Odnosi Republike Srbije s Međunarodnim monetarnim fondom

Članstvo Republike Srbije u MMF-u

Bivša Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija bila je jedna od zemalja učesnica Bretonvudske konferencije (1944. godine) i osnivača Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke. Odlukom Odbora izvršnih direktora MMF-a od 14. decembra 1992. godine, konstatovano je da je SFRJ prestala da postoji, čime je prestalo i njeno članstvo u MMF-u, a  istovremeno su utvrđeni uslovi pod kojima zemlje sukcesori mogu da naslede članstvo SFRJ u MMF-u. Od aktive i pasive SFRJ u MMF-u, SR Jugoslaviji je pripalo 36,52%.

Odbor izvršnih direktora MMF-a je 20. decembra 2000. godine doneo odluku, s retroaktivnim dejstvom od 14. decembra 1992. godine (Press Release No. 00/75), da je SR Jugoslavija ispunila uslove za članstvo u toj instituciji.

Nakon osamostaljivanja Republike Crne Gore, Republika Srbija je nasledila međunarodno-pravni subjektivitet državne zajednice Srbija i Crna Gora i nastavila njeno članstvo u međunarodnim finansijskim organizacijama.

MMF je 21. jula 2006. godine potvrdio kontinuitet Republike Srbije u odnosu na državnu zajednicu Srbija i Crna Gora (Press Release No. 06/161), kao i da Republika Srbija nastavlja članstvo s postojećom kvotom od 467,7 miliona specijalnih prava vučenja i svim pravima i obavezama koje proističu iz tog članstva.

Guverner Narodne banke Srbije obavlja funkciju guvernera Republike Srbije u Međunarodnom monetarnom fondu, a viceguverner Narodne banke Srbije funkciju zamenika guvernera Republike Srbije u MMF-u. 

Republika Srbija članica je konstituence Švajcarske, izborne grupacije preko koje ostvaruje svoje pravo glasa u MMF-u i Svetskoj banci od decembra 2000. godine. Zemlje članice koje čine konstituencu u MMF-u su: Švajcarska, Poljska, Srbija, Turkmenistan, Kazahstan, Azerbejdžan, Kirgizija, Tadžikistan i Uzbekistan. Beograd je 2009. godine bio domaćin sastanka konstituence Švajcarske.

Redovna saradnja Republike Srbije s MMF-om odvija se u okviru godišnjih konsultacija po članu IV Statuta ove institucije. Ovakve konsultacije predstavljaju statutarnu obavezu zemalja članica, na osnovu kojih MMF donosi ocenu o ekonomskoj situaciji u zemlji i adekvatnosti mera ekonomske politike.

Povećanje kvote Republike Srbije kod MMF-a

Sveobuhvatna reforma kvota i upravljanja MMF-a stupila je na snagu 26. januara 2016, čime je omogućeno povećanje ukupnih kvota MMF-a za 100% u okviru 14. opšte revizija kvota, uz prilagođavanje relativnog učešća zemalja članica (Press Release No.16/25).

Republika Srbija izmirila je obaveze po osnovu povećanja svoje kvote kod MMF-a, sa 467,7 na 654,8 miliona specijalnih prava vučenja, 10. februara 2016. Na ovaj način, srazmerno je povećan obim moguće finansijske podrške u okviru budućih aranžmana sa MMF-om.

Programi saradnje Republike Srbije sa MMF-om

U periodu od 2000. godine, saradnja Republike Srbije sa MMF-om odvijala se u okviru sledećih aranžmana:

