04.11.2026.

BIRN - pitanja u vezi s poslovanjem i kontrolom Alta banke

Pitanja :

  1.  Da li je i kada NBS obavila neposrednu kontrolu u ALTA banci?
  2. Da li je i kada NBS obavila posrednu kontrolu u ALTA banci?
  3. Šta je NBS preduzela povodom konstantne nelikvidnosti ALTA banke tokom 2026. što se može videti kroz neispunjenu obaveznu rezervu i negativne kumulativne gepove tokom 2026. a za koje je NBS morala znati tokom godine?
  4. Zašto je NBS odlučila da ALTA banka ne bude sistemska banka, iako je skoro četvrtina depozita banke bilo od strane javnog sektora, javnih preduzeća i banaka u stečaju?
  5. Da li je u toku 2026. ALTA banka tražila, odnosno dobila bilo koje kreditne olakšice od NBS?
  6. Da li je u toku 2026. NBS dobila bilo kakav izveštaj o operativnom riziku, znajući visinu imovine u fizičkom obliku (keš u trezoru)?
  7. Da li je NBS ikada obavila obavila popis gotovine u trezoru ALTA banke?
  8. Kako je moguće da banka tokom dugog vremenskog perioda ima ogromne količine keša, a istovremeno iskazuje nelikvidnost? Odnosno, da li je moguće da gotovine nikad nije ni bilo u trezoru i da su izvestaji ALTA banke bili lažni?
  9. Možete li mi navesti 20 najvećih deponenata javnog sektora, javnih preduzeća i njihove depozite na dan kada je NBS uvela privremene mere, kao i njihove depozite na dan oduzimanja dozvole? Slično, kolike je depozite u ALTA banci imala Agencija za osiguranje depozita - kako banaka u stečaju, tako i sopstvenih sredstava?
  10. Da li su postojali politički i drugi pritisci da se ALTA banka "ne dira"?  Zbog čega je dozvola oduzeta u pola tri ujutro?  
  11. Zbog čega je NBS tako kasno ušla u banku uprkos dnevnim izveštajima i svim drugim pokazateljima i informacijama koje su čak bile javno dostupne - na primer, javno dostupni finansijski izveštaj za banku pokazuje ogromnu količinu gotovine na kraju 2025. godine.
  12. Da li je NBS bila u kontroli u oblasti AML, da li je izrekla neke mere i kada, odnosno, uputila podneske Upravi za sprečavanje pranja novca ili tužilaštvu?

Odgovor : Članom 86a Zakona o Narodnoj banci Srbije propisano je da se kao tajni podaci nastali u poslovanju Narodne banke Srbije naročito određuju podaci koji se odnose na pojedinačne podatke i pokazatelje poslovanja subjekata nad kojima Narodna banka Srbije vrši kontrolnu, odnosno nadzornu funkciju. Odredbom člana 9b stav 1. Zakona o bankama propisano je da podaci koji se odnose na kontrolu boniteta i zakonitosti poslovanja banke i na restrukturiranje banke, kao i dokumenti koji sadrže takve podatke, a koje zaposleni u Narodnoj banci Srbije, agenciji nadležnoj za osiguranje depozita, ministarstvu nadležnom za poslove finansija ili banci i druga lica na bilo koji način saznaju u obavljanju poslova u vezi sa ovom kontrolom, odnosno restrukturiranjem – određuju se i štite se kao tajni podaci sa oznakom stepena tajnosti „STROGO POVERLjIVO“, „POVERLjIVO“ili „INTERNO“, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tajnost podataka. Lica iz stava 1. ovog člana dužna su da čuvaju podatke i dokumente iz tog stava kao tajne podatke, odnosno ne mogu ih učiniti dostupnim trećim licima, osim u slučajevima propisanim zakonom. Izuzetno od stava 2. ovog člana, Narodna banka Srbije može podatke i dokumente iz tog stava učiniti dostupnim domaćim i stranim regulatornim, odnosno telima nadležnim za restrukturiranje i drugim nadležnim telima, pod uslovom da ih ta tela koriste isključivo u svrhe za koje su pribavljeni.
Odredbom stava 6. istog člana propisano je da se objavljivanje podataka izraženih u zbirnom obliku, tako da se na osnovu njih ne može utvrditi identitet pojedinačnih banaka, odnosno fizičkih i pravnih lica − ne smatra se povredom obaveze čuvanja tajnosti podataka. S tim u vezi, podaci koje tražite se odnose na podatke koji se odnose na kontrolu poslovanja Banke, te se saglasno napred navedenim zakonskim odredbama, ovi podaci određuju i štite kao tajni podaci i Narodna banka Srbije ih ne može učiniti dostupnim trećim licima (osim u slučajevima propisanim zakonom). S obzirom na to da podaci o kontrolnim postupcima, analizama NBS u vezi sa poslovanjem pojedinačnih banaka, kao i podaci koji se odnose na pojedinačna pravna lica nose stepen tajnosti „POVERLjIVO“, obaveštavamo vas da ne možemo dati odgovore na pitanja pod rednim brojevima 1, 2, 3, 6, 7, 9, 11 i 12.
 
Dodatno u nastavku se nalaze odgovori na preostala pitanja:
 

  • Pitanje pod rednim brojem 4: Narodna banka Srbije sistemski značajne banke identifikuje na osnovu istih kriterijuma i obaveznih pokazatelja koji su utvrđeni smernicama Evropske bankarske agencije i najmanje jednom godišnje, utvrđuje listu banaka u Republici Srbiji koje su sistemski značajne banke i stope zaštitnog sloja kapitala za te banke.
  • Pitanje pod rednim brojem 5: ALTA banka ad Beograd u 2026. godini nije tražila, niti dobila bilo koju vrstu podrške likvidnosti, odnosno kreditne olakšice od strane NBS.
  • Pitanje pod rednim brojem 8: U vezi sa pitanjem da li je moguće da gotovine nikada nije ni bilo u trezoru i da su izveštaji Alta banke bili lažni, navedeno je u nadležnosti tužilaštva i policije.
  • Pitanje pod rednim brojem 10: S obzirom da je najteža mera – oduzimanje dozvole za rad ALTA banci ad Beograd, doneta kako bi se zaštitili interesi deponenata i očuvala stabilnost finansijskog sistema, takva mera je zahtevala brzu reakciju Narodne banke Srbije.

 

Kabinet guvernera