04.08.2017.
Pitanja: Šta je razlog drastičnog jačanja dinara u odnosu na evro u poslednja dva meseca, ali i dolar (kod njega je to primetno od početka ove godine)? Koliko je NBS od početka godine, a koliko od početka juna, kupila evra na međubankarskom deviznom tržištu? Šta bi se dogodilo da NBS ne interveniše? Da li je moguće očekivati da će dinar, ako se nastavi ovim tempom, značajnije ojačati prema evru, kao i prema dolaru? Kakve su prognoze NBS?
Odgovor NBS: Zvanični srednji kurs dinara prema evru danas, 3. avgusta 2017. iznosi 119,8397. Dinar je na dnevnom nivou ojačao prema evru za 0,2%, dok je tokom poslednja dva meseca ojačao za 2,4% (posmatrano u odnosu na kraj maja). Od početka godine domaća valuta je prema evru ojačala za 3%. Zvanični srednji kurs dinara prema američkom dolaru danas iznosi 101,0964 dinara za jedan dolar i jačanje naše valute prema američkoj iznosi na dnevnom nivou 0,4%, u odnosu na poslednji dan maja 8,6%, dok jačanje dinara prema dolaru od početka godine iznosi 15,9%.
Nakon deprecijacijskih pritisaka prisutnih na početku godine, koji su bili rezultat neizvesnosti u međunarodnom okruženju i sezonski pojačane tražnje za devizama uvoznika energenata, od polovine februara kretanja na domaćem deviznom tržištu su značajno stabilnija, a od aprila su prisutni uglavnom aprecijacijski pritisci.
Pritisci ka jačanju domaće valute rezultat su, pre svega, poboljšanja makroekonomske situacije u zemlji, kao i bolje usklađenosti platnobilansnih kretanja i popravljanja spoljnotrgovinskih pokazatelja zemlje. Pored toga, stabilnosti na deviznom tržištu doprineli su i veće poverenje stranih portfolio investitora u perspektive domaće ekonomije i njihovo pojačano ulaganje u dugoročne dinarske hartije od vrednosti Republike Srbije u ambijentu smanjene neizvesnosti na međunarodnim finansijskim tržištima. Dodatno, na aprecijacijske pritiske uticali su i nešto veći neto otkup efektivnog stranog novca od ovlašćenih menjača i fizičkih lica, ali i povećanje neto indeksirane aktive banaka u Republici Srbiji naročito tokom poslednja dva meseca, uzrokovano povećanim kreditnim aktivnostima banaka.
Narodna banka Srbije na deviznom tržištu interveniše radi smanjenja prekomernih oscilacija deviznog kursa ne ciljajući pritom nijedan nivo deviznog kursa, niti utičući na trend u njegovom kretanju. Shodno navedenom, NBS je nakon pojave aprecijacijskih pritisaka, od aprila ove godine zaključno sa 2. avgustom intervenisala kupovinom 725 mln evra. Od početka juna, zaključno sa 2. avgustom, NBS je u intervencijama kupila 565 mln evra. Podsećamo, tokom prva tri meseca ove godine, zbog deprecijacijskih pritisaka, NBS je na deviznom tržištu intervenisala prodajom 345 mln evra, tako da je u 2017. godini, do 2. avgusta neto kupila 380 mln evra u deviznim intervencijama.
Budući da NBS interveniše radi ublažavanja dnevnih oscilacija u deviznom kursu, izostanak intervencija centralne banke doveo bi do porasta volatilnosti, tj. do većih dnevnih promena u kretanju deviznog kursa. Trend kretanja se ne bi promenio, s obzirom da NBS ne želi da utiče na trend deviznog kursa. Međutim, deprecijacijski, odnosno aprecijacijski pritisci bi delovali snažnije i mogli da dovedu do izraženijih promena u deviznom kursu i utiču na destabilizaciju deviznog tržišta i eventualno na finansijsku stabilnost i inflaciju.
Kretanje deviznog kursa kao tržišne kategorije je nemoguće predvideti, jer se formira pod uticajem ponude i tražnje za devizama, na koje deluje veliki broj domaćih i međunarodnih faktora, uključujući i odluke vodećih centralnih banaka u svetu. Ipak, Narodna banka Srbije očekuje da će faktori koji su u prethodnom periodu uticali na stabilna kretanja na deviznom tržištu, pre svega povoljna makroekonomska situacija u zemlji, nastaviti da deluju stabilizirajuće, pa se ne očekuju značajnije turbulencije na deviznom tržištu. Treba imati u vidu da tokom poslednjeg kvartala uobičajeno dolazi do nešto veće sezonski uzrokovane tražnje za devizama, koja može dovesti do određenih deprecijacijskih pritisaka, ali se ne očekuju značajnije promene kursa po ovom osnovu.
Kada je reč o jačanju dinara prema dolaru koje se beleži u poslednje vreme, ono je kombinovani rezultat znatnog jačanja evra u odnosu na američku valutu na međunarodnim finansijskim tržištima (od početka godine evro je prema dolaru ojačao za oko 12,5%) i jačanja naše valute prema evru (3% od početka godine). Kurs evra prema dolaru formira se u veoma razvijenoj trgovini ovim valutama na međunarodnim finansijskim tržištima i na kretanje odnosa ove dve valute u poslednje vreme preovlađujući uticaj imala su očekivanja tržišnih učesnika u pogledu budućih monetarnih politika Evropske centralne banke i FED-a, ali i drugi faktori koji su uticali na ponudu i tražnju za evrom, odnosno dolarom.
Kabinet guvernera