  • 20. decembra 2000. odobrena je Hitna postkonfliktna pomoć u iznosu od 116,92 miliona specijalnih prava vučenja, odnosno oko 167,19 miliona evra (24,99% kvote Republike Srbije u MMF-u), kao podrška programu ekonomske stabilizacije i obnavljanju institucija i administracije SR Jugoslavije (Press Release No. 00/75). Iz ovih sredstava SR Jugoslavija je otplatila zajam za premošćavanje u iznosu od 101,1 milion specijalnih prava vučenja, tj. oko 144,57 miliona evra, koji su joj odobrile Švajcarska i Norveška, za izmirenje finansijskih obaveza prema MMF-u.
  • 11. juna 2001. zaključen je stand-by aranžman u iznosu od 200 miliona specijalnih prava vučenja, tj. oko 293,7 miliona evra  (42,76% kvote), kao finansijska podrška daljim makroekonomskim i strukturnim reformama (Press Release No. 01/31). Odobrena sredstva su iskorišćena u četiri jednake tranše, a otplaćena su u periodu od marta 2004. do maja 2006. godine. 
  • 13. maja 2002. godine odobren je trogodišnji Aranžman za produženo finansiranje, u ukupnom iznosu od 650 miliona SPV, tj. oko 909,38 miliona evra što predstavlja 138,98% kvote (Press Release No. 02/25), kojim je podržan ekonomski program stabilizacije i reformi. Odobrena sredstva su u potpunosti iskorišćena u 12 tranši, a prevremeno su otplaćena tokom 2006. i 2007. godine. Zaključivanje ovog aranžmana posebno je značajno jer je omogućilo realizaciju prve faze smanjenja duga prema poveriocima Pariskog kluba u iznosu od 51% tj. za oko 2 milijarde dolara, a uspešan završetak aranžmana i preostali otpis od 15% reprogramiranog duga prema poveriocima Pariskog kluba u vrednosti od oko 700 miliona dolara. 
  • 16. januara 2009. zaključen je stand-by aranžman iz predostrožnosti u iznosu od 350,77 miliona SPV (oko 400,33 miliona evra), odnosno 75% kvote (Press Release No. 09/12), koji je usled neočekivanog pogoršanja spoljnog finansijskog okruženja povećan 15. maja 2009. godine na 2.619,12 miliona SPV, tj. oko 2.941,95 miliona evra, što predstavlja 560% kvote (Press Release No. 09/169). Od odobrenih sredstava, iskorišćeno je ukupno 1.367,74 miliona SPV, odnosno 1.536,33 miliona evra, što predstavlja 293% kvote Republike Srbije. Ovaj aranžman je uspešno okončan 8. aprila 2011. godine.
  • 29. septembra 2011. odobren je osamnaestomesečni stand-by aranžman iz predostrožnosti, u iznosu od 935,4 miliona specijalnih prava vučenja (oko 1.076,75 miliona evra), što predstavlja 200% kvote. Ovaj aranžman zaključen je u cilju očuvanja makroekonomske i finansijske stabilnosti u zemlji i poboljšanja investicione klime (Press Release No. 11/353). Prva revizija aranžmana u februaru 2012. godine nije okončana pozitivno zbog odstupanja od dogovorenog fiskalnog programa, a odobrena sredstva nisu iskorišćena. 
  • 23. februara 2015. odobren je stand-by aranžman u trajanju od 36 meseci u iznosu od 935,4 miliona specijalnih prava vučenja, tj. oko 1.168,5 miliona evra, kao podrška dogovorenom ekonomskom programu za period od 2015-2017. godine. Aranžman je zaključen iz predostrožnosti, što znači bez namere da se odobrena sredstva koriste, osim u slučaju platnobilansnih potreba zemlje. (Press Release No. 15/67). Aranžman je uspešno okončan 23. februara 2018. Sprovođenjem dogovorenog ekonomskog programa ostvareni su ciljevi u pogledu postizanja makroekonomske ravnoteže, uz uspešno sprovedenu fiskalnu konsolidaciju, unapređenje finansijskog sektora, jačanje konkurentnosti i privrednog rasta. Sredstva koja su bila na raspolaganju nisu korišćena.

Instrument za koordinaciju politike 2018.

Odbor izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda na sednici održanoj 18. jula odobrio je Republici Srbiji novi program saradnje uz podršku Instrumenta za koordinaciju politike (Policy Coordination Instrument - PCI).

Program predstavlja kontinuitet u odnosu na stendbaj aranžman iz predostrožnosti koji je Srbija uspešno završila u februaru 2018. godine. Cilj programa je održavanje makroekonomske i finansijske stabilnosti i nastavak strukturnih i institucionalnih reformi za podsticanje bržeg i sveobuhvatnog rasta, stvaranja novih radnih mesta i poboljšanja životnog standarda.

