devize.
• Po osnovu intervencija na deviznom tržištu, Narodna banka Srbije je ove godine, zaključno s novembrom, neto kupila 145 miliona evra radi održavanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evru.
• U uslovima izraženih neopravdanih pritisaka na devizno tržište od kraja novembra, izazvanih psihološkim faktorima, Narodna banka Srbije je bez odlaganja reagovala – kako deviznim intervencijama u vidu prodaje deviza tako i aktivnostima usmerenim na obezbeđenje nesmetanog funkcionisanja kanala snabdevanja tržišta stranom efektivom i drugim merama s ciljem zaštite interesa građana i finansijske stabilnosti Republike Srbije.

Očuvali smo visok nivo i adekvatnu strukturu deviznih rezervi

1. Bruto devizne rezerve, prema poslednjim zvaničnim podacima s kraja novembra, iznose 29,4 milijarde evra
2. Zlato u deviznim rezervama u 2025. godini nastavili smo da uvećavamo – za 4,3 tone na kraju novembra 2025. godine, kupovinom zlata iz domaće proizvodnje.
3. Veća količina, uz rast cene zlata na svetskom tržištu, povećala je vrednost zlatnih rezervi na 6,1 milijardu evra, što je 20,8% ukupnih deviznih rezervi na kraju novembra 2025. godine.

Očuvan kreditni rejting kod sve tri kreditne rejting agencije

• Uprkos izraženoj neizvesnosti u međunarodnom i domaćem okruženju, u 2025. godini očuvali smo kreditni rejting na nepromenjenom nivou kod sve tri rejting agencije. To se odnosi i na kreditni rejting investicionog ranga, koji je u 2024. godini Srbiji dodelila agencija Standard & Poor’s.
• Među ključne faktore koji doprinose povoljnoj oceni kreditnog rejtinga agencije ubrajaju i visoke devizne rezerve, očuvanu relativnu stabilnost kursa dinara prema evru, odgovorno vođenje monetarne politike i stabilan i otporan finansijski sektor.

Nastavljen rast dinarske štednje

• Dinarska štednja je i u 2025. zabeležila dodatni rast za 15,2 milijarde dinara (za 8%), dostigavši nivo od preko 206 milijardi dinara na kraju novembra 2025. godine, što je pokazatelj očuvanog poverenja u dinar i bankarski sistem.

Još povoljnijim uslovima finansiranja nastavljena je podrška povećanim izvorima finansiranja potrošnje i investicija

• Prethodno ublažavanje monetarne politike Narodne banke Srbije, zajedno s preduzetim dodatnim setom prudencijalnih mera podrške građanima tokom 2025. godine, donelo je dalji pad kamatnih stopa na dinarskom tržištu kredita.
  • U odnosu na jun prošle godine, kada smo započeli sa ublažavanjem monetarne politike, kamatne stope na dinarske kredite stanovništvu smanjene su za 3,4 p.p., na 8,3% u novembru, dok su kamatne stope na dinarske kredite privredi u istom periodu smanjene za 1,3 p.p., na 6,8%.
• Obezbeđeni povoljniji uslovi finansiranja pozitivno su uticali na rast kreditne aktivnosti (14,0% međugodišnje u novembru 2025. godine), čime je i kroz ovaj kanal nastavljena podrška povećanim izvorima finansiranja potrošnje i investicija.

• Podršku raspoloživom dohotku građana obezbedili smo i trajnim uređenjem nivoa maksimalnih nominalnih kamatnih stopa i efektivnih kamatnih stopa kroz novi Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Na ovaj način kamatne stope zavise od tržišnih uslova, ali se sprečava odobravanje kredita po neopravdano visokim kamatnim stopama, kao i snažan rast usled eksternih šokova. Kao rezultat primene ovog zakona:
  1. nominalne kamatne stope na dug po kreditnoj kartici fizičkih lica smanjene su sa 21,5% krajem 2024. na 14,5% u novembru ove godine;
  2. nominalne kamatne stope na minus po tekućem računu fizičkih lica smanjene su sa 27,8% krajem 2024. na 17,1% u novembru ove godine;
  3. kamatne stope na stambene kredite ograničene su na nivou od 5% u 2025. godini, pri čemu se kreću i ispod tog nivoa (4,4% u novembru).

