07.06.2017.
Pitanja: Od čega se sastoji marža banke na kredite u evrima (detaljna struktura i procenti)? Šta sve utiče na njeno formiranje - koji tačno parametri? Da li su se marže banaka na kredite, pre svega one najveće, stambene, menjale u poslednjih 10 godina? Da li su se smanjile ili pale? Molim za odgovore po godinama, od 2007?
Odgovor: Kamatna stopa koju klijent plaća za uzeti kredit zavisi od više faktora: vrste kredita, njegove ročnosti, sredstava obezbeđenja, tržišnih uslova i konkurencije, kreditnog rejtinga zemlje, kreditne sposobnosti klijenta i slično. Marža se dobija kada se iz kamatne stope isključe troškovi izvora finansiranja koje plaća banka. Suštinski, ona pokriva operativne troškove banke i rizike vezane za plasman ovih sredstava. Na nivou ekonomije, marža se ocenjuje kao razlika između prosečne kamatne stope na kredite i kamatnih stopa na izvore, odnosno pozajmice ili depozite položene kod banke. Tako na primer, na osnovu raspoloživih i uporedivih podataka, razlika između kamatne stope na evroindeksirane kredite i šestomesečnog Euribora je smanjena sa prosečnih 6,70 procentnih poena u 2011. na 3,82 procentnih poena u 2016. i 3,43 procentna poena u prvom tromesečju 2017. godine. Smanjenje marži u ovom periodu rezultat je poboljašanja makroekonomskih performansi naše ekonomije, što se odrazilo na smanjenje premije rizika zemlje i njenog kreditnog rejtinga, kao i jačanja konkurencije među bankama.
Isti faktori uticali su i na pad marži koji se beleži kod dinarskog kreditiranja privrede i stanovništva. U slučaju finansiranja privrede, posmatrano u odnosu na šestomesečni Belibor, marže na dinarske kredite su smanjene sa prosečnih 4,23 procentih poena u 2011. na 2,40 procentna poena u 2016. i 2,14 procentna poena u prvom tromesečju 2017. godine. Istovremeno, pad marži na dinarske kredite stanovništvu je manji (oko 0,5 procentnih poena) zbog povećanog učešća gotovinskih kredita, kod kojih je rizik veći, jer se za njih ne traži instrument obezbeđenja.
Iz podataka o prosečnim aktivnim kamatnim stopama na kredite stanovništvu koje banke dostavljaju NBS, može se zaključiti da prosečne kamatne stope na novoodobrene stambene kredite iskazane ili indeksirane u stranoj valuti padaju. Na primer, u 2011. godini prosečna kamatna stopa na ove kredite je iznosila 5,88%, dok je u prvom tromesečju 2017. iznosila 3,13%. Kako je u istom periodu šestomesečni Euribor smanjen za 1,88 procentnih poena, prosečna marža na ove kredite je smanjena za 0,87 procentnih poena, na 3,37 u prvom tromesečju 2017.
Podsećamo da su se krajem prošle godine u ponudi banaka pojavili i stambeni krediti u dinarima s rokom otplate do 30 godina i nominalnom kamatnom stopom ispod 5%, odnosno maržom od oko 1,3 procentna poena. To predstavlja potvrdu poverenja u dugoročnu održivost ostvarenih rezultata monetarne politike i postignute makroekonomske stabilnosti.
Napominjemo da Narodna banka Srbije uporedivim podacima o kamatnim stopama i maržama raspolaže od septembra 2010.
Kabinet guvernera
