16.08.2017.
Питања: Према прописима како се одређују разлика између куповног и продајног курса девиза? Да ли су одређени распони, да ли банке и мењачи могу сами да одреде распоне или не. Приметно је да је у неким мењачницама у Београду разлика између куповног и продајног курса евра само 30 и 40 пара, док у неким разлика иде и до 2,5 динара. Како то коментаришете. Друго питање је о курсу. Динар је ојачао на 119 динара, а многи се већ питају да ли ће раст домаће валуте да се настави. Колико сте евра продаи купили на девизном тржишту од како динар јача?
Одговор: Сагласно Одлуци о условима и начину рада девизног тржишта, банке још од 2002. године, слободно, у складу са својом пословном политиком, формирају своје курсне листе за девизе и ефективни страни новац и у распону између куповног и продајног курса врше купопродају девиза са клијентима. Банка једном дневно, на почетку сваког свог радног дана, слободно формира и објављује своју курсну листу за девизе и курсну листу за ефективни страни новац – применом принципа правилно укрштених курсева и у складу с међувалутним односима на иностраним тржиштима који важе у време формирања тих курсних листа. Овлашћени мењачи и овлашћени поштански оператор, такође курсне листе формирају слободно, али у складу са курсном листом за ефективни страни новац банке или банака са којима имају закључен уговор о обављању мењачких послова. Тако формиране курсне листе важе до објављивања следеће курсне листе почетком наредног радног дана. Напомињемо да банке, овлашћени мењачи и јавни поштански оператер врше куповину и продају девиза и ефективе у распону између куповног и продајног курса из својих важећих курсних листи за девизе и ефективни страни новац, при чему су они у пракси и неретко у висини или близу нивоа званичног средњег курса динара. Банке одређују и мењају ширину распона за поједине валуте на основу своје пословне политике, оцењујући тржишне флуктуације сваке валуте, као и трошкове које имају приликом куповине и продаје те валуте на међународном тржишту. При томе, јака конкуренција између банака, којих тренутно има 30, а посебно мењача, којих има око 3.000, утиче да распон између куповних и продајних курсева буде ужи. Слободно формирање курсних листи од стране банака сагласно је са режимом руковођено пливајућег девизног курса и инфлационим таргетирањем као основном монетарном стратегијом НБС. Наиме, на овај начин омогућено је да се девизни курс формира на основу понуде и тражње за девизама, односно деловањем тржишних сила понуде и тражње. Такође, овакво одређивање куповних и продајних курсева из курсних листа банака је у складу и са међународном праксом, као и са постепеном либерализацијом финансијских и капиталних токова којима Србија тежи у процесу приступања Европској унији.
Званични средњи курс динара према евру данас, 15. августа 2017. износи 119,4898, што представља највишу вредност динара према евру (најнижу вредност курса) од 7. новембра 2014. године. Динар је на дневном нивоу ојачао према евру за 0,1%, док је од почетка године ојачао за 3,3%. Након депрецијацијских притисака присутних на почетку године, који су били резултат неизвесности у међународном окружењу и сезонски појачане тражње за девизама увозника енергената, од половине фебруара кретања на домаћем девизном тржишту су значајно стабилнија, а од априла су присутни углавном апрецијацијски притисци. Домаћа валута је од краја марта до 15. августа ојачала према евру за 3,7%. Притисци ка јачању домаће валуте резултат су, пре свега, побољшања макроекономске ситуације у земљи - боље усклађености платнобилансних кретања, односно поправљања спољнотрговинских показатеља земље. Поред тога, стабилности на девизном тржишту допринели су и веће поверење страних портфолио инвеститора у перспективе домаће економије и њихово појачано улагање у дугорочне динарске хартије од вредности Републике Србије у амбијенту смањене неизвесности на међународним финансијским тржиштима. Додатно, на апрецијацијске притиске утицали су и нешто већи нето откуп ефективног страног новца од овлашћених мењача и физичких лица, сезонски појачано плаћање страних туриста у Србији, али и повећање нето индексиране активе банака нарочито током јуна и јула, узроковано повећаном кредитном активношћу банака. Народна банка Србије на девизном тржишту интервенише ради смањења прекомерних осцилација девизног курса не циљајући притом ниједан ниво девизног курса, нити утичући на тренд у његовом кретању. Сходно наведеном, НБС је током прва три месеца ове године, због депрецијацијских притисака, на девизном тржишту интервенисала продајом 345 млн евра, а након појаве апрецијацијских притисака, од априла ове године закључно са 14. августом купила 775 млн евра (нето куповина 430 млн евра у 2017. години). Будући да НБС интервенише ради ублажавања дневних осцилација у девизном курсу, изостанак интервенција централне банке довео би до пораста волатилности, тј. до већих дневних промена у кретању девизног курса. Депрецијацијски, односно апрецијацијски притисци би деловали снажније и могли да доведу до израженијих промена у девизном курсу, потенцијалне дестабилизације девизног тржишта и евентуалног утицаја на стабилност цена и финансијског система.
Кретање девизног курса као тржишне категорије је немогуће предвидети, јер се формира под утицајем понуде и тражње за девизама, на које делује велики број домаћих и међународних фактора, укључујући и одлуке водећих централних банака у свету. Ипак, Народна банка Србије очекује да ће фактори који су у претходном периоду утицали на стабилна кретања на девизном тржишту, пре свега повољна макроекономска ситуација у земљи, наставити да делују стабилизирајуће. Треба имати у виду да током последњег квартала уобичајено долази до сезонски нешто веће тражње за девизама, која може довести до одређених депрецијацијских притисака, али се не очекују значајније промене курса по овом основу. Народна банка Србије ће, као и до сада, пажљиво анализирати потенцијални ефекат свих фактора и по потреби реаговати како би се очувала релативна стабилност девизног курса и несметано функционисање девизног тржишта.
Кабинет гувернера
