20.12.2021.

Међународни монетарни фонд: Успешан завршетак првог разматрања економског програма Србије – снажан раст подржан одговорном економском политиком, уз очекивање наставка добрих политика

Одбор извршних директора Међународног монетарног фонда донео је 20. децембра одлуку о успешном завршетку првог разматрања резултата економског програма Републике Србије, који је подржан Инструментом за координацију политике (The Policy Coordination Instrument – PCI). С обзиром на добро спровођење мера економске политике и добре макроекономске резултате, одлука је донета без одржавања формалног састанка Одбора, што је могућност која се користи када се процени да формална дискусија није потребна.

Одбор извршних директора Међународног монетарног фонда оцењује да је у току снажан опоравак економске активности, који је подржан обимном и правовременом реакцијом носилаца политике и снажним преткризним растом. По том основу, бруто домаћи производ Србије је већ у првом тромесечју 2021. године надмашио преткризни ниво. Међународни монетарни фонд сада пројектује још и већи раст од претходно пројектованог раста у 2021. години и непромењен раст у 2022. години од 4,5%.
 
У извештају Међународни монетарни фонд наглашава значај који одржавање стабилности девизног курса динара према евру, и током пандемије, има за очување укупног потрошачког и инвестиционог поверења. Оцењено је и да је банкарски сектор добро капитализован и ликвидан, да је финансијски систем Србије здрав, о чему сведоче сви показатељи, док ће важна подршка средњорочном расту бити развој тржишта капитала и наставак динаризације.

Гувернер Јоргованка Табаковић истакла је да је одлука о успешном завршетку првог разматрања економског програма очекивана. Урадили смо много и током 2021. године, која ће, такође, остати запамћена као пандемијска.

  • Кумулативно посматрано, Србија ће остварити један од најбољих резултата у Европи у погледу привредног раста.
  • За враћање на преткризни ниво била су потребна три тромесечја, док је након кризе из 2008. године преткризни ниво достигнут тек после четири и по године.
  • Број формално запослених у приватном сектору је повећан и у октобру је био за 6,4% изнад преткризног нивоа, чиме је постигнут највиши ниво формалне запослености у приватном сектору.
  • Услови финансирања и привреде, и грађана, и државе су у односу на почетак пандемије још повољнији.
  • Учешће проблематичних кредита у укупним кредитима спуштено је на испод 3,5%, док се путем кредитне активности наставља пуна подршку привредном расту.
  • Девизни курс динара према евру је стабилан, промене су на другој децимали.
  • Девизне резерве, које су један од најважнијих стубова садашње и будуће стабилности, знатно су веће у односу на преткризни ниво. При нивоу од 16,5 милијарди евра на крају новембра, за око 3 милијарде евра више су него на крају 2020. године, упркос пандемији.

Одбор извршних директора Међународног монетарног фонда очекује да ће се с постепеном нормализацијом тражње и понуде инфлација вратити у доњу половину циљаног распона у другој половини 2022. године, када ће ишчезнути ефекти суше из ове године и стабилизовати се цене енергената. Оцењује се и да је Народна банка Србије започела адекватно и опрезно пооштравање монетарних услова путем управљања ликвидношћу, не мењајући ниво референтне каматне стопе. У извештају Међународни монетарни фонд оцењује и да су фактори актуелног кретања инфлације привремени и да су њихови индиректни ефекти ограничени, при чему Народна банка Србије треба да буде спремна да реагује ако би се јавила потреба како би инфлациона очекивања остала усидрена. Наводи се да је базна инфлација очувана унутар циљаних граница, као и инфлациона очекивања у средњем року, која су и даље усидрена.

„За Народну банку Србије приоритети су познати – обезбеђење ценовне и финансијске стабилности у средњем року, уз подршку што бржем расту наше привреде и запослености, даљем расту извозног сектора, као и повољном инвестиционом амбијенту. У суочавању са изазовима из међународног окружења, Народна банка Србије наставља пажљиво да одмерава доношење сваке одлуке, а флексибилност нашег монетарног оквира, коју смо сами креирали, омогућава нам да реагујемо у најкраћем року ако би услови то захтевали”, оцењује гувернер Јоргованка Табаковић.

У извештају Међународни монетарни фонд оцењује и да је буџет за 2022. годину добро одмерен и да предвиђа: (1) даље смањење фискалног дефицита на 3% бруто домаћег производа; (2) умерен раст зарада у јавном сектору и пензија; (3) задржавање капиталних инвестиција на високом нивоу.

Оцењује се и да су ризици за наредни период генерално уравнотежени: с једне стране, требало би да се настави снажан опоравак економске активности захваљујући приватној потрошњи и јавним инвестицијама, а, с друге стране, ту је повећана неизвесност која проистиче од слабијег опоравка од очекиваног главних европских трговинских партнера, поремећаја у ланцима снабдевања и раста светских цена енергената.

„Средњорочни макроекономски оквир који Међународни монетарни фонд процењује за Србију доста је добар и реалан. Оквиром је у средњем року пројектован раст у распону од 4% до 4,5%, као и одрживе јавне финансије, уз поправљање свих фискалних параметара. Пројектовано је и очување екстерне позиције земље, која је у одрживим оквирима, што је важно за одбрану од екстерних шокова, континуитет високих капиталних инвестиција, као и страних директних инвестиција, као одраз поверења у макроекономску стабилност и добре изгледе српске економије. То значи да је једна од најважнијих међународних финансијских институција још једном препознала континуитет вођења одговорне економске политике у координацији Владе Републике Србије и Народне банке Србије, као и да очекује наставак добрих политика”, закључује гувернер Јоргованка Табаковић.

(Нови Инструмент за координацију политика одобрен је Републици Србији 18. јуна 2021. на период од 30 месеци, саветодавног је карактера и не предвиђа коришћење финансијских средстава. Одобрени програм сарадње представља континуитет у односу на Инструмент за координацију политика, који је успешно окончан у јануару 2021. године, и наставак је партнерског односа који Србија има с Међународним монетарним фондом.)

Кабинет гувернера