30.10.2017.
Питања: НБС је најавила закон о ограничавању провизија које банке наплаћују трговцима на платне картице ? Докле се стигло са том идејом ? Предлог је био да се то ограничи прво на 0,5 и на 0, 6 одсто а након 9 месеци на 0,3 и 0,2 одсто за кредитне односно дебитне картице…
Одговор: Народна банка Србије је припремила ново законско решење којим ће бити регулисан ниво банкарских провизија у домену пословања са платним картицама. Реч је о Нацрту закона о међубанкарским накнадама и правилима пословања код платних трансакција на основу платних картица, којим ће бити ограничен ниво међубанкарских накнада за плаћања платним картицама на продајним местима у Србији.
Нацртом закона је предвиђено ограничавање ових накнада на ниво од 0,2% за дебитне картице и 0,3% за кредитне картице. Ове накнаде тренутно, у просеку, износе 0,8% за национални картични бренд DinaCard, а када је реч о најпознатијим и најзаступљенијим интернационалним картичним брендовима на нашем тржишту - оне су просечно чак 1,2% и 1,3% , па и до 2% и преко за одређене картице тих интернационаих система. Зашто је ово значајно? У питању су накнаде које имају преовлађујући утицај на висину трговачких накнада – односно на висину трошка који трговци имају приликом плаћања картицама.
Наиме, међубанкарска накнада је накнада коју, по правилима картичних система, банка прихватилац (банка чији је POS уређај код трговца) мора платити банци издаваоцу (банци која је издала одређену платну картицу) приликом сваке употребе те платне картице. Картични системи прописују ову накнаду како би стимулисали банке издаваоце да издају корисницима више картице ниховог бренда уместо конкурентских картица. Међутим, тај стимуланс банкама издаваоцима не плаћају картични системи који га прописују за своје картице, већ га плаћа банка која је поставила POS уређај, која онда тај свој трошак уграђује у накнаду коју наплаћује трговцу, а трговац даље тај трошак прелива на цене свих производа и услуга за све купце, и то и кад се плаћа картицама као и кад се плаћа другим средствима плаћања. Дакле, овај механизам стимулисања банака да издају одређене картичне брендове плаћа цело друштво, а не картични системи који су га осмислили и прописали за своју корист. Сам корисник када од банке добије платну картицу коју ће користити, нема сазнање колико ће његов избор платне картице коштати трговце и цело друштво, а најчешће избор картичног производа заправо и није лични избор корисника већ је платна картица сугерисана од стране банке или додељена уз одређени пакет производа, а по правилу је реч о оној картици која ће банци приликом сваког “провлачења” доносити највећу међубанкарску накнаду. Наведени механизам функционише по принципу ефекта обрнуте конкуренције где уместо да је конкуренција картичних система доводила до снижавања накнада, као што је то случај у условима деловања закона конкуренције, накнаде су као последица ове “трке” у стимулисању банака из средстава трговаца и целог друштва, биле све више. Механизам је од стране картичних система наменски нетранспарентно постављан тако да цену избора платне картице од стране корисника не плаћа корисник, дакле онај који бира производ, као што је то случај код свих других производа услуга, већ је плаћа трговац и цело друштво, јер када би корисник плаћао тај трошак – он би онда бирао трошковно ефикаснији производ, а не скупљи без обзира на сугерисање од стране банке. Овај механизам довео је и до тога да је постављање POS уређаја неисплативо за већину банака сем код великих трговинских ланаца, односно банке су фокусиране на издавање платних картица што им доноси међубанкарску накнаду, а не на развој мреже POS уређаја код што већег броја трговаца. Ово нарочито важи у случају мањих трговаца, којима уколико и понуде услугу прихватања платних картица, тада је то уз високе провизије које дестимулишу трговце да уведу овај сервис безготовинског плаћања. Са макроекономског аспекта, ширење мреже POS уређаја код трговаца свих профила је заправо оно што доноси општедруштвене бенефите безготовинског плаћања (смањење сиве економије, итд.).
Народна банка Србије, како је више пута истакла, при предлагању овог законског решења има у виду све наведено, дакле пре свега општедруштвене користи, али и интересе малих трговаца, с обзиром на чињеницу да велики трговински ланци већ имају повољне трговачке накнаде од стране банака као пожељни клијенти и за друге банкарске услуге.
Законско решење поред ограничавања наведених накнада садржи и читав низ других правила којима се уређује тржиште платних картица у нашој земљи.
Такође, предвиђено је фазно смањивање међубанкарских накнада, како би се банкама дало довољно времена да своје пословне моделе прилагоде новом законском решењу (које, како смо већ објаснили, доноси промену услова картичног “екосистема”, тј. већу стимулисаност банака на оријентисање на прихватну страну картичарског пословања, односно на развој прихватне мреже у продајним објектима и повећање конкуренције банака код те услуге и последично снижавање цена за трговце, за разлику од садашње ситуације кад су банке превасходно стимулисане и усмерене на издавање картица). Због тога је Нацртом закона дефинисан прелазни период од девет месеци од почетка примене Закона, у којем ове накнаде могу бити максимално 0,5% за дебитне картице и 0,6% за кредитне, након чега ће морати додатно да се снизе, на ниво од максимално 0,2% вредности трансакције за дебитне картице и 0,3% за кредитне картице.
Народна банка Србије објавила је Нацрт закона на својој интернет страници 30. маја 2017. године. Грађани, стручна јавност и све друге заинтересоване стране су биле позване да у оквиру јавне расправе своје сугестије и примедбе на Нацрт закона доставе Народној банци Србије до 20. септембра 2017. Све пристигле коментаре Народна банка Србије анализира и у складу са спроведеном анализом уколико сматра оправданим, имплементираће измене у текст Нацрта закона, а све у циљу унапређења текста тог нацрта. Након израде коначне верзије, Предлог закона ће у складу са предвиђеном процедуром бити упућен у Народну скупштину Републике Србије, а када ће се наћи пред посланицима зависи од скупштинског распореда. Оно што већ сада, на основу анализе пристиглих сугестија, можемо рећи је да се коначна верзија Нацрта по кључним питањима неће разликовати од оне која је била представљена на јавној расправи.
Кабинет гувернера