Međunarodni monetarni fond u 2025. godini – dobre makroekonomske politike u Srbiji donele su impresivne rezultate

• U decembru 2024. godine Međunarodni monetarni fond je po treći put Srbiji odobrio nefinansijski savetodavni Instrument za koordinaciju politika namenjen zemljama koje sprovode dobru ekonomsku politiku.
• Oba razmatranja sprovođenja ekonomskog programa u okviru tog instrumenta u toku 2025. godine uspešno su sprovedena.
• Nakon prvog razmatranja sprovođenja ekonomskog programa, Odbor izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda, između ostalog, zaključio je: „Promišljene makroekonomske politike Srbije i snažna saradnja s Međunarodnim monetarnim fondom donele su impresivne rezultate. Dobrim makroekonomskim politikama podržana je otpornost privrede Srbije i Srbija je dobro pozicionirana za upravljanje potencijalnim šokovima u uslovima neizvesnog globalnog okruženja. Zahvaljujući i tome, Srbija je 2024. godine prvi put dobila investicioni kreditni rejting”.
• Nakon drugog razmatranja sprovođenja ekonomskog programa, Odbor izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda, između ostalog, zaključio je: „Uspešnim vođenjem makroekonomske politike Srbija je izgradila rezerve koje omogućavaju efikasno suočavanje sa izazovima. Visok nivo deviznih rezervi, visoki depoziti države, kao i otporan i dobro kapitalizovan bankarski sektor, pružaju važnu podršku u savladavanju aktuelnih izazova. Fiskalna disciplina se strogo održava, a monetarna politika ostaje oprezna, čime se čuva kredibilitet ekonomskih politika. Nastavak oprezne monetarne politike i otporan finansijski sektor ostaće važan oslonac u periodu pojačane neizvesnosti”.

Prudencijalne mere Narodne banke Srbije iz 2025. godine od neposrednog interesa za građane

Propisi koje je u oblasti poslovanja banaka donosila Narodna banka Srbije i supervizorske aktivnosti koje smo preduzimali u 2025. godini bile su posebno usmerene na zaštitu standarda građana, a naročito onih s nižim primanjima. Svaka doneta mera i njeni potencijalni efekti pažljivo su analizirani, uz vođenje računa o tome da se njima unapredi dostupnost i kvalitet finansijskih usluga, a da stabilnost bankarskog sektora ne bude dovedena u pitanje.

• Podržan je državni program stambenih kredita za mlade kroz omogućavanje olakšane kupovine prve stambene nepokretnosti, uz učešće klijenta od svega 1% (umesto dosadašnjih 20% ili 10%), imajući u vidu da su stambeni krediti u okviru ovog programa obezbeđeni garancijama Republike Srbije uz povoljnije uslove otplate.
• Od početka primene Zakona o utvrđivanju garantne šeme i subvencionisanju dela kamate kao mera podrške mladima u kupovini prve stambene nepokretnosti banke su odobrile skoro 4.400 kredita iz ove garantne šeme, u ukupnom iznosu od preko 40 milijardi dinara (344 miliona evra).
• Na sveobuhvatan i sistemski način dugoročno je rešeno pitanje ograničenja kamatnih stopa na sve kreditne proizvode građana.
• U okviru podrške merama države za unapređenje životnog standarda građana, bankama su izneta supervizorska očekivanja da svoje aktuelne ponude ažuriraju tako da zaposlenima i penzionerima s redovnim mesečnim primanjima do 100.000 dinara ponude potrošačke i gotovinske kredite u dinarima, kao i stambene kredite pod povoljnijim uslovima. Sve banke su postupile u skladu sa iznetim očekivanjima, a mnoge od njih su građanima ponudile i povoljnije uslove.
  • Od septembra 2025. godine banke su odobrile oko 180.000 gotovinskih i potrošačkih kredita, kredita za refinansiranje ovih kredita i stambenih kredita po povoljnijim uslovima, u ukupnom iznosu od oko 143 milijarde dinara.
• Trajno je pojednostavljeno odobravanje dinarskih potrošačkih kredita male vrednosti (do 150.000 dinara s rokom dospeća do tri godine i efektivna kamatna stopa od 0%) i manje rizičnosti, čime se građanima dodatno olakšava pristup finansiranju.
• Preko 6.100 fizičkih lica, u ukupnom iznosu od 4,7 milijardi dinara, iskoristilo je olakšicu u vidu restrukturiranja gotovinskih, potrošačkih i sličnih kredita na rokove otplate tri godine duže od redovnog režima, što je pomoglo da se smanji opterećenost njihovih budžeta.