Aranžman je odobren za period od 30 meseci, a napredak dogovorenog ekonomskog programa pratiće se putem pet polugodišnjih razmatranja rezultata na kojima će se davati ocena njegovog sprovođenja.

Instrument za koordinaciju politike predstavlja novi mehanizam podrške Međunarodnog monetarnog fonda zemljama članicama, savetodavnog je karaktera i ne predviđa korišćenje finansijskih sredstava. Namenjen je zemljama posvećenim reformama, a dogovara se u cilju dobijanja podrške odgovarajućem ekonomskom programu, kada zemlja nema tekućih ni potencijalnih platnobilansnih problema.

Na sednici Odbora izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda ocenjeno je da je Srbija uspešno rešila makroekonomske neravnoteže i povratila poverenje. Sprovođenjem ekonomskog programa koji je bio podržan trogodišnjim stendbaj aranžmanom iz predostrožnosti, postignuta je fiskalna održivost, uspostavljena silazna putanja javnog duga i njegovo ubrzano smanjenje, i ojačana eksterna pozicija zemlje. Monetarna politika uspela je da zadrži inflaciju pod čvrstom kontrolom, istovremeno podržavajući ekonomski oporavak i održavajući relativnu stabilnost deviznog kursa. Poverenje koje je proizvela poboljšana makroekonomska situacija ogleda se u rastućim investicijama, kako iz inostranih tako i iz domaćih izvora, i omogućava ekonomski oporavak.

Odbor izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda istakao je da ekonomski izgledi zemlje ostaju pozitivni. Međutim, Srbija je i dalje podložna uticaju regionalnih i globalnih kretanja i nestabilnosti sa međunarodnog tržišta. Ukazuje se da bi kašnjenje u sprovođenju strukturnih reformi ili narušavanje fiskalne discipline moglo ugroziti poverenje i smanjiti izglede srednjoročnog rasta.

Dogovoreni program, podržan Instrumentom za koordinaciju politika, predviđa da fiskalna politika bude usmerena ka daljem smanjenju javnog duga, povećanju kapitalnih investicija u cilju rešavanja infrastrukturnih potreba Srbije, kao i određenom smanjenju poreskog opterećenja privrede i rada.

Monetarna politika Narodne banke Srbije ocenjena je kao odgovarajuća u uslovima neizvesnosti na domaćem i inostranom tržištu. Nastaviće se sa daljim jačanjem procesa dinarizacije. U finansijskom sektoru ocenjeno je da su postignuti dobri rezultati u smanjenju nivoa problematičnih kredita, kao i da je potrebno nastaviti aktivnosti na njihovom daljem smanjivanju. Prioriteti su i usklađivanje regulatornih i nadzornih okvira sa standardima Evropske unije i rešavanje izazova u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma.

Strukturne i institucionalne reforme imaju za cilj unapređenje poslovnog okruženja, što doprinosi uspešnijem procesu pristupanja zemlje EU. Ove reforme fokusiraće se na restrukturiranje državnih preduzeća, finansijskih institucija i javne uprave, kao i dalje smanjenje sive ekonomije.

