30.10.2017.
Pitanja: NBS je najavila zakon o ograničavanju provizija koje banke naplaćuju trgovcima na platne kartice ? Dokle se stiglo sa tom idejom ? Predlog je bio da se to ograniči prvo na 0,5 i na 0, 6 odsto a nakon 9 meseci na 0,3 i 0,2 odsto za kreditne odnosno debitne kartice…
Odgovor: Narodna banka Srbije je pripremila novo zakonsko rešenje kojim će biti regulisan nivo bankarskih provizija u domenu poslovanja sa platnim karticama. Reč je o Nacrtu zakona o međubankarskim naknadama i pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica, kojim će biti ograničen nivo međubankarskih naknada za plaćanja platnim karticama na prodajnim mestima u Srbiji.
Nacrtom zakona je predviđeno ograničavanje ovih naknada na nivo od 0,2% za debitne kartice i 0,3% za kreditne kartice. Ove naknade trenutno, u proseku, iznose 0,8% za nacionalni kartični brend DinaCard, a kada je reč o najpoznatijim i najzastupljenijim internacionalnim kartičnim brendovima na našem tržištu - one su prosečno čak 1,2% i 1,3% , pa i do 2% i preko za određene kartice tih internacionaih sistema. Zašto je ovo značajno? U pitanju su naknade koje imaju preovlađujući uticaj na visinu trgovačkih naknada – odnosno na visinu troška koji trgovci imaju prilikom plaćanja karticama.
Naime, međubankarska naknada je naknada koju, po pravilima kartičnih sistema, banka prihvatilac (banka čiji je POS uređaj kod trgovca) mora platiti banci izdavaocu (banci koja je izdala određenu platnu karticu) prilikom svake upotrebe te platne kartice. Kartični sistemi propisuju ovu naknadu kako bi stimulisali banke izdavaoce da izdaju korisnicima više kartice nihovog brenda umesto konkurentskih kartica. Međutim, taj stimulans bankama izdavaocima ne plaćaju kartični sistemi koji ga propisuju za svoje kartice, već ga plaća banka koja je postavila POS uređaj, koja onda taj svoj trošak ugrađuje u naknadu koju naplaćuje trgovcu, a trgovac dalje taj trošak preliva na cene svih proizvoda i usluga za sve kupce, i to i kad se plaća karticama kao i kad se plaća drugim sredstvima plaćanja. Dakle, ovaj mehanizam stimulisanja banaka da izdaju određene kartične brendove plaća celo društvo, a ne kartični sistemi koji su ga osmislili i propisali za svoju korist. Sam korisnik kada od banke dobije platnu karticu koju će koristiti, nema saznanje koliko će njegov izbor platne kartice koštati trgovce i celo društvo, a najčešće izbor kartičnog proizvoda zapravo i nije lični izbor korisnika već je platna kartica sugerisana od strane banke ili dodeljena uz određeni paket proizvoda, a po pravilu je reč o onoj kartici koja će banci prilikom svakog “provlačenja” donositi najveću međubankarsku naknadu. Navedeni mehanizam funkcioniše po principu efekta obrnute konkurencije gde umesto da je konkurencija kartičnih sistema dovodila do snižavanja naknada, kao što je to slučaj u uslovima delovanja zakona konkurencije, naknade su kao posledica ove “trke” u stimulisanju banaka iz sredstava trgovaca i celog društva, bile sve više. Mehanizam je od strane kartičnih sistema namenski netransparentno postavljan tako da cenu izbora platne kartice od strane korisnika ne plaća korisnik, dakle onaj koji bira proizvod, kao što je to slučaj kod svih drugih proizvoda usluga, već je plaća trgovac i celo društvo, jer kada bi korisnik plaćao taj trošak – on bi onda birao troškovno efikasniji proizvod, a ne skuplji bez obzira na sugerisanje od strane banke. Ovaj mehanizam doveo je i do toga da je postavljanje POS uređaja neisplativo za većinu banaka sem kod velikih trgovinskih lanaca, odnosno banke su fokusirane na izdavanje platnih kartica što im donosi međubankarsku naknadu, a ne na razvoj mreže POS uređaja kod što većeg broja trgovaca. Ovo naročito važi u slučaju manjih trgovaca, kojima ukoliko i ponude uslugu prihvatanja platnih kartica, tada je to uz visoke provizije koje destimulišu trgovce da uvedu ovaj servis bezgotovinskog plaćanja. Sa makroekonomskog aspekta, širenje mreže POS uređaja kod trgovaca svih profila je zapravo ono što donosi opštedruštvene benefite bezgotovinskog plaćanja (smanjenje sive ekonomije, itd.).
Narodna banka Srbije, kako je više puta istakla, pri predlaganju ovog zakonskog rešenja ima u vidu sve navedeno, dakle pre svega opštedruštvene koristi, ali i interese malih trgovaca, s obzirom na činjenicu da veliki trgovinski lanci već imaju povoljne trgovačke naknade od strane banaka kao poželjni klijenti i za druge bankarske usluge.
Zakonsko rešenje pored ograničavanja navedenih naknada sadrži i čitav niz drugih pravila kojima se uređuje tržište platnih kartica u našoj zemlji.
Takođe, predviđeno je fazno smanjivanje međubankarskih naknada, kako bi se bankama dalo dovoljno vremena da svoje poslovne modele prilagode novom zakonskom rešenju (koje, kako smo već objasnili, donosi promenu uslova kartičnog “ekosistema”, tj. veću stimulisanost banaka na orijentisanje na prihvatnu stranu kartičarskog poslovanja, odnosno na razvoj prihvatne mreže u prodajnim objektima i povećanje konkurencije banaka kod te usluge i posledično snižavanje cena za trgovce, za razliku od sadašnje situacije kad su banke prevashodno stimulisane i usmerene na izdavanje kartica). Zbog toga je Nacrtom zakona definisan prelazni period od devet meseci od početka primene Zakona, u kojem ove naknade mogu biti maksimalno 0,5% za debitne kartice i 0,6% za kreditne, nakon čega će morati dodatno da se snize, na nivo od maksimalno 0,2% vrednosti transakcije za debitne kartice i 0,3% za kreditne kartice.
Narodna banka Srbije objavila je Nacrt zakona na svojoj internet stranici 30. maja 2017. godine. Građani, stručna javnost i sve druge zainteresovane strane su bile pozvane da u okviru javne rasprave svoje sugestije i primedbe na Nacrt zakona dostave Narodnoj banci Srbije do 20. septembra 2017. Sve pristigle komentare Narodna banka Srbije analizira i u skladu sa sprovedenom analizom ukoliko smatra opravdanim, implementiraće izmene u tekst Nacrta zakona, a sve u cilju unapređenja teksta tog nacrta. Nakon izrade konačne verzije, Predlog zakona će u skladu sa predviđenom procedurom biti upućen u Narodnu skupštinu Republike Srbije, a kada će se naći pred poslanicima zavisi od skupštinskog rasporeda. Ono što već sada, na osnovu analize pristiglih sugestija, možemo reći je da se konačna verzija Nacrta po ključnim pitanjima neće razlikovati od one koja je bila predstavljena na javnoj raspravi.
Kabinet guvernera