Očuvali smo finansijsku stabilnost

• I tokom 2025. godine zadržana je:
  • visoka adekvatnost kapitala bankarskog sektora (pokazatelj adekvatnosti kapitala od skoro 21%),
  • povoljna struktura kapitala – oko 92% čini najkvalitetniji osnovni akcijski kapital,
  • visoka likvidnost bankarskog sektora – svi relevantni pokazatelji i dalje beleže dvostruko veće vrednosti od minimalno propisanih.
• Poboljšan je kvalitet kreditnog portfolija bankarskog sektora – učešće problematičnih kredita je na istorijskom minimumu od 2,14%.
• Ostvaren je i rast svih relevantnih parametara na tržištu osiguranja:
  • U prva tri tromesečja 2025. godine bilansna suma povećana je za 6,5% (na 444,1 milijardu dinara), kapital za 10%, tehničke rezerve za 3,2%, a ukupna premija osiguranja za 8,5% (na 143,8 milijardi dinara) u odnosu na kraj istog perioda prethodne godine.
  •  U odnosu na period pre deset godina – kapital, ukupna imovina, tehničke rezerve i ukupna premija osiguranja više su nego udvostručeni, što je uticalo i na pozitivan trend premije po stanovniku.
• Sektor dobrovoljnih penzijskih fondova tokom 2025. godine poslovao je stabilno, uz konstantan rast najvažnijih pokazatelja poslovanja.
  • Neto imovina fondova na kraju trećeg tromesečja 2025. godine u iznosu od 65,2 milijarde dinara veća je za 9,0% međugodišnje.
  • Učešće korisnika usluga penzijskih fondova u ukupnom broju zaposlenih lica u Srbiji iznosilo je 9,8%.

Zaštita i nova prava korisnika finansijskih usluga

Novim Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga, između ostalog, uvedeno je ograničenje kamatnih stopa s ciljem sprečavanja previsokih cena kredita.

Banke su obavezane da primene razumne mere koje korisniku olakšavaju otplatu kredita ako u toku trajanja ugovornog odnosa nastupe okolnosti koje korisnika dovode u teško imovinsko stanje ili druge bitne okolnosti na koje korisnik ne može da utiče.

• Do 15. decembra 2025. godine Narodna banka Srbije rešila je 2.425 pritužbi korisnika, od čega se najveći broj odnosio na postupanje banaka (70,5%). Rešeno je 1.710 pritužbi na postupanje banaka, od kojih je 47,3% bilo osnovano.
  • U tom periodu, finansijski efekat za korisnike u postupcima po pritužbama iznosi preko 66 miliona dinara, dok je na osnovu postupaka posredovanja ostvaren efekat od oko 8,4 miliona dinara.
• I u kontrolnim postupcima ostvareni su materijalni efekti za korisnike, pri čemu se, nakon utvrđivanja određene nepravilnosti, često sistemske, bankama nalaže njeno otklanjanje prema svim korisnicima na koje se ona odnosi.
  • Finansijski efekat koji je za korisnike tako ostvaren u kontrolnim postupcima ove godine iznosio je preko 2,7 miliona dinara.
  • Mere koje je u ovim postupcima donela Narodna banka Srbije ne odnose se samo na materijalno obeštećenje korisnika već i na naloge preko kojih se sprečavaju buduće nepravilnosti i preventivno deluje na bankarsko tržište.
• Po osnovu drugih mera koja je preduzela Narodna banka Srbije, za korisnike je ostvaren finansijski efekat u iznosu od preko 7,1 miliona dinara.
• Po osnovu aktivnosti Narodne banke Srbije u prethodnim godinama, veliki broj korisnika kredita koji ih prevremeno otplaćuje ostvario je određeno umanjenje preostalog iznosa duga.

Učinjen važan iskorak ka daljem unapređenju platnih usluga – Srbija postala članica SEPA

• Dana 22. maja 2025. godine Republika Srbija je zvanično postala 41. članica Jedinstvenog područja za plaćanja u evrima – SEPA. Pristupanje području SEPA važan je korak u procesu ekonomske integracije naše zemlje sa Evropskom unijom, kao i sa ekonomijama Zapadnog Balkana. Ovim korakom završena je prva faza procesa pristupanja i naša zemlja se svrstala u društvo država i teritorija koje primenjuju jedinstvene standarde za plaćanja u evrima, čime se otvaraju nove mogućnosti za građane i privredu u oblasti prekograničnih transakcija. Priključenje području SEPA rezultat je višegodišnjeg rada i reformi koje je sprovela Narodna banka Srbije, u saradnji s drugim institucijama, s ciljem pune usklađenosti sa evropskim propisima. Prave koristi za građane i privredu očekuju se od 4. maja 2026. godine, odnosno pristupanjem pružalaca platnih usluga iz Republike Srbije platnim šemama SEPA.
• Tokom prvih 11 meseci 2025. godine, u RTGS sistemu i Kliring sistemu Narodne banke Srbije realizovana su preko 203,3 miliona transakcija, čija je vrednost iznosila preko 193.719,7 milijardi dinara.
• U Sistemu za instant plaćanja Narodne banke Srbije – IPS NBS sistemu, od početka 2025. godine zaključno sa 22. decembrom 2025. godine, realizovana su preko 106,3 miliona transakcija, što predstavlja rast za više od 25% u odnosu na isti period 2024. godine.
• Kompanija Rakuten Viber iskazala je interes za implementaciju pojedinih servisa zasnovanih na instant plaćanju u svoju aplikaciju. Ova saradnja, započeta u 2024. godine, nastavljena je 2025. kroz aktivnosti usmerene na povezivanje funkcionalnosti Rakuten Viber aplikacije i servisa IPS NBS sistema.
• Na kraju trećeg tromesečja 2025. godine za usluge:
  • mobilnog bankarstva bilo je 5,0 miliona registrovanih korisnika, što je za 7,8% više nego krajem 2024. godine;
  • elektronskog bankarstva bilo je 4,8 miliona registrovanih korisnika, što je za 9,1% više u odnosu na kraj 2024. godine.

• Na kraju trećeg tromesečja 2025. godine prihvatna mreža:
  1. fizičkih prodajnih mesta iznosila je preko 180 hiljada, što je za 12% više u odnosu na kraj 2024. godine;
  2. internet prodajnih mesta povećana je na 5.377, što je za 13,8% više nego krajem 2024. godine.

• Nastavljen je razvoj tržišta platnih usluga, koje u našoj zemlji, pored 19 banaka, pružaju i sedam platnih institucija i šest institucija elektronskog novca. Pored platnih institucija, pet institucija elektronskog novca i javni poštanski operator pružali su platne usluge preko veoma rasprostranjene mreže zastupnika.
• Nastavljen je razvoj i tržišta digitalne imovine, tako da je, pored postojeća dva pružaoca usluga povezanih s virtuelnim valutama koja su u prethodnom periodu dobila dozvolu za pružanje navedenih usluga, u toku 2025. godine Narodna banka Srbije donela još jedno rešenje o davanju dozvole za pružanje ovih usluga.
• U okviru modernizacije sistema DinaCard, Narodna banka Srbije je, u saradnji s bankama i relevantnim tehničkim partnerima, pustila u rad sledeće ključne komponente:
  1. novi DinaCard Switch, zasnovan na savremenoj arhitekturi visokih performansi, koji obezbeđuje stabilniji, brži i otporniji sistem za obradu transakcija;
  2. DinaCard Secure, rešenje za platne kartice usklađeno s najvišim međunarodnim tehničkim standardima (EMVCo), koje omogućava dodatnu autentifikaciju korisnika (SCA) i time znatno povećava zaštitu od zloupotreba u elektronskoj trgovini.
• U 2025. godini omogućeno je prihvatanje Discover kartica na DinaCard prihvatnoj mreži. Prva banka koja je omogućila prihvatanje jeste Banka Poštanska štedionica.
• Tokom 2025. godine, Međunarodnom i Međubankarskom sistemu u devizama Narodne banke Srbije priključila se još jedna banka koja posluje u Srbiji – OTP banka, čime je svojim klijentima omogućila bržu i jednostavniju realizaciju deviznih transakcija prema učesnicima u navedenim sistemima. Trenutno, u Međunarodnom i Međubankarskom kliring sistemu u devizama Narodne banke Srbije, pored Narodne banke Srbije, učestvuje 13 banaka sa sedištem u Republici Srbiji, šest banaka sa sedištem u Bosni i Hercegovini i jedna banka iz Crne Gore.

Poslovi sa inostranstvom i menjački poslovi

1. I u 2025. godini Narodna banka Srbije je evidentirala kreditne poslove sa inostranstvom (kreditna zaduženja i odobrenja), izvršavala kreditne obaveze Republike Srbije prema inostranstvu postupajući kao agent države, vršila kontrolu deviznog poslovanja (neposredna i posredna), vršila neposrednu i posrednu kontrolu menjačkog poslovanja i aktivno sarađivala sa institucijama u zemlji u cilju zaštite finansijskog i privrednog sistema od rizika pranja novca i drugih protivpravnih radnji.
2. Želeći da podstaknemo što efikasnije snabdevanje menjačkog i deviznog tržišta efektivnim stranim novcem, dodatno smo olakšali kanal snabdevanja efektivom ovlašćenih menjača od strane banaka.
3. Doneli smo privremenu meru kojom se ukida mogućnost naplate provizije u menjačnicama prilikom otkupa i prodaje efektive građanima, s ciljem zaštite njihovih interesa i sprečavanja neopravdanih psiholoških pritisaka na devizno tržište. Takva odluka predstavlja nastavak doslednih aktivnosti Narodne banke Srbije usmerenih na očuvanje stabilnosti finansijskog sistema, uključujući prethodno preduzete mere kojima je obezbeđena povećana dostupnost efektivnog stranog novca i olakšano poslovanje menjača u uslovima pojačane tražnje.

Paket zakona za dalje unapređenje regulatornog i supervizorskog okvira u oblasti bankarskih i drugih finansijskih usluga

Na predlog Narodne banke Srbije, Narodna skupština Republike Srbije je 6. marta 2025. godine donela paket zakona za unapređenje regulatornog i supervizorskog okvira u oblasti bankarskih i drugih finansijskih usluga, prvenstveno s ciljem dodatne zaštite korisnika tih usluga i daljeg razvoja finansijskog tržišta. Ovi zakoni će u praksi bolje služiti građanima i privredi i doprineti daljem ekonomskom razvoju naše zemlje:

1. Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga – osnovni cilj je veća ekonomska zaštita i bolja informisanost građana u korišćenju bankarskih i drugih finansijskih usluga, kao i jačanje pravne sigurnosti, ekonomske predvidljivosti i stabilnosti u pogledu položaja korisnika finansijskih usluga, ograničavanjem kamatnih stopa na kredite – stambene, potrošačke, gotovinske, kreditne kartice i prekoračenje po računu.
2. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o bankama – osnažen je supervizorski mehanizam Narodne banke Srbije u okviru bankarskog sektora i unapređen zakonski okvir za restrukturiranje banaka obrazovanjem Fonda za restrukturiranje banaka, kojim upravlja Narodna banka Srbije. Time se obezbeđuje dodatni stepen zaštite budžetskih i javnih sredstava u postupku restrukturiranja banaka i predupređuje da spasavanje potencijalnih problematičnih banaka padne na teret poreskih obveznika.
3. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije – sadrži rešenja primerena savremenim tendencijama centralnobankarskog poslovanja u domenu institucionalne strukture i funkcionalnih ovlašćenja centralne banke. Zakon sadrži i konkretne odredbe kojima se obezbeđuje da domaći resursi zlata i drugih plemenitih metala, na osnovu prava preče kupovine Narodne banke Srbije, ostanu u zemlji. To će doprineti očuvanju i jačanju deviznih rezervi, kao stožeru finansijske stabilnosti, od čega najveću korist imaju građani i privreda. Istovremeno, ovim zakonom je izvršeno dalje usklađivanje s pravnim tekovinama Evropske unije u okviru Pregovaračkog poglavlja 17 – Ekonomska i monetarna politika.
4. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju – unapređena su ovlašćenja Narodne banke Srbije u postupcima kontrole deviznog i menjačkog poslovanja, uključujući i izricanje novčanih kazni. Time je obezbeđen efikasniji mehanizam za sankcionisanje nezakonitog postupanja, kao i preventivnog delovanja da se devizni i menjački poslovi obavljaju u skladu sa zakonom.

Uvođenje elektronskih menica – značajna ušteda vremena i troškova

Od 1. decembra 2025. godine počeo je s radom Centralni registar elektronskih menica (CReM) – savremena digitalna platforma koju je razvila Narodna banka Srbije.

Ova platforma omogućava da se sve radnje u vezi s menicama – njihovo kreiranje, izdavanje, prenos, podnošenje na naplatu i brisanje – obavljaju elektronski, brzo, efikasno i bez papirne dokumentacije. To će značajno ubrzati poslovanje i uštedeti vreme i troškove i privredi i građanima.

Aktivna uloga Narodne banke Srbije tokom evaluacije Manivala

• Od jula 2024. godine Republika Srbija je u procesu uzajamne procene od strane Komiteta eksperata Saveta Evrope za procenu mera za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma – Manival, u okviru tzv. šestog kruga ovih procena.
• U okviru ovog procesa, Narodna banka Srbije je u 2025. godini bila domaćin timu Manivala koji je vodio razgovore s predstavnicima relevantnih državnih organa i predstavnicima privatnog sektora koji su obveznici propisa u oblasti sprečavanja pranja novca, finansiranja terorizma i finansiranja širenja oružja za masovno uništenje.
• Predstavnici Narodne banke Srbije aktivno su učestvovali u brojnim oblastima koje se odnose na efektivnost preventivnih mera i supervizije u finansijskom sektoru, kao i tehničku usklađenost s preporukama FATF-a u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, a svojom ekspertizom pružili su aktivnu podršku i institucijama u drugim delovima sistema.
• Objavljivanje izveštaja Manivala za Republiku Srbiju očekuje se u prvoj polovini 2026. godine.

Kabinet guvernera