Prethodni programi saradnje

  • Trogodišnji stendbaj aranžman koji je Međunarodni monetarni fond odobrio Republici Srbiji 23. februara 2015, u iznosu od 935,4 miliona specijalnih prava vučenja (oko 1,2 milijarde evra), uspešno je okončan 22. februara 2018. godine. Sprovođenjem dogovorenog ekonomskog programa ostvareni su ciljevi u pogledu postizanja makroekonomske ravnoteže, pre svega uspostavljanjem održivosti javnih finansija, unapređenjem otpornosti finansijskog sektora i jačanjem konkurentnosti i privrednog rasta. Aranžman je zaključen iz predostrožnosti, što znači bez namere da se odobrena sredstva koriste, osim u slučaju platnobilansnih potreba zemlje. Tokom trajanja stendbaj aranžmana, obavljeno je osam razmatranja rezultata u sprovođenju dogovorenog ekonomskog programa o kojima je Odbor izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda dao pozitivne ocene, a sredstva koja su bila na raspolaganju nisu korišćena. Ostvareni rezultati ekonomskog programa u velikoj meri prevazišli su očekivanja. Ekonomska aktivnost beležila je kontinuirani rast, a realni bruto domaći proizvod veći je nego pre izbijanja svetske ekonomske krize, usled rasta investicija, izvoza i zaposlenosti. Sprovedena je odlučna fiskalna konsolidacija, s rezultatima znatno boljim od očekivanih, usled čvrste kontrole tekućih rashoda i dobre naplate prihoda. Deficit opšte države je u roku od tri godine prerastao u suficit, čime je obezbeđena stabilna fiskalna pozicija i stvoren osnov za makroekonomsku stabilnost. Ostvaren je i značajan napredak u sprovođenju strukturnih reformi, čime je ojačan potencijal rasta srpske privrede, uz otvaranje novih radnih mesta i smanjenje fiskalnih rizika. Saradnja s Međunarodnim monetarnim fondom na ovom aranžmanu povećala je obim stranih direktnih investicija i poboljšala kreditni rejting zemlje. Tokom trajanja aranžmana, Narodna banka Srbije vodila je opreznu relaksirajuću monetarnu politiku u režimu ciljanja inflacije, osluškujući pritom signale iz međunarodnog okruženja i s domaćeg tržišta, čime je ključno doprinela ekonomskom oporavku zemlje. Postignuta je niska i stabilna inflacija i stabilnost finansijskog sistema, a obezbeđena je i relativna stabilnost deviznog kursa, što je uticalo na znatan rast poverenja na domaćem tržištu. Smanjene su kamatne stope na dinarsko zaduživanje, što je uticalo na rast kreditne aktivnosti i investicija. Reforme finansijskog sektora povećale su otpornost banaka i dovele ih u mnogo bolju poziciju da podrže realni sektor. Mere za smanjenje učešća problematičnih kredita u ukupnim kreditima, koje je Narodna banka Srbije sprovela u saradnji s Vladom, dale su odlične rezultate, tako da je iznos problematičnih kredita više nego prepolovljen u odnosu na nivo iz 2015. godine. Reforme finansijskih institucija u državnom vlasništvu su u toku, a Narodna banka Srbije počela je da primenjuje standarde bankarske supervizije Bazel III, čime je dodatno ojačana kontrolna funkcija centralne banke, u skladu sa standardima Evropskog sistema centralnih banaka.

  • Odbor izvršnih direktora MMF-a odobrio je SR Jugoslaviji, 13. maja 2002. godine, trogodišnji finansijski aranžman, tzv. aranžman za produženo finansiranje (Extended fund facility), u iznosu od 650 miliona specijalnih prava vučenja (oko 829 miliona dolara), kao podršku ekonomskom programu stabilizacije i reformi za period 2002-2005. godine (Press Release No. 02/25). Korišćenje prve tranše novog finansijskog aranžmana u iznosu od 50 miliona specijalnih prava vučenja (oko 64 miliona dolara) stavljeno je na raspolaganje Jugoslaviji odmah nakon aktiviranja novog aranžmana 14. maja 2002. godine. Finansijska sredstva Fonda u okviru novog aranžmana koristiće se u 13 tranši (rata) od po 50 miliona specijalnih prava vučenja i biće uslovljena ostvarivanjem zadovoljavajućih rezultata utvrđenog ekonomskog programa i strukturnih reformi. Ocena sprovođenja programa i ostvarenih rezultata vršiće se polugodišnje. Novi finansijski aranžman odobren je zahvaljujući dobrim rezultatima sprovođenja ekonomskog programa i strukturnih reformi utvrđenih stand-by aranžmanom od 11. juna 2001. godine, kao i zadovoljavajućim ekonomskim programom stabilizacije i reformi SR Jugoslavije za period 2002-2005. godine. Osnovu srednjoročnog ekonomskog programa čine postizanje održivog privrednog rasta, poboljšanje životnog standarda stanovništva, niska stopa inflacije i dalji rast deviznih rezervi zemlje. S tim u vezi, ključne reforme izvršiće se na planu liberalizacije deviznog tržišta, poboljšanja domaćeg sistema platnog prometa, jačanja kontrole poslovanja banaka, poboljšanja poreske administracije i ubrzavanja procesa privatizacije. Zaključivanje novog finansijskog aranžmana sa Fondom omogućiće realizaciju prve faze smanjenja duga SR Jugoslavije prema poveriocima Pariskog kluba u iznosu od 51%, tj. za oko 2 milijarde dolara, u skladu sa Usaglašenim zapisnikom o konsolidaciji duga SR Jugoslavije, potpisanim 28. decembra 2001. godine. Na Odboru izvršnih direktora Fonda, istaknuti su «impresivni rezultati koje su jugoslovenske vlasti ostvarile u procesu stabilizacije i sprovođenja reformi od kraja 2000. godine, od kada je SR Jugoslavija nasledila članstvo u Fondu». Ocenjeno je da srednjoročni ekonomski program SR Jugoslavije, podržan aranžmanom za produženo finansiranje, predviđa dalji napredak u stabilizaciji, uz obezbeđenje uslova neophodnih za restrukturiranje i investicione potrebe zemlje. Jugoslovenskim vlastima je preporučeno dosledno sprovođenje programa, radi ostvarivanja trajnog privrednog rasta i održive spoljne pozicije zemlje. Istovremeno, pohvaljeno je dosadašnje sprovođenje makroekonomske, monetarne i fiskalne politike i istaknuta je "impresivna brzina kojom vlasti sprovode ključne strukturne reforme". Ocenjeno je da je srednjoročni okvir fiskalne politike u skladu sa postizanjem niske stope inflacije i fiskalne održivosti, s tim da se poboljša poreska administracija usklađivanjem rashoda putem efikasnijeg vršenja usluga i boljim usmeravanjem beneficija. Pozdravljena je dalja liberalizacija deviznog sistema, koja omogućava SR Jugoslaviji prihvatanje obaveza po članu 8. Statuta Fonda, kao i namera Narodne banke Jugoslavije da na adekvatan način prati kretanja na deviznom tržištu i vodi odgovarajuću politiku kursa.

  • Odbor izvršnih direktora MMF-a je 11. juna 2001. godine SR Jugoslaviji odobrio stand-by kredit u iznosu od 200 miliona specijalnih prava vučenja (oko 249 miliona SAD dolara) kao podršku ekonomskom programu Savezne vlade (Press Release No. 01/31). Tom prilikom g. Stenli Fišer, prvi zamenik izvršnog direktora istakao je sledeće: “Vlasti u SRJ uključile su se impresivno brzo i odgovorno u izuzetno težak zadatak obnove njene uništene privrede. Podrška tom zamahu biće ključna za građenje široke političke podrške reformama i osiguranje njihove opravdanosti.” Fišer je rekao da su važne strukturne reforme, kao što su liberalizacija deviznog i trgovinskog sistema, kao i radikalne reforme fiskalnog sistema već započete. Štaviše, naglasio je on, jugoslovenske vlasti su formulisale i počele primenu restrukturiranja banaka u saradnji sa MMF-om i Svetskom bankom, a predstoji i usvajanje novog transparentnog okvira za privatizaciju. R Jugoslaviji je odmah stavljeno na raspolaganje 50 miliona specijalnih prava vučenja (oko 62 miliona SAD dolara). Prema odluci Izvršnog odbora MMF-a, Jugoslaviji će preostale tri tranše zajma biti odobravane posle sastavljanja kvartalnih pregleda izvršenja programa. Rezultati sprovođenja programa stand-by aranžmana ocenjuju se na osnovu dogovorenih kvantitativnih kriterijuma izvršenja (neto deviznih rezervi Narodne banke Jugoslavije, neto domaće aktive, zaduženja konsolidovane javne uprave kod bankarskog sektora, zaključivanja novih nekoncesionalnih inostranih zajmova od strane javnog sektora, preuzimanja dugova privrede prema bankama od strane javnog sektora i sprečavanja akumuliranja novih docnji po osnovu servisiranja spoljnog duga), kao i strukturnih mera u fiskalnom, finansijskom i privatnom sektoru.