16.08.2017.
Pitanja: Prema propisima kako se određuju razlika između kupovnog i prodajnog kursa deviza? Da li su određeni rasponi, da li banke i menjači mogu sami da odrede raspone ili ne. Primetno je da je u nekim menjačnicama u Beogradu razlika između kupovnog i prodajnog kursa evra samo 30 i 40 para, dok u nekim razlika ide i do 2,5 dinara. Kako to komentarišete. Drugo pitanje je o kursu. Dinar je ojačao na 119 dinara, a mnogi se već pitaju da li će rast domaće valute da se nastavi. Koliko ste evra prodai kupili na deviznom tržištu od kako dinar jača?
Odgovor: Saglasno Odluci o uslovima i načinu rada deviznog tržišta, banke još od 2002. godine, slobodno, u skladu sa svojom poslovnom politikom, formiraju svoje kursne liste za devize i efektivni strani novac i u rasponu između kupovnog i prodajnog kursa vrše kupoprodaju deviza sa klijentima. Banka jednom dnevno, na početku svakog svog radnog dana, slobodno formira i objavljuje svoju kursnu listu za devize i kursnu listu za efektivni strani novac – primenom principa pravilno ukrštenih kurseva i u skladu s međuvalutnim odnosima na inostranim tržištima koji važe u vreme formiranja tih kursnih lista. Ovlašćeni menjači i ovlašćeni poštanski operator, takođe kursne liste formiraju slobodno, ali u skladu sa kursnom listom za efektivni strani novac banke ili banaka sa kojima imaju zaključen ugovor o obavljanju menjačkih poslova. Tako formirane kursne liste važe do objavljivanja sledeće kursne liste početkom narednog radnog dana. Napominjemo da banke, ovlašćeni menjači i javni poštanski operater vrše kupovinu i prodaju deviza i efektive u rasponu između kupovnog i prodajnog kursa iz svojih važećih kursnih listi za devize i efektivni strani novac, pri čemu su oni u praksi i neretko u visini ili blizu nivoa zvaničnog srednjeg kursa dinara. Banke određuju i menjaju širinu raspona za pojedine valute na osnovu svoje poslovne politike, ocenjujući tržišne fluktuacije svake valute, kao i troškove koje imaju prilikom kupovine i prodaje te valute na međunarodnom tržištu. Pri tome, jaka konkurencija između banaka, kojih trenutno ima 30, a posebno menjača, kojih ima oko 3.000, utiče da raspon između kupovnih i prodajnih kurseva bude uži. Slobodno formiranje kursnih listi od strane banaka saglasno je sa režimom rukovođeno plivajućeg deviznog kursa i inflacionim targetiranjem kao osnovnom monetarnom strategijom NBS. Naime, na ovaj način omogućeno je da se devizni kurs formira na osnovu ponude i tražnje za devizama, odnosno delovanjem tržišnih sila ponude i tražnje. Takođe, ovakvo određivanje kupovnih i prodajnih kurseva iz kursnih lista banaka je u skladu i sa međunarodnom praksom, kao i sa postepenom liberalizacijom finansijskih i kapitalnih tokova kojima Srbija teži u procesu pristupanja Evropskoj uniji.
Zvanični srednji kurs dinara prema evru danas, 15. avgusta 2017. iznosi 119,4898, što predstavlja najvišu vrednost dinara prema evru (najnižu vrednost kursa) od 7. novembra 2014. godine. Dinar je na dnevnom nivou ojačao prema evru za 0,1%, dok je od početka godine ojačao za 3,3%. Nakon deprecijacijskih pritisaka prisutnih na početku godine, koji su bili rezultat neizvesnosti u međunarodnom okruženju i sezonski pojačane tražnje za devizama uvoznika energenata, od polovine februara kretanja na domaćem deviznom tržištu su značajno stabilnija, a od aprila su prisutni uglavnom aprecijacijski pritisci. Domaća valuta je od kraja marta do 15. avgusta ojačala prema evru za 3,7%. Pritisci ka jačanju domaće valute rezultat su, pre svega, poboljšanja makroekonomske situacije u zemlji - bolje usklađenosti platnobilansnih kretanja, odnosno popravljanja spoljnotrgovinskih pokazatelja zemlje. Pored toga, stabilnosti na deviznom tržištu doprineli su i veće poverenje stranih portfolio investitora u perspektive domaće ekonomije i njihovo pojačano ulaganje u dugoročne dinarske hartije od vrednosti Republike Srbije u ambijentu smanjene neizvesnosti na međunarodnim finansijskim tržištima. Dodatno, na aprecijacijske pritiske uticali su i nešto veći neto otkup efektivnog stranog novca od ovlašćenih menjača i fizičkih lica, sezonski pojačano plaćanje stranih turista u Srbiji, ali i povećanje neto indeksirane aktive banaka naročito tokom juna i jula, uzrokovano povećanom kreditnom aktivnošću banaka. Narodna banka Srbije na deviznom tržištu interveniše radi smanjenja prekomernih oscilacija deviznog kursa ne ciljajući pritom nijedan nivo deviznog kursa, niti utičući na trend u njegovom kretanju. Shodno navedenom, NBS je tokom prva tri meseca ove godine, zbog deprecijacijskih pritisaka, na deviznom tržištu intervenisala prodajom 345 mln evra, a nakon pojave aprecijacijskih pritisaka, od aprila ove godine zaključno sa 14. avgustom kupila 775 mln evra (neto kupovina 430 mln evra u 2017. godini). Budući da NBS interveniše radi ublažavanja dnevnih oscilacija u deviznom kursu, izostanak intervencija centralne banke doveo bi do porasta volatilnosti, tj. do većih dnevnih promena u kretanju deviznog kursa. Deprecijacijski, odnosno aprecijacijski pritisci bi delovali snažnije i mogli da dovedu do izraženijih promena u deviznom kursu, potencijalne destabilizacije deviznog tržišta i eventualnog uticaja na stabilnost cena i finansijskog sistema.
Kretanje deviznog kursa kao tržišne kategorije je nemoguće predvideti, jer se formira pod uticajem ponude i tražnje za devizama, na koje deluje veliki broj domaćih i međunarodnih faktora, uključujući i odluke vodećih centralnih banaka u svetu. Ipak, Narodna banka Srbije očekuje da će faktori koji su u prethodnom periodu uticali na stabilna kretanja na deviznom tržištu, pre svega povoljna makroekonomska situacija u zemlji, nastaviti da deluju stabilizirajuće. Treba imati u vidu da tokom poslednjeg kvartala uobičajeno dolazi do sezonski nešto veće tražnje za devizama, koja može dovesti do određenih deprecijacijskih pritisaka, ali se ne očekuju značajnije promene kursa po ovom osnovu. Narodna banka Srbije će, kao i do sada, pažljivo analizirati potencijalni efekat svih faktora i po potrebi reagovati kako bi se očuvala relativna stabilnost deviznog kursa i nesmetano funkcionisanje deviznog tržišta.
Kabinet guvernera